Polemički kut

Aanas 02 S

Nasilje nad ženama na Kosovu: Žrtve bez sigurnosti

Početkom godine, objavljeno je da se skloništa za žrtve obiteljskog nasilja na Kosovu zatvaraju zbog nedostatka sredstava. Skandal je u međuvremenu otvorio i druga pitanja vezana uz sigurnost žena i problem rodnog nasilja u toj zemlji

Bukk 02 S

Kako je magazin Wired "pretukao" Marka Zuckerberga

Najveća svjetska društvena mreža u posljednje dvije godine svojim se defenzivnim stavom gotovo odvezla u propast, a suosnivač Facebooka Mark Zuckerberg sada se iz petnih žila trudi ispraviti nastalu štetu, pišu Nicholas Thompson i Fred Vogelstein za novi broj časopisa Wired, čija naslovnica donosi montažu "pretučenog" Marka Zuckerberga. U nastavku donosimo najbitnije dijelove njihova članka.

Frame by Frame

Train 01 S

Putovanje transsibirskom železnicom: Red stepe, red tundre

Od kako je završena 1904. godine, transsibirska železnica privlačila je obične putnike, ali i one koji bi kretali na put u potrazi za inspiracijom. Poznato je da se David Bowie provozao od Vladivostoka do Moskve, a pošto je u Japanu završio Ziggy Stardust turneju sada već daleke 1973. godine. Tako ovaj način putovanja privlači kreativne pojedince od samog početka, te je i fotografkinja Giulia Mangione maštala o putu od 9.000 kilometara, a još od kako je završila studije ruskog jezika i književnosti, na koji je konačno i krenula, te napravila foto-reportažu za Calvert Journal. Sa sobom je ponela svoju analognu kameru, te 40 rolni filma srednjeg formata, što je, kako sama kaže, značajno manje od količine snimaka koje bi mogla da napravi digitalnim foto-aparatom. Za analognu kameru se odlučila jer je želela da uspori proces, te napravi manje snimaka, koje je, zbog ograničenog broja snimaka, morala detaljnije da promišlja, te planira. Kako bi u potpunosti proživela transsibirsko iskustvo, kupila je kartu za vagon treće klase (platskart na ruskom), što joj je pružilo mogućnost da komunicira sa običnim putnicima, koji su međusobno delili sve: od porodičnih anegdota do tradicionalnog sibirskog doručka. Većinu putnika čini lokalno stanovništvo, a mnogi putuju na ovaj način jer nemaju dovoljno novca za avionsku kartu, što ukazuje na to da ova ruta nije popularna među turistima sa zapada, kao što se obično misli. Ako se ne prave pauze na nekim drugim lokacijama, od Moskve do Vladivostoka može da se stigne za šest dan, a put vodi kako kroz veće gradove tako i kroz manje poznate multikulturalne delove Rusije, te mesta kao što su Ulan Ude, Chita, Birobidzhan, Khabarovsk.

Katz1

Fotografsko sklonište za napuštene mačke

Amaterska fotografkinja i aktivistkinja, Evgeniya Gor, napuštenim kazahstanskim mačkama pruža mnogo više od povremenih zalogaja, te radi na tome da čitav svet čuje za njih, te razume njihove probleme. Od 2006. godine radi na projektu „Among the worlds“, čiji je cilj rešavanje problema, te dokumentovanje procesa, a kada je počela projekat, Gor nije imala nikakvo prethodno fotografsko iskustvo. Glavna tema projekta jeste odnos građana prema mačkama lutalicama, te se ispostavilo da je fotografija korisno sredstvo, budući da bolje od bilo kojeg pisanog dokumenta ilustruje odnose, te posledice napuštanja onih koje su nekada zvali ljubimcima. Na kraju, cilj ovih fotografija nije samo da prikaže, već i da izazove empatiju kod posmatrača, te tako doprinese boljoj poziciji jednog dela mačijeg sveta.

Priče o prijateljstvu

Done72

Boba Đuderija: Kako to misliš – skrati?

To je malo potrajalo. A di neće potrajat kad me svako malo prikine i viče skrati. Ka da ja znan skratit. Da padnen negdi na Velebitu sa deset metara visine i ostanen ležat sa dvi slomljene noge i tri otvorene rane zvala bi HGSS i počela "Prošlu nediju van ja tako vidila jednu emisiju na televiziji di su pričali o zdravon životu i kako je masu ka važno u životu kretat se a pogotovo u prirodi i tako san van ja pomislila da bi bilo dobro da se i ja malo počnen kretat a kako nisan nikad bila na ovoj strani Velebita a i iman prijatejicu šta živi gori blizu..."

Prijateljice

Kako nas je rastavio jedan FB komentar

Tog dana smo postale prijateljice. Dugogodišnje prijateljice koje su se izvrsno nadopunjavale. Mogle o svemu… o kosmosu, o izvankosmosu, o lažima, o istinama, o ljubavi, o strahovima, o iluzijama, zabludama… Nismo uvijek imale ista mišljenja. Otvoreno smo jedna drugoj govorile: Stani, to ne može biti tako! I nastavljale dalje čak i kad ne bismo pronašle sredinu

Presude, izvršitelji, duševne boli, hajka

Lukovic 01 B

Ispovest osuđenika: Kako ubiti Petra Lukovića

Ne mogu više da polemišem s fantomima Pravosuđa i duševnim bolovima nebrojenih tužilaca. Sebi sam već naneo dovoljno štete; razboleo se, nisam radio mesecima, imao čak i hiruršku operaciju, ako već moram da pominjem bolove; razumećete moju nervozu svaki put kad pročitam sintagmu „slobodni mediji“, jer ovo što se dogodilo meni i e-novinama nije predmet diskusije, protesta ili uznemiravanja javnosti. O slučaju „Luković“ ne pišu ni UNS ni NUNS, ni vlast, ni opozicija. O meni brinu samo Sudovi i njihovi izvršioci: Viši sud, Niži sud, Apelacioni sud, fali samo Vrhovni sud

Redak 09 S

Petar Luković, žrtva kafkijanskog obračuna

Petru bi trebalo da je čast ko ga je sve tužio za „duševnu bol“, uvrede i slične trakalice, da ga to nije potpuno obogaljilo finansijski i dovelo na prosjački štap. Kao da nije dovoljno što su razni strvoderi i moralne nakaze oćerali e-novine u stečaj, rješeni su da i samog Petra oćeraju u stečaj, ako ne i u likvidaciju