Kad ostarim nosiću haljinu boje purpura
Aprost 01 S

Photo: library.si.edu

Kratka istorija muške prostitucije

Dok je sloboda u mišljenju neograničena, barem dok se taj proces odvija unutar nekog bića, što možda najbolje opisuje Šimborska u pesmi Glas u vezi sa pornografijom: „Nema goreg razvrata od mišljenja./ Buja taj bezobrazluk kao vetroprašni korov/ na leji namenjenoj za bele rade./ Onima koji misle ništa nije sveto./ Drsko nazivanje stvari po imenu,/ razuzdane analize, razvratne sinteze,/ divlja i raskalašna potera za golom činjenicom,/ sladostrasno opisivanje osetljivih tema,/ parenje pogleda - baš to im treba./ U po bela dana ili pod plaštom noći/ spajaju se u parove, trouglove i krugove./ Pol i godine partnera tu su nevažni./ Oči im se cakle, obrazi gore./ Prijatelj sablažnjuje prijatelja./ Izopačene kćeri zavode oca./ Brat na blud navodi mlađu sestru./ Drugačije im voće/ sa zabranjenog drveta poznanja više prija/ nego rumene zadnjice iz ilustrovanih revija,/ sve te u osnovi prostodušne pornografije./ Knjige koje ih privlače nemaju slika./ Jedina su im razonoda posebne rečenice/ podvučene noktom ili bojicom./ Strahota, u kakvim pozama,/ s kakvom razuzdanom prostotom/ um uspeva da oplodi um!/ Takvih poza nema ni u Kamasutri!/ Za vreme tih sastanaka jedva se čaj puši./ Ljudi sede na stolicama, miču usnama./ Nogu preko noge svako sam sebi prebacuje./ Jedno stopalo dodiruje pod,/ a drugo se u vazduhu klati./ Ponekad samo neko ustane,/ priđe prozoru/ i između zavesa/ viri na ulicu“, telesna, te sve druge fizičke slobode, koje konstantno traže, često nailaze na predrasude i pogrešna tumačenja.

Jedna od sloboda koje bi trebalo da se podrazumeva jeste i slobodno raspolaganje sopstvenim telom, te, ako se tako poželi, ili je neophodno, i sloboda u pružanju telesnih usluga u cilju sticanja sredstava koja su neophodna za život. Iako se istorija prostitucije odvijala paralelno sa istorijom celokupnog ljudskog roda, te je tokom različitih perioda imala svoje mesto u društvu, danas se na nju gleda sa podozrenjem, te su oni/e koji/e se bave seksualnim radom neretko stigmatizovani/e.

Bavljenje seksualnim radom se uglavnom pripisuje ženama, te se na mušku prostituciju gleda kao na izuzetak od pravila, zbog čega se malo zna o njenoj istoriji. Tako je malo poznato da su rimski imperatori Cezar i Neron bili homoseksualci, a još manje da je svakom muškarcu iz viših slojeva starog Rima bilo dozvoljeno da ima 'mušku konkubinu' - roba koji mu je pružao seksualne usluge pre braka.

Cezar i NeronProstitucija u ovom smislu je krupna reč, jer su u Rimu seksualni objekti - mladići i žene, smatrani „pasivnim instrumentima" da se novac tim „manje vrednim bićima“ nudio bez ustručavanja, tako da ako se jednoj uvaženoj dami ili pristojnom mladiću nudio novac za usluge, oni nisu gledali na sebe kao na nekoga ko može da se kupi. Udvaranje u Rimu uključivalo je i nuđenja novca. Otuda je za roditelje bio problem da nađu školu gde će moral njihovih sinova biti zaštićen od iskušenja.

U Firenci petnaestog veka, na primer, nije bilo neuobičajeno da mladi muškarci stupaju u seksualne odnose sa bogatim mentorima, a u zamenu za unapred ugovorene poklone.

Kada je Japan sedamnaestog veka u pitanju, muški glumci 'abuki wakashu' često su se bavili i prostitucijom, a unajmljivani su od strane kako ženskih, tako i muških klijenata. Sa druge strane je bilo uobičajeno da budisti i samuraji imaju seks sa svojim mladim štićenicima, ali samo ako su bili u odnosu mentor – učenik.

Tradicija u kojoj su vojnici pružali seksualne usluge muškim klijentima potiče još iz osamnaestog veka, da bi se nastavila sve do dvadesetog, te su postojale takozvane 'barake za prostituciju', kao i naročiti barovi i šetališta za pronalaženje mušterija.

Oskar Vajld je o seksu sa mladim muškim prostitutkama iz radničke klase govorio kao o 'gozbi sa panterima', budući da je seks sa njima bio 'samo telo, nikako duša'.

Na početku devetnaestog veka u Americi su bile poznate mlade transvestite koje su nudile seksualne usluge, a zvali su ih 'fairies'. Neke su radile u posebnim bordelima za transvestite, dok su druge bile "egzotična" ponuda u regularnim bordelima. U drugom kraju sveta, u londonskoj ulici Klivlend je u isto vreme odjeknula afera o mreži muške prostitucije koju je vodio tinejdžer. Niko od uhapšenih nije bio osuđen budući da je sud odlučio da su isuviše mladi da bi znali bolje.

Kada je Njujork u pitanju, 1899. godine je postojalo više barova za mušku prostituciju: Little Bucks, Columbia Hall, The Slide, The Golden Rule Pleasure Club.

U dvadesetom veku, tokom Velike depresije 1932. godine mnogi muškarci okrenuli su se prostituciji kao 'straight-acting' muške prostitutke, preuzimajući posao od feminiziranih muškaraca koji su bili poznati kao 'fairies'. Situacija će se kasnije bitno promeniti, a kako su gej muškarci postajali vidljiviji zbog gej oslobodilačkog fronta, heteroseksualni i oni poznati kao 'straight-acting' prostitutke počeli su da se povlače iz posla, budući da nisu želeli da ih poistovećuju sa homoseksualcima.

Oceni 5