Crtice & zabeleške
Arelig 04 S

Photo: etsystatic.com

Izmene i dopune Jevanđelja po Marku

Ne kaže se paradajiz. A gotovo sam siguran, proveriću,

da se i ne piše paradajiz. Zato vam predlažem da, u romanu,

umesto paradajiza koristite papriku.

 

***

U 19. veku, u vreme prvih srpskih knezova, dok je plebs napasao ovce

na Karaburmi i u Malom Mokrom Lugu,

beogradska aristokratija je već tovila svinje na Terazijama,

u krugu dvojke.

Otuda ta razlika u rafinmanu.

 

***

Moć opija, moć je čudo.

Stisnuo sam ono dugme na semaforu,

pretrčao na crveno, zapalio cigaru,

i onda gledao kako svi ti silni automobili koče i staju.

Zbog mene.

 

***

Izmene i dopune Jevanđelja po Marku

"I reče im Gospod: Idite u selo što je pred vama, i odmah kako uđete u njega naći ćete privezano metalik sivo magare po imenu Audi; odrešite ga i dovedite. I tako je Hrist metalik sivim Audijem ušao u Jerusalim."

 

***

Pogledam ponekad u te svoje muškatle i u to neko drugo cveće, pa me bude sramota.

Jer, lepo vidim, klonule su muškatle, klonulo je i to neko drugo cveće.

Lepo vidim, zbog mene, i samo zbog mene, tuguju i venu i muškatle i to neko drugo cveće.

Onda ih, postiđen, zalivam mivelom i šapućem im: "Jeste li mi rod, siročići mali?"

 

 ***

Kaže mi da će biti bolje, da mora biti bolje.

A ja njemu kažem da Fejsbuk stranica Uklonimo HAARP iz Srpske zemlje, ima 46205 lajkova.

On onda ćuti i uzdiše.

 

***

Sreo sam svoju veliku ljubav, svoju bivšu devojku.

Ide, kaže mi s ponosom, da sačeka ćerku koja se vraća iz Petnice.

Da je to naša, tvoja i moja ćerka, kažem, sada bi se vraćala iz Kembridža.

Budalo, kaže ona, nežno.

 

***

Te srede, gospođi Evi Miler, poštanskoj službenici koja živi u predgrađu Dizeldorfa u Hajneovoj ulici, sa štrika je nestao tek opran veš.

A u petak, u Beogradu, u ulici Starca Vujadina, na izlogu second hand prodavnice osvanuo je natpis: "Nova kolekcija".

 

***

Mogu da zamislim 6. vek i Stare Slovene koji izbijaju na obalu Dunava i kažu: "Ovo je lepa, dobra i pitoma zemlja. Ovde ćemo živeti."

A mogu da zamislim i 21. vek i neki imaginarni narod koji izbija na obalu Dunava i kaže: "Auu, pa šta je ovo jebote? Kakav horor."

 

 ***

Prvi sprat. Mmmmm... miriše podvarak sa suvim rebrima.

Drugi sprat. Mmmmm... miriše pečena ćurka.

Treći sprat. Mmmmm... miriše gibanica.

Četvrti sprat. Miriše plavi best. Stigao sam.

 

***

Na obali mora, na plaži, dva golišava dečaka prave kule od peska,

zidaju dvorac iz bajke. Zaneti su poslom, dogovaraju se, dovlače

mokar pesak, grade.

Ovde će nam biti banka, čujem kako govori stariji neimar.

Banka! Banka?

Građevina je lepo napredovala kada sam ja, neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar, celim stopalom nehotice nagazio, o nesreće, baš na banku.

I na mestu gde je čas ranije stajala ta monumentalna građevina, sada je bila samo rupa koja se polako punila vodom.

Jebiga, nadam se da je banka bila osigurana.

Jebiga, srušio sam im banku, ali sad imaju jezerce.

 

***

A ona njegova zadužbina, njegova crkva, još stoji na svom mestu? Živa je i zdrava? Onda ništa. A da je ta crkva propala u zemlju, da su joj otpale freske, da ju je spržio grom, razneo meteor... Poverovao bih u Boga.

 

***

Doručkujem neke odvratne, bajate pogačice sa čvarcima i čitam Svetonija. A kod Svetonija upravo doručkuje i rimski car Vitelije. Doručkuje već tri stranice. Nadam se da će ga na sledećoj stranici neko roknuti.

(Iz rukopisa u nastajanju)

Oceni 5