Kako jezik utiče na psihologiju govornika
Erotik 01 S

Photo: Tyler Shields

Reči koje nas (ne) određuju

Keith Chen je ekonomista po struci, ali ga to ne sprečava da se bavi jezikom, pa, na primer, ističe da rečenica „Ovo je moj ujak/stric/teča (uncle)“ u kineskom jeziku nije jasna, kao što je to slučaj u nekim drugim jezicima. Naime, govornici ovog jezika nemaju izbora, nego da obezbede još informacija o pomenutom rođaku, pa se tako traži informacija o porodičnoj strani sa koje taj dolazi, da li je sa onim koji o njemu govori povezan porodičnom linijom, ili putem sklapanja braka, da li je možda očev brat, te ako jeste – da li je mlađi ili stariji.

„Sve ove informacije su od ključnog značaja, te kineski jezik govorniku ne dozvoljava da ih ignoriše,“ kaže Chen, te dodaje da oni koji žele ispravno da govore moraju konstantno da razmišljaju o jeziku, te informacijama koje izgovaraju.

Ovi zaključci su inspirisali Chena da se zapita da li postoji veza između jezika i načina razmišljanja i ponašanja, a naročito se zainteresovao za odnos jezika i ekonomskih odluka koje govornik nekog jezika donosi. Tako je počeo da se bavi pitanjem kako jezik utiče na sposobnost pojedinca da uštedi za budućnost, te došao do zaključka da su ove dve stvari usko povezane.

Jezici koji o budućnosti govore na drugačiji način nego o sadašnjosti i prošlosti (futured languages), poput engleskog jezika, razlikuju se od takozvanih „bezvremenih jezika“ (futureless languages), kao što je kineski, koji koriste iste fraze u opisivanju onoga što se dogodilo juče, što se trenutno događa, te što će se dogoditi sutra. Uz pomoć bogatih baza podataka, te analiza, Chen je došao do zaključka da su ove lingvističke osobine praćene i očiglednim ekonomskim razlikama. Tako govornici onih jezika koji se ubrajaju u „bezvremene“ obično uštede više od onih koji govore jezike u kojima postoji vremenska razlika, a Chen kao objašnjenje za ovu pojavu navodi da oni u čijem se jeziku budućnost razlikuje od prošlosti, o njoj govore kao o nečemu što je daleko, te su manje motivisani da štede u sadašnjosti za period koji možda nikada neće dočekati.

Ove ekonomske razlike su samo početak, te postoji niz drugih veza između jezika i psihologije, te načina ponašanja, a ovo su neki od zanimljivih primera u kojima su te veze očigledne:

Navigacija i aboridžinska zajednica Pormpuraaw

U australijskoj aboridžinskoj zajednici Pormpuraaw za opisivanje položaja objekta se ne koriste reči „levo“ i „desno“, već „severoistočno“ i „jugozapadno“, a prema Leri Boroditsky, ekspertkinji za lingvističko-kulturološke veze, određeni broj jezika koristi konkretne termine za određivanje položaja, a za razliku od relativnih koji se, na primer, koriste u engleskom jeziku. Govornici takvih jezika se, zahvaljujući konstantnom lingvističkom treningu, bolje orijentišu, te im je lakše da odrede svoj položaj čak i kada se nađu u nepoznatom okruženju. Tako pripadnici zajednice Pormpuraawan, koji govore Kuuk Thaayorre, uvek instinktivno znaju ka kojoj su strani sveta okrenuti.

Krivica i englesko govorno područje

U engleskom jeziku se uvek kaže da je neko „polomio vazu“, čak i kada se radi o nesrećnom slučaju, dok oni koji govore španski ili japanski kažu da se „vaza polomila (sama)“. Tako su oni koji govore engleski jezik skloniji tome da zapamte ko je slučajno polomio vazu, ili napravio neku drugu štetu, od onih koji govore španski ili japanski, što se odražava i na zakonodavstvo, gde je važnije kazniti počinioca, nego se pozabaviti žrtvom.

Boje u ruskom i Zuñi jeziku

Sposobnost za razlikovanje boja, te nijansi, usko je povezana sa terminima koji ih opisuju, pa tako oni koji čitaju studiju iz 1954. godine o Zuñi jeziku, čiji govornici ne razlikuju žutu od narandžaste boje, neće ni sami znati o kojoj je boji reč. Sa druge strane, oni koji govore ruski (a slično važi i za srpski jezik) imaju različite reči za svetlo-plavu boju: goluboy, te tamno-plavu: siniy. Prema studiji iz 2007. godine, oni koji govore ruski će lakše odrediti nijanse plave boje od onih koji govore engleski jezik.

Rod u finskom i hebrejskom jeziku

U hebrejskom jeziku ima mnogo termina koji su tu da bi odredili rod onoga/one o kojem/kojoj se govori, dok je u finskom jeziku situacija potpuno drugačija, te uopšte nema odrednica za rod. Tako, prema studiji sprovedenoj 1980. godine, deca koja odrastaju uz hebrejski jezik svesna su svog roda godinu dana pre svojih vršnjaka koji odrastaju na finskom govornom području.

Izvor: TED

Preveo Milan Živanović

Oceni 5