Olovka piše srcem
Pokro66

Photo: Braca Stefanović/XXZ

Avion ne nosi jaja, jer nema gnezdo

Dušan Radović: Predgovor

Ako hoćete izveštaj sa lica mesta o tome zbog čega i kako nastaje MIŠLJENJE, obratite se maloj deci, jedinim živim i autentičnim svedocima onoga dramatičnog trenutak kada još nerazvijena čula i svest prvi put sreću i upoznaju deo po deo velikog sveta i prvi put mogu sama sebe da identifikuju.

Govor i simboli kojima se odrasli služe i komuniciraju zaboravili su lepo i uzbudljivo detinjstvo reči. Izgubljeni raj ličnog upoznavanja i imenovanja, konkretnog, čulnog, životnog povoda za misao i reč - ti slikoviti predeli pripadaju dalekim i davnim danima ranog detinjstva. Bez iskustva, bez pamćenja i znanja, prvi put ovde, deca pipaju očima, ušima, svim čulima, i tim neposrednim i burnim doživljajima daju svoja, autentična imena, vrednosti i karakteristike.

Prvi susret i dodir, prvo iskustvo, prvi pokušaj imenovanja, odgonetanja i razumevanja. Ta jedna mala reč, to jedno, subjektivno i delimično tumačenje - tu je sve bogatstvo sveta i naših doživljaja. Samo još na početku otkrivanja i sazrevanja naši doživljaji imaju temerature, toliko srećne proizvoljnosti, tu neograničenu raznovrsnost. Samo tih nekoliko prvih godina, dok još saznajemo i učimo sami, bez učitelja, škola i standarda.

Samo mladi i gladni radosti i začuđeni mogu toliko da vide i dožive. I niko sem njih ne zna toliko različitih imena za jednu stvar ili pojavu. Bogatstvo tih doživljaja i imena ove male neznalice u sprezi uvek novih i drukčijih konkretnih okolnosti. Sve je za njih novo i sa novim imenom, ako se javi u novim okolnostima i novoj funkciji.

Oni najpre ne znaju ništa a zatim dugo putuju, lutaju i otkrivaju dok ne saznaju "sve".

I tu se završava najlepša čovekova avantura, posle svega nekoliko godina spontanog i nekoristoljubivog života bez smisla i cilja. Udaljimo se od detinjstva a ne približimo cilju. Cilja nema, cilja života, ne sam život, i mi se nostalgično počinjemo vraćati dobu kada smo bili najbliže životu i sebi. Sva umetnost je, čini mi se, pokušaj da se život ponovo doživi ali na onaj način, onim čulima i glađu, onako bogato, slobodno i nevino. Biti detinjast i neozbiljan, jer je sve drugo manje ozbiljno i mudro.

Tu se i dodiruju poezija i ova originalna i poučna knjiga. I biće malo i pogrešno ako se ovi dragoceni dokumeti budu registrovali samo kao cake ili štosovi.

Ne, ovo je knjiga za razmišljanje i otkrića.

 

AVION I AUTOMOBIL

avion može da leti i naopako

a na autu je odmah sudar

 

avion tandrče drukše

 

avion ima i vrtilaciju

 

oni se razlikuju

po autokarti

NISU ISTI

što je od aviona motor na nebu

a od automobila motor je na zemlji

 

različiti su

što saobraćajac ne može

da stane na nebo

 

avion možeš i od hartije da napraviš

a auto mora da se kupi

 

kamion gazi decu

avion ne gazi

ako staneš na prozor

prebrojiš sve automobile

avioni se ne broje

nego samo na paradi

 

u automobil mora da se turi benzin

u avion ne mora

njega tera pilot

 

kad gledaš avion

zaboli te vrat

a automobili se fino gledaju

AVION I PTICA

ptica se rodi

a avion se napravi

 

avion peva debelo

a ptica peva tanko

 

u pticu ne levamo gas

ona sama leti

 

vrabac jede pšenicu

a avion ne može

 

pticu može mačka da pojede

a avion ne može

 

vrapca uloviš na klopki

a avion ne možeš

 

po čemu su različiti

a po čemu slični avion i ptica

oni su drukši po meni

jer ja ne letim na nebu

isti su što dignem glavu

pa vidim i pticu i avion

 

DA LI JE BOLJA PTICA ILI AVION

bolja je ptica

ona ima dlakava krila

 

bolji je avion

on ima prozore za gledanje

 

ptica je korisna

ona nosi jaja a avion ne nosi

jer nema gnezdo

avion je koristan

on vozi putnike na aerodrom

ptica nema ni stepenice

 

avion je dobar

pod njega možeš da se podvučeš

a ptica kljuje

 

ptica je bolja

ona maše kad leti

i ide na jug

 

BUJICA

bujica je reka od buva

 

jedna životinja što leti po kući

 

to je ono što živi na kučku a ujeda narod

 

bujica je jedan vetar što obara jabuke

 

jedna životinja što živi u dženperu

 

jedna olovka što piše zelenu boju

 

kad se ubodeš pa je bujica u trnu

 

bujica je kad turiš kvasac negde da nabuja

 

bujica je kad buji oluja

bujica je trka mora

 

bujica se tera iza kuće

 

što neko priča

pa ne može da se zaustavi

 

kad se reke uzbude

mi kažemo bujica

Oceni 5