Tekstovi autora: Mediha Selimović

Prijateljice

Imala sam prijateljicu

Kako nas je rastavio jedan FB komentar

Tog dana smo postale prijateljice. Dugogodišnje prijateljice koje su se izvrsno nadopunjavale. Mogle o svemu… o kosmosu, o izvankosmosu, o lažima, o istinama, o ljubavi, o strahovima, o iluzijama, zabludama… Nismo uvijek imale ista mišljenja. Otvoreno smo jedna drugoj govorile: Stani, to ne može biti tako! I nastavljale dalje čak i kad ne bismo pronašle sredinu
Krov

Ni u ratu ćeif nije skup

Hadžo na krovu

Hamida je uspjela uganjati Hadžu koji će se popeti na krov da pogleda šta je sa odžakom. Međutim, komšija Seno nije bio kod kuće, pa se Hamida slobodno poslužila njegovim merdevinama koje su bile prislonjene uz desni zid kuće i koje su Seni uglavnom služile za branje trešanja koje smo u ratu kupovali. Sjećam se odlično – dvije marke po kili ako nam ih on nabere, a marku ako ćemo ih sami brati sa tih čarobnih i dugih merdevina
Bradr 01 S

Posleratna priča

Nema brata dok ne rodi majka

Mene one čet’erestprve pokupilo u domobrane, a on bio mlađi i luđi… i šta’š, poslije samo spašavaj glavu. Tada nije bilo dobro da znamo jedan za drugog, Tako su mi svi rekli. Prokleti ratovi. K’o da nas je neko nešto pit’o i k’o da smo mi sa osamn’est i dva’est godina znali šta je prava strana