Tekstovi autora: Vladimir Majakovski

Vladimir Majakovski

Ja lično: Autobiografija

Robija, partija, revolucija, poezija

U toku dana napišem pesmu. Tačnije — odlomke. Loši. Nigde objavljeni. Noć. Sretenjski bulevar. Čitam Burljuku retke. Dodajem — to je neki moj poznanik. David stade. Pogleda me. Riknu: „Ta, ovo ste glavom vi napisali! Ta vi ste genijalni pesnik!" Obradovao me tako grandiozan i nezaslužen epitet uz moje ime. Utonuo sam u stihove. Te večeri sasvim neočekivano, postao sam pesnik. Već sutradan, upoznajući me sa nekim, Burljuk je grmeo iz basa: „Ne znate? Moj genijalni prijatelj. Čuveni pesnik Majakovski." Mu¬vam ga. Ali Burljuk je neumoljiv. Odlazeći, zarežao je na mene: „Sada, pišite. Inače, dovešćete me u sasvim glup položaj"
Dijalolo1

U samoj stvari, gde su te ptice?

Plitka filozofija na dubokim mestima

Crknuta riba usamljena sred vode./ Ko slomljena krilca -/ peraja trag./ I pliva tako, i ode vragu