Nakon odluke predsednika Srbije o kandidatu za premijera
Anab 01 S

Photo: Naled

Izbor Ane Brnabić – ključni test Vučićeve snage i odlučnosti

"Tu odluku nije bilo lako doneti, ali je donesena u skladu sa interesima i ciljevima Republike Srbije, sa idejom da radom i idejama donosimo dobre rezultate za našu zemlju i njene građane", rekao je Aleksandar Vučić obrazlažući svoju odluku na konferenciji za medije.

Ana Brnabić je postala ministarka državne uprave i lokalne samouprave kao nestranačka osoba u avgustu 2016. godine, a kao donedavni premijer Vučić je dosad više puta pohvalio njene rezultate. Brnabić, čiji su roditelji poreklom s Krka, rođena je 1975. godine u Beogradu, a njen izbor za ministarku u Vučićevoj vladi 2016. godine izazvao je pažnju domaćih i stranih medija ponajviše zbog njene neskrivene homoseksualne orijentacije. Upravo zbog toga njenom imenovanju za predsednicu vlade oštro su se protivili Srpska pravoslavna crkva i konzervativno-nacionalistički krugovi u zemlji, a na najave njenog imenovanja nisu blagonaklono gledali ni pojedini koalicioni partneri, ali ni deo članstva vladajuće Srpske napredne stranke zbog čega je u prethodnih mesec dana predsednik Srbije bio izložen pokušajima pritiska i lobiranja sa različitih strana.

Ko je Ana Brnabić, nova premijerka Srbije

Pre dolaska na ministarsku funkciju Ana Brnabić je bila predsednica Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Poseduje master diplomu s Univerziteta Hull u Velikoj Britaniji i više od deset godina iskustva u radu s međunarodnim organizacijama, stranim investitorima, lokalnim samoupravama i javnim sektorom u Srbiji.

Član je Upravnog odbora neprofitne fondacije Pexim, koja stipendira talentovane studente iz Srbije i Makedonije, koji se nakon magistarskih studija na Kembridžu vraćaju u domovinu kako bi pomogli ekonomski i društveni razvoj. Bila je direktor kompanije „Continental Wind Serbia“, gde je radila na realizaciji investicije vredne 300 miliona evra u vetropark u opštini Kovin. Odigrala je važnu ulogu u razotkrivanju pokušaja kreiranja lažne afere od strane tadašnjeg lidera DS Bojana Pajtića koji je javnosti saopštio da su ljudi bliski Aleksandru Vučiću tražili komapniji „Continental Wind Serbia“ proviziju od dva miliona evra za gradnju vetroparka. Brnabićeva je tada demantovala istinitost tih navoda i u znak protesta zbog ćutanja vlasnika i menadžmenta te kompanije u vezi s Pajtićevim navodima donela je odluku o povlačenju sa mesta direktorke i napuštanju firme u kojoj je do tada bila zaposlena.

Važnu fazu u njenoj poslovnoj biografiji predstavlja angažman u različitim američkim konsultantskim firmama koje su u Srbiji realizovale projekte koje je finansirala Američka agencija za međunarodni razvoj.

Bila je zamenica direktora Projekta za razvoj konkurentnosti Srbije, ekspert u Programu reforme lokalne samouprave u Srbiji i viši koordinator Programa za ekonomski razvoj opština.

Aktivno je učestvovala u osnivanju i podizanju kapaciteta NALED-a za zastupanje interesa poslovnog sektora, lokalnih samouprava i civilnog društva u Srbiji. Tokom tog angažmana učestvovala je u uvođenju koncepta lokalnog ekonomskog razvoja u Srbiji i jačanju potencijala opština da unapređuju poslovni ambijent na lokalu, uz aktivnu promociju investicija. Postaje član, a potom i predsjednik Upravnog odbora NALED-a, koji dobija status najveće samostalne privatno-javne organizacije koja se zalaže za unapređenje privrednog ambijenta u Srbiji i koja je, u tesnoj saradnji s Vladom Srbije, doprinijela jačanju konkurentnosti Srbije u međunarodnim okvirima i na Doing Business listi Svetske banke.

Dobitnica je priznanja "Biznis dama godine" u kategoriji "Društveno odgovorno poslovanje" za 2013. godinu.

Uprkos impresivnoj biografiji i nespornim rezultatima na mestu ministarke za lokalnu samoupravu, predlog da Ana Brnabić bude prva premijerka Srbije izazvala je burne negativne reakcije pretežnog opoziciono orijentisanog dela javnosti. I dok je u demokratskom svetu uobičajeno da se novom premijeru da prvih sto dana da pokaže prve rezultate u radu svog kabineta, Brnabićeva je postala meta napada čak i pre nego što je sastavila i javno obelodanila ekspoze koji će predstavljati program vlade koju će voditi u narednom periodu.

Napadi sa svih strana

Da je odluka Vučića bila, kako je to navela agencija Blumberg, veoma hrabar potez u konzervativnoj zemlji, potvrdile su i rekacije koje su usledile nakon saopštavanja odluke o imenovanju Ane Brnabić kao mandatarke za formiranje buduće vlade. I dok su koalicioni partneri, sa izuzetkom homofobnog Dragana Markovića Palme, u javnim nastupima uglavnom podržali Vučićevu odluku, nacionalistički deo opozicije optužio je novog šefa države da je pokleknuo pod pritiscima i uticajima Vašingtona, te da Brnabić uopšte nije njegov izbor već odluka koju mu je nametnuo Zapad. S druge strane i sa nešto različitih pozicija odluku su horski napali i glasnogovornici proevropskog dela opozicije osporavajući po difoltu bilo šta što uradi Vučić pa čak i kada je to nedvosmisleno u korist dalje modernizacije Srbije i napretka u procesu evrointegracija zemlje.

Među prvim reakcijama beogradski mediji su preneli poruku lidera Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme, koalicionog partnera socijalista i naprednjaka u parlamentu Srbije, koji je poručio da Ana Brnabić nije njegov premijer, kao i da poslanici njegove stranke neće glasati za njen izbor. Deo beogradskih medija kasnije je objavio i informaciju da najnovija Vučićeva odluka nije naišla na jedinstvenu podršku ni u vladajućoj SNS. Prema tim navodima čak trećina poslanika najveće vladajuće stranke poručilo je stranačkom rukovodstvu da u Parlamentu neće glasati za predlog predsednika Republike. To je, navodno, bio razlog da se sednica Skupštine, na kojoj bi trebalo da bude izabrana nova vlada, odloži na nekoliko dana dok se ne obezbedi potrebna većina glasova. Jedan od najbližih Vučićevih saradnika Nebojša Stefanović poručio je, međutim, da Vučić ni po koju cenu neće odstupiti od svoje odluke što bi moglo da označi njegov radikalniji otklon od tvrdokorne struje kojoj pripada dobar deo članstva njegove partije, ali i deo javnosti koji ga je do sada podržavao, često oponirajući njegovoj politici pridruživanja EU.

Jedan od najprimitivnijih napada na Anu Brnabić došao je iz tabora klerofašističkog pokreta Dveri čiji je lider Boško Obradović zaključio da Brnabićeva ima veće poverenje Zapada nego predsednik Aleksandar Vučić.

"Zato predsednik mora da predloži ono što mu je Zapad naredio. Izgleda da se nije mnogo pitao. Da li je neko čuo obrazloženje zašto je Ana Brnabić dobro rešenje za premijera? Verovatno mu je glupo da kaže da to nije njegov izbor nego tuđi", ocenio je Obradović dodajući kako je Brnabić "celi život radila za inostrane kompanije i nevladine organizacije" te da nema nikakve veze sa srpskom državom, sistemom i identitetom.

Za Dverima nije previše zaostala ni šefica parlamentarne grupe "Nova Srbija - Pokret za spas Srbije" Sanda Rašković Ivić koja je izbor Ane Brnabić nazvala "kapitulacijom predsednika Srbije Aleksandra Vučića pred Vašingtonom". "To je očekivana odluka koja ne dolazi iz Vučićeve glave nego je odluka koja je sugerisana sa strane", navela je Rašković Ivić tvrdeći da je odluka doneta mnogo ranije što je zaključila iz navodne specijalne promocije Ane Brnabić tokom obavljanja ministarske dužnosti u Vladi Srbije.

Opoziciona Demokratska stranka Srbije ocenila da je odluka da mandat za sastav nove vlade poveri Ani Brnabić "politički šamar većinskoj Srbiji koja drži do tradicionalnih vrednosti". DSS je u saopštenju navela da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tom odlukom "gurnuo prst u oko većinskoj Srbiji koja smatra da privatna opredeljenja pojedinca ne mogu da budu bez značaja pri izboru na najviše državne funkcije".

"Izbor Ane Brnabić je politički šamar glasačima koji su Vučiću ukazali poverenje, Srpskoj naprednoj stranci, njenim koalicionim partnerima, Rusiji i svima koji su verovali da je slobodan i sposoban da donosi odluke u interesu Srbije", piše u saopštenju.

Haški optuženik i lider ultranacionalističke Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj ocenio je da će Vlada Srbije na čelu s premijerkom Anom Brnabić biti još prozapadnija nego prethodna. "Želim još da vidim kakav sastav vlade će predložiti mandatar, ali očigledno je da će naredna vlada imati još više prozapadni karakter nego dosadašnja", rekao je Šešelj za rusku agenciju RIA Novosti. Sugerišući da Vučićev predlog nije po volji zvanične Moskve Šešelj je izrazio bojazan da će "Rusija u nekom trenutku izgubiti strpljenje zbog ponašanja srpskih vlasti", ocenjujući i da se ne može stalno "sedeti na dve stolice".

Reakcija saopštenjem je stigla i iz Demokratske stranke, odnosno predsednika Dragana Šutanovca, koji je konstatovao da Srbija postaje “sultanat“. “Informacija o imenu koje će preuzeti kancelariju premijera potpuno je nebitna jer već pet godina i funkciju premijera i predsednika i vrhovnog komandanta i koordinatora službi i spasitelja iz poplava i vozača kamiona kroz tunele obavlja samo jedan čovek koji jedini odlučuje o sudbini ovog naroda. U našoj zemlji se uspostavlja sultanat u kome postoji jedan sultan i mnogo vezira, među kojima je i Ana Brnabić”, naveo je Šutanovac.

Iako se lider novoosnovanog pokreta Slobodnih građana Saša Janković nije izjašnjavao povodom predloga za mandatara, on je poručio da u potpunosti deli stav koji je reditelj Janko Baljak izrekao o Ani Brnabić. Baljak je izjavio da o Brnabićevoj kao stručnjaku misli sve najbolje, ali da svako ko prihvati funkciju u ovoj konstalaciji vlasti “saučesnik je u zločinačkom poduhvatu vlasti“. „Brnabić je bez sumnje kvalitetna, obrazovana, energična osoba, koja se dokazala u karijeri... ali ova vlast i period istorije ostaće zapamćen kao jeziva totalitarna priča i svako ko učestvuje u njoj diskredituje ono što je uradio u karijeri, i to će se desiti i sa Brnabić“, rekao je Baljak gostujući na opozicionoj Televiziji N1. On je dodao da to što je prihvatila da bude premijer u Vučićevoj vladi, “ne služi joj na čast i cela priča će se završiti kao i sa svim ekspertima u vlasti koji su potrošeni i bačeni”. On je zaključio da se pre svega to čini za inostranu publiku „kako bi Vučić pridobio poene jer imamo gej premijerku“.

Povodom kandidovanja Brnabićeve za premijersku poziciju oglasio se i Saša Radulović koji je na Tviteru napisao da "nigde u uređenom svetu predsednik države ne bira i ne određuje mandatara, već to čini parlamentarna većina". Radulovićev pokret Dosta je bilo ocenio je da seksualna orijentacija mandatarke za sastav vlade ne sme biti tema ako se u Srbiji poštuju i razumeju ljudska prava. Taj pokret je naveo da će u Skupštini Srbije, kada Brnabićeva bude predstavljala ekspoze, tražiti odgovore na pitanja o njenim kvalifikacijama i programu. DJB je naveo da u uređenim zemljama konferencije za novinare drže mandatari, a ne predsednici države, ističući da za sada nije bilo reči o "liku i delu" Ane Brnabić, kao ni o eventualnim razlozima za njen izbor.

Retki glasovi razuma

Otvorena vrata za saradnju sa budućom premijerkom ostavio je jedino lider LDP Čedomir Jovanović, ali samo ako ona “zna da razlikuje Moskvu i Brisel“. "Međusobni odnosi LDP-a i buduće premijerke zavise od njene spremnosti da napravi razliku između Brisela i Moskve, definišući kao prioritet evropsku budućnost zemlje", rekao je Jovanović. Kako se navodi, saradnja će zavisiti i od sposobnosti Ane Brnabić da "preseče gordijeve čvorove u regionu, od Bosne i Hercegovine i Kosova do Hrvatske, što je preduslov čupanja Srbije iz živog blata devedesetih".

O kandidatkinji za predsednicu Vlade Srbije oglasila se i organizacija za lezbejska ljudska prava LABRIS pozdravljajući odluku predsednika Aleksandra Vučića da za mandatara predloži Anu Brnabić. U saopštenju LABRIS-a se navodi da se ovim izborom neminovno skreće pažnja domaće i svetske javnosti na Srbiju, ali nažalost, ne i na položaj LGBT populacije, konkretno lezbejki.

Kako smatraju, lezbejka na čelu Vlade Srbije ne znači da je Srbija automatski zemlja u kojoj se ljudska prava LGBT osoba poštuju i u kojoj su pripadnici te populacije bezbedni i sigurni. U LABRIS-u očekuju da će dolaskom Brnabićeve na čelo vlade država sa, kako navode, mnogo više pažnje i sluha pratiti i reagovati na probleme sa kojima se susreće LGBT populacija. Takođe se, kažu, nadaju da će tokom trajanja mandata premijerke, Vlada Srbije podržati nove zakonske inicijative kao što je Zakon za registrovanje istopolnih zajednica.

Oceni 3