Nekažnjivost uzurpacije i nasrtaja na Ustav
Alegory1

Photo: Allegory of Fortune - Spreads her Gifts over the Workers, Guided by Wisdom and Economy. 1912. Paul Francois Quinsac

Antisekularno komadanje Srbije

Srbija je napadnuta, deo njene teritorije i deo državnih nadležnosti u spoljnoj politici ustupljeni su bez naknade Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja odlučuje o tome da li će se na teritoriji Srbije obeležavati makedonski državni praznik. Makedonija 2. avgusta obeležava početak ustanka protiv Turske (1903.) i Dan Republike Makedonije, datum održavanja zasedanja Antifašističkog sobranja narodnog oslobođenja Makedonije 1944. u manastiru Prohor Pčinjski. Tog dana postavljeni su temelji makedonske državnosti. I ove godine makedonsko Ministarstvo spoljnih poslova zatražilo je od države Srbije dozvolu da upriliči svečanost na mestu utemeljenja državnosti Makedonije, sa kojeg su nepoznati vandali (popovi) skinuli spomen - ploču.

"Nema to veze sa državom, to je manastir. Ne može država da odlučuje o tome. Oni se svake godine obraćaju nama, mi to pošaljemo Crkvi, Crkva sa njima komunicira, a vi znate kakvi su odnosi što se toga tiče. Tu nema nikakve dileme", rekao je Ivica Dačić na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare.

Brutalni nasrtaj ministra spoljnih poslova na sekularnost države, dakle, dodeljivanje državnih prerogativa Crkvi, budimo na trenutak naivni, pa, kako on to sme da radi. Stigne mu zahtev makedonskog Ministarstva spoljnih poslova, a on ga prosledi Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Istina, najbogatijoj budžetskoj instituciji koja se bavi nezavršivom izgradnjom vračarskog bureta bez dna, te odnosima sa bogom i raznoraznim svecima.

Da li ministar treba da bude kažnjen zbog toga što ne radi svoj posao, štaviše, radi protiv Ustava Srbije komada državu, poput mrskih mu izdajnika, dajući legitimitet prećutnom proglašavanju jednog (?) manastira eksteritorijalnim. Srbija je ovo, ništa nije nelogično, samo je katastrofalno. Možda je SPC isposlovala eksteritorijalnost i za sumanuto joj (po Zakonu o restituciji) dodeljene nekretnine, šume i brežuljke; za devet prodavnica tamjana i opskurne literature u centru Beograda znamo da su eksteritorijalne, ne plaćaju porez. Kao ni štamparija, industrija sveća i grobljanskih potrepština, kič mazarija. A popovi i ostali mantijaši u hijerarhiji uživaju svojevrsnu personalnu autonomiju (u naplati pojanja i opojavanja).

Tiha, prećutna uzurpacija, uz saglasnost koja odgovara obema stranama, državnim i crkvenim vlastima, ali nema uzbune, nije to ništa novo. Od vlade Zorana Đinđića i uvođenja veronauke u škole, te bolnog linearnog nameta na poštanske pošiljke za izgradnju vračarske nakaze, poslovi ove nevladine, a budžetske udruge - od vladikinih reketa do opela, od osveštavanja hlorisane vode do pedofilije - potpuno su izvan kontrole države.

Poslednjeg dana jula osvanulo je crkveno saopštenje mantijaško - šinjelske dikcije, kroz koje provejava Dačićeva konstatacija izrečena u izlivu akutnog slobizma: "Ljuti smo!":

"Povodom zahteva da zvanična državna delegacija Republike Makedonije na praznik Svetog proroka Ilije učini posetu manastiru Svetog Prohora Pčinjskog sa svojim programima i porukama, Informativna služba Srpske Pravoslavne Crkve obaveštava zainteresovanu javnost da nadležni crkveni organ, iz razloga koji su dobro poznati, a nisu se promenili već niz godina, nije odobrio posetu državne delegacije Republike Makedonije manastiru Svetoga Prohora."

Na braniku ideologije mržnje i zla: Kordon sveštenika Srpske pravoslavne crkve

Ne znamo koji je crkveni organ nadležan, ali znamo da je crkvena zabrana makedonskim funkcionerima da proslavljaju praznik poslednjih godina praksa. Kako su preneli neki beogradski elektronski mediji, još mnogo ranije bilo je izvesno da Crkva neće dopustiti proslavu, budući da su ostali neuslišeni zahtevi patrijarha Irineja i Patrijaršije da se poboljša status srpskih sveštenika u Makedoniji. Patrijarh je, navodno, ljut k'o Dačić i zbog toga što je Makedonija glasala za prijem Kosova u Unesko.

"Nadam se da ćemo dobiti odobrenje, ali ako ga i ne dobijemo, nećemo se naljutiti", rekao je prošle nedelje makedonski premijer Zoran Zaev.

Krajem maja Ivica Dačić izgovorio je da srbijanski obaveštajac Goran Živaljević nije, tokom nasilnih demonstracija i napada na Sobranje mesec dana ranije, narušio diplomatski protokol, iako je bio u zgradi makedonskog parlamenta. I, naravno, "nije učestvovao u krivičnom delu, samo je izveštavao o situaciji u Makedoniji, jer Srbija mora da zna kako se ta situacija može odraziti na nacionalne i državni interese".

Šta će nam Makedonci kad je bog ionako bio Srbin: Vernici SPC u liturgijskom transu

Živaljević, verovatno, nije učestvovao u krivičnom delu, samo je radio svoj posao, doduše trapavo, švindlerski, po meri vlastitog znanja.

Makedonija je priznala Kosovo, glasala za prijem te države u UNESCO, najavila uzdržanost u sledećoj rundi izjašnjavanja. To je spoljna politika u kojoj imamo ljutitog šefa diplomatije. I premijera susedne države koji se neće ljutiti.

Odnosi države i SPC su unutrašnja politika. I ekonomija.

Oceni 5