Interview

Mirko Kovač

Nacionalizmu se priklanjaju impotentni pisci

Prelistavajući stare časopise, naš saradnik Dragoljub Stanković pronašao je intervju u Književnoj reči iz 1972. godine, u kojem Mirko Kovač potvrđuje svoje staro opscenističko lice, izražavajući svoj prezir prema humanim piscima, popravljačima svijeta, koji se bore protiv mračnih sida. Kovač, također, iskazuje svoj stari credo, prisutan i u njegovim prvim knjigama, prema kojem je sve nenormalno, u istim mah, pomalo i normalno. Kovač, međutim, ovdje podjednako destruira i koncept angažmana i sablast nacionalizma, tvrdeći za sebe, u nadrealističkom duhu, da nije književnik. Ostajući nimalo blag i prema pojmu ljubavi i braka, kao i drugim lijepim uzusima građanskog života, ludičan, zajebantski raspoložen, uvijek spreman da šokira psovkom i cinizmom, ovog puta nihilistički raspoložen, u ovom intervju Kovač otkriva svoje tamno zaboravljeno lice, da se malo sablazne svi brižni docenti i korektni profesori koji od njega danas grade svetog pisca, kao nekog literarnog uškopljenika, našeg uzoritog interkulturnog i angažovaničkog kanona

Gomm 04 S

Borio sam se za pravo da imam vlastito lice

Svako umetničko delo ima ta dva lica. Nesebično je, nastaje iz čiste kontemplacije, ali je takođe i proizvod ambicije, želje za isticanjem, umetnik traži da bude priznat; a čak i ako je nesebičan i čist kao suza, onda i ta čistota pogoduje uspehu dela i oruđe je lične ekspanzije. Zaobići diskretnim ćutanjem taj drugi vid umetnosti, znači osiromašiti je, iskriviti i ... i ... do đavola! ... zar ja, autor, treba mirno da sedim i da dopuštam da me svako deformiše kako mu se prohte?l

Vmila 04 S

Intervju: Vladimir Miladinović, vizuelni umetnik

Otkrivanje mračnih artefakata bliske prošlosti

Zvanična istorija uvek ima nameru da neke "problematične" delove prošlosti, koji nisu lako uklopivi u tu ideju stvaranja jedinstvenog nacionalnog narativa, drži po strani, a da se neki "slavni" delovi prošlosti koji se lako uklapaju, stavljaju u prvi plan. “Normalno” je da će se snimati serija o Nemanjićima, a da se dokumentarni film Ognjena Glavonića Dubina 2 verovatno nikad neće prikazati na televiziji
Koca 01 S

Retro intervju s Kočom Popovićem iz marta 1989. godine

Milošević je običan bankarski pacov, zbog njega će biti krvi do kolena

Vi znate da sam ja rođeni Beograđanin, ali nisam velikosrbin. Ja sam kosmopolita. Kad se 1971. nije moglo pisati Jugoslaven, ja sam u rubrici nacionalnost napisao: Srbin po rođenju. Ovo što se sada dešava u Srbiji nije mi nimalo simpatično. To je jedan uzak, veoma opasan nacionalistički program. Milošević je običan bankarski pacov, zbog njega će biti krvi do kolena
Sarajevo

Retro intervju: Bogdan Bogdanović

Beograd je mirno gledao kako Sarajevo gori

I to spada u problem srpske inteligencije. Ona je podstrekivala i podržavala srpski autizam. Srbi su sada kao autistično dete, koje ne kontaktira sa spoljnjim svetom, koje nije u mogućnosti da bilo šta izgovori, koje nije u mogućnosti da čuje šta mu se govori. Srbija nije u stanju da čuje šta se govori, šta se misli, niti je u stanju da ode čak i do Zagreba. Srbija nije u stanju da vidi u kom je svetu. Ona je u jednom lažnom svetu, u lažnoj stvarnosti. Ovo što vidite nije "stvarna stvarnost", ovo je srpska stvarnost. Ta srpska stvarnost je luda stvarnost. Završne akorde toj ludoj stvarnosti dao je Slobodan Milošević, koji je i sam van pameti i van stvarnosti
Rijeka Crnojevića

Intervju: Milivoj Bešlin, istoričar

Nacionalistička Srbija nikada se nije pomirila sa “gubitkom” Crne Gore

Crna Gora je svoju odanost Srbiji u istoriji skupo plaćala: učestvovala je u istorijskim zbivanjima na čiji tok nije mogla da utiče, ali je snosila negativne konsekvence. Iz tog podređenog položaja Crna Gora se, ne bez rizika, izvukla tokom poslednje dve decenije
Vilijam Fokner

Retro intervju: Vilijam Fokner

Čuo sam za nadahnuće, ali ga nikad nisam video

Živeo sam u Nju Orleansu, radeći svaki posao koji bih morao da bih zaradio ovde-onde koju paru. Upoznao sam se sa Šervudom Andersonom. Po podne bismo se šetali gradom i razgovarali s Ijudima. Uveče bismo se opet našli i posedeli uz koju bocu, razgovarajući i slušajući. Nikad ga nisam viđao pre podne. Povlačio se, radio je. Sutradan — od početka. Zaključio sam — ako pisci tako žive, onda se opredeljujem da postanem pisac. I latih se pisanja svoje prve knjige. Odmah sam otkrio da je pisanje uživanje
Aavinav 02 S

Poslednji intervju sa Stanislavom Vinaverom

Naša klasična literatura stvorena je između dva rata

Naša klasična literatura je literatura stvorena između dva rata. Mi smo hteli naše nemire, čežnje, žudnje da razumemo, da ih damo u ogledalu našeg jezika. Mislim da su rezultati veliki. Naša literatura može da ide samo u tom pravcu. Nas je život ispunjavao čudom, divljenjem, ushićenjem. U literarnom pogledu smo pošli od našeg doživljenog iskustva, moderne nauke i čitavog dotadanjeg evropskog iskustva. Pisci pre nas su bili uski, bojali se zapada, propadali kada su odlazili tamo, gubili svoju originalnost. Mi smo koristili iskustvo zapada da bismo bolje razumeli sebe
Aradm 03 S

Retro intervju iz 1982. godine: Zoran Radmilović

Svi mi nosimo u sebi i Nurudine i Ibije

Teško je privoleti Zorana Radmilovića na razgovor za novine. Ne voli intervjue. Ako imate izuzetnu sreću, pa vam to ipak pođe za rukom, onda sve prestaje da biva napor. Iako pomalo natmuren, odmeren u davanju određenih sudova, najčešće je duhovit, van svih klišea i do kraja iskren.
Milo Đukanović

Intervju: Milo Đukanović

Putinu sam lično rekao da Crna Gora ide u NATO

Putina sam veoma direktno obavijestio nakon referendum da Crna Gora planira ulazak u NATO, tokom sastanka u Sočiju 2006. godine. Reagovao je veoma ljubaznom upitanošću: da li je to, pitao je, zaista neophodno Crnoj Gori. Rekao sam da je ne samo Crnoj Gori, nego i Balkanu lišenom pouzdanih samoregulatornih mehanizama vlastite stabilnosti, neophodno da kroz evroatlantske integracije unaprijedi svoju bezbjednost. Crna Gora, dakle, ni jednu odluku nije donijela ishitreno, nepromišljeno ili iza bilo čijih leđa
Dbojic 02 S

Intervju: Drago Bojić

Naši nacionalizmi se međusobno nadopunjuju

Ne možete se pozivati na Boga ugašene savjesti. Sve religije osuđuju zlo ili teološki kazano grijeh. U Katoličkoj crkvi postoji i sakrament ispovijedi koji se sastoji od toga da se priznaju vlastiti grijesi, da se kaje za njih, da se učini zadovoljština ondje gdje je to moguće, da se izvrši pokora i obeća da se više neće ponavljati ti grijesi. Čini se, bar prema javnim reakcijama mnogih praktičnih katolika, da oni sakrament ispovijedi ne doživljavaju ozbiljno i da je taj sakrament postao jedna vrsta „rituala“ kako bi se olakšala savjest i kako bi se dalje rasterećeno bez ikakve promjene nastavilo živjeti. Ako kršćani vjeruju da se preko svećenika ispovijedaju Bogu, onda se poricanjem svoje mržnje, zločina i grijeha želi prevariti i Boga
Jovandeka

Pitalica: Saša Jovanović Jovandeka, muzičar

Verujem u ljubav na prvi ugriz

Mislim da je sebično da neko sam po sebi oblikuje svet zato što on misli da je bolji. Nepravedno je da jedan čovek to uradi. Pustio bih svet da izmakne kontroli i pored svih svojih moći
Boris Pavelić

Intervju: Boris Pavelić

Daleko smo od raskidanja veze sa ekstremističkim nacionalizmom

Kada je o prošlom ratu riječ, trebamo se kloniti očitih i jednostavnih istina, pri čemu ne želim opovrgnuti da današnja politika u Hrvatskoj i Srbiji, baš kao i ona devedesetih, preko svojih provoditelja u Bosni i Hercegovini Čovića i Dodika, ne čini ništa dobro Bosni i Hercegovini, štoviše. Pitanje je samo kontroliraju li ti "najbolji neprijatelji" u Zagrebu i Beogradu Mostar i Banja Luku, ili je možda obrnuto. Kako raskinuti te veze? Tisuću je puta rečeno - odustajanjem od ekstremističkog nacionalizma. Prevedeno na jezik ovdašnje politike - nikako. Nažalost, dakako.
Bojan Petrović

Pitalica: Bojan Petrović, frontmen benda Irish Stew of Sindidun

Ako umetnost zataji, ne brinite, vrištaću tamo gde će moći da me čuju

Možda sam jedan od retkih koji smatra da život ne čine sitnice. Hedonizam je ok, ali samo kao sporedna stvar, kratak predah da se napune baterije za prave “bitke”. Ako ustaneš ujutru i ne raduješ se izazovima i stvarima koje te čekaju tog dana, ako prezireš ponedeljak, a obožavaš petak, nema tih sitnica, tog vikenda i tog “godišnjeg odmora” koji će da nadomeste tu ogromnu svakodnevnu prazninu