Na godišnjicu masakra u Srebrenici
Godišnjica

Photo: Nikola Krstić

Fašizmom u slavu genocida

Plato za paljenje sveća u glavnoj beogradskoj ulici bio je na dan srebreničkog genocida, 11. jula, oko devet uveče, poprište iživljavanja primitivizma i nasilja sa nacionalnim predznakom; okruženi policijom, pripadnici Inicijative mladih, Žena u crnom, Fonda za humanitarno pravo i drugi građanski aktivisti zapalili su sveće u znak sećanja i pijeteta, istakavši transparent sa porukom "Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici". Onda su stigli nenajavljeni gosti, četvoro pripadnika nacionalističkog ekstremno desnog Obraza, predvođeni Mladenom Obradovićem, a posle njih pristigli su i glasni koljači, noseći zastavu sa likom haškog pacijenta Vojislava Šešelja.

Šou je započeo Simo Spasić, predsednik Udruženja porodica nestalih i ubijenih Srba sa Kosova, urlajući u megafon "Naser Orić - genocid!", a Obradović je iz knjige koja na koricama ima krstaču u zlatotisku, čitao imena Srba, ubijenih negde (megafon je bio neuporedivo tiši nego Simin). Šešeljevci su ka aktivistkinjama i aktivistima na platou bacili nedentifikovano predmet, koji je, kao i mobilni telefon jednog kolege završio u fontani. Policija je zbila redove, a Spasić je šešeljevcima održao glasno predavanje o pristojnosti. Oni su uzvratili skandiranjem upućenim "izvesnoj" Nataši, za koju su tvrdili da je "kurva", odnosno da ju je "Voja silov'o". Izdvajao se prodorni glas očito teško poremećene osobe, koji su ostali atonalno pratili, zvučalo je kao suicidni četnički juriš u "Bici na Neretvi". Svi su bili jedinstveni u retorskom pitanju "Kako ćete kući, ustaše".

Simo Spasić potom drži predavanje, uvlačeći nas u virove podvojene ličnosti, čije je amplitude uistinu bilo teško pohvatati: "Genocid? U redu, možda... Ali, nemate vi pravo da podsećate, ko ste vi, niste nikog izgubili, ja jesam. Ne pominjete mrtve Srbe, vi podsećate samo na tuđe mrtve, jer za to dobijate novac! I pozdravljam vas, ajd' zdravo". To reče Sima i ode ka Slaviji.  

Harizmatičnog Obradovića i njegove sledbenike i sledbenice policija je propustila do fontane, da i oni zapale sveće, a Obradović je ponovo reklamirao knjigu sa krstačom, preporučujući je svima kao apsolutnu istinu. "Svi" ga gledahu s punim razumevanjem, gotovo kao Simu. 

+++

Nikola Krstić: Lov na domaće izdajnike

Postalo je preslatko gledati šešeljevske, obrazovske i „alternativne“ pajace, klovnove, gutače vatre i bradate žene, koji počinju da pucaju po svim mogućim dugmićima, šavovima i ćoškovima, kada se usred „njihovog“ Beograda, prema njihovom pogledu na ovaj srbofobični svet, nađe nešto antisrpsko, antipravoslavno i antipatrijahalno, što bi moglo da ugrozi još uveliko važeći miloševićevski poredak sveta. Tako da, već duže vreme traju opsade, hajke i potere na događaje, tribine, debate, festivale i predavanja u kojima se spominju te crnomagijske, volšebne i sotonističke reči poput „Srebrenice“ ili „genocida“, koje prizivaju to, nedajbože, suočavanje sa prošlošću.

Propagandni lov na soroševe plaćenike, domaće izdajnike i strane agenture, nažalost, postaje sve prihvaćeniji unutar opštenarodne gungule, koja jedva čeka da sav svoj jad i čemer svali na mlade ljude koji pokušavaju da, kroz svoj vid borbe, izvuku ovo lobotomirano društvo iz kandži mračnih dubina krvoločnih devedesetih.

Oceni 5