Malo muškobanjasto pismo Veranu Matiću
Abrac 06 S

Photo: Braca Stefanović/XXZ

Svaka čast, hrabro ste žrtvovali svoj životni stil

Izuzetni Verane Matiću,

Čitajući vaš fascinantno-sumanuti interview na još živućem sajtu B92 pod dramatičnim naslovom "Ne možemo da dopustimo da prođe 20 godina od ubistva novinara", detektivski spretno ali sretno otkrio sam da je ovaj razgovor, u stvari, prevod s english languagea, s kojim, sjećam se, nikad niste bili u ljubavi, jer ste na sve međunarodne konferencije devedesetih godina sa sobom vodili/vodali nesrećnog prevodioca koji je umjesto vas pred zbunjenom gomilom hipnotički izgovarao legendarnu mantru: „Hello, my name is Veran Matić“.

Dakle, ovo je prevod, jer grčki ili već čiji sajt B92 s ponosom ističe da je „intervju deo serije #MyFightAgainstImpunity/Moje borbe protiv nekažnjivosti, UNESCO kampanje podizanja svesti za Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti za zločine počinjene nad novinarima 2017“. Kako i priliči tako značajnoj organizaciji kao što je UNESCO, napravili su vam, Matiću, seksi poster, vi kao intelektualac s naočarima, prekrštenih ruku, ličite na rasejanog profesora, uz citat na vama tuđem engleskom („WE CANNOT AFFORD TO LET 20 YEARS PASS BY AFTER A MURDER OF A JOURNALIST“), uz važnu napomenu da je ovo „ Interview with Veran Matić, Founder of Serbia's Commission for Investigating Murder of Journalists“.

Budući da ni danas, Matiću, ne biste razumeli šta to piše na čudnom engleskom čije prve lekcije niste savladali ni posle 27 godina, dozvolite da vam prevedem; piše, Verane, da je to „intervju sa OSNIVAČEM srpske Komisije za istraživanje ubistava novinara“. Mada nas dvojica ne komuniciramo gotovo dve decenije, jer se ne viđamo, a i ne govorimo, vjerujte, da sam pojam „founder“ točno preveo; u enciklopediji piše da je founder „a person who establishes an institution or settlement”  i da su sinonimi “originator, creator, initiator, institutor, instigator, organizer, father, founding father”. Znam da vas mučim fucking engleskim, ali, jebiga, pokušavam da otkrijem tko vam je u lobanju usadio ideju da ste vi osnivač “Komisije za istraživanje ubistava novinara” (KZIUN)?

Sećam se, Verane, kao da je juče bilo: Vlada Srbije je početkom 2013. imenovala komisiju eksperata i specijalizovanih institucija za istraživanje ubistava novinara; Vas je, Matiću, pomenuta Vlada postavila (kao izabrano lice) na mesto predsednika Komisije. Tu su bili još i gđa Ljiljana Smajlović iz Udruženja novinara Srbije (UNS), ljudi iz MUP-a (direktor policije i načelnik Uprave kriminalističke policije), predstavnik BIA i novinari bliski žrtvama iz Beograda i Jagodine. Otvorena je i mogućnost angažovanja stranih stručnjaka za naknadne analize i veštačenja. U mandat Komisiji stavljeni su slučajevi Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića iz Jagodine.

UNESCO se baš zaljubio u Matića: Raskošni prelom, predsednički pogled

Dakle, niste vi osnovali Komisiju, nego ste došli na gotovo; postali ste predsednik KZIUN, ali vam očigledno to nije bilo dovoljno, sad u intervjuu za UNESCO hladnokrvno odgovarate na njihovo pitanje: „Šta vas je nateralo da osnujete Komisiju za istraživanje ubistava novinara i kako ste to uradili?“. Umesto da kažete „No, I'm not the founder of Serbia's Commission for Investigating Murder of Journalists“, vi sa izrazom lica konobara koji nije dobio napojnicu odgovarate: „Kao urednik radio-televizije u Srbiji, video sam koliko su novinari pod ozbiljnim pritiscima, a ponekad ih čak i ubijaju“.

I can't help but wonder – šta ste shvatali sa svakom godinom koja je prošla? „Sa svakom godinom koja je prošla, moje kolege i ja smo shvatali da ima sve manje šansi da se ubice i nalogodavci ubistava pronađu“. Nakon što ste shvatali, šta ste shvatili, Verane: „Shvatili smo da bi se ove stvari bolje odvijale kada bi i novinari i šira javnost uzeli učešća. Komisiju čine novinari, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i predstavnici Bezbednosno informativne agencije. Ovo je bio, čini se, jedini način da se odbrani sloboda štampe i da se zaštite novinari“. I šta se desilo 2013. Godine? „2013. dobili smo podršku vlade da osnujemo Komisiju“.

Samo trenutak, Matiću. Kažete da ste dobili podršku Vlade da „osnujemo“ Komisiju? Znači, niste vi jedini osnivač, ima vas više, a Vlada vas je samo podržala? Neće biti, predsedniče: Komisiju niste osnovali ni vi lično, ni nekoliko vas, već Vlada Srbije – zašto li se zapetljavate u neistine i sebi dižete rejting.

Budući da ste sebe i UNESCO ubedili da ste The Founder, sve ide lako u intervjuu gde govorite čime se bavi vaša Komisija: „Tri slučaja ubistva su otvorena ponovo. Iako nisu sva tri rešena, slučajevi nisu zaboravljeni i mi dajemo sve od sebe da ih istražimo“.

Matićevo psihološko objašnjenje: Ne znamo ko su ubice, jer sećanja svedoka blede

Volim vaš vague-vokabular, sve je tako opšte i tako korektno i tako puno nade i slatkih zakletvi: „Važno je baviti se ovim slučajevima i nastaviti sa istragama, ne samo zbog zaštite novinara, već i zbog poruke koju time šaljemo. Kada se ne preduzima nikakva pravosudna akcija, šalje se poruka da je ubistvo novinara najlakši i najjeftiniji način da se ograniči sloboda štampe. It (ovo je verovatno ostalo iz originalnog teksta – prim. P.L.) Moramo da se suprotstavimo takvim signalima jednim aktivnim pristupom, radeći sa novinarima i stalnim monitoringom vladinih institucija. Ne smemo da dozvolimo da prođe 20 godina od ubistva novinara“.

Onaj koji vas intervjuiše za UNESCO, pita vas, Verane: „Komisija se fokusira na ova tri velika slučaja ubistava iz nedavne prošlosti: Dada Vujasinović, Slavko Ćuruvija i Milan Pantić. Ko su oni bili i zašto su ubijeni?

Odgovarajući za časni i naivni UNESCO o slučaju Dade Vujasinović, bili ste nadahnuti CSI-detaljima: „Dada Vujasinović je bila ratni izveštač i odličan istraživački novinar i briljantan pisac. Često je pisala o pričama sa fronta tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji“. Znamo, Verane, da ič ne znate engleski, ali šta je ovo, bivši prijatelju, ni srpski jezik više ne prepoznajete, jer kažete „često je pisala o pričama sa fronta“, valjda ste htjeli reći „često je pisala priče s fronta“, ili, ko zna vaše male moždane tajne. Idemo dalje, citiram: „Umrla je 1994 i iako se sumnja da je ubijena zbog posla kojim se bavila, zvanična istraga u to doba je zaključila da je izvršila samoubistvo. Kada je istraga ponovo otvorena, naterali smo istražne organe da pronađu ostatke metaka u njenom telu tokom autopsije“. Ovde sam zbunjen kao kad gledam špansku seriju Sé Quién Eres; kako ste, recite, preklinjam vas „naterali istražne organe da pronađu ostatke metaka u njenom telu“? U 17 sezona serije CSI Las Vegas sa preko 330 epozioda nije viđen slučaj da patolozi budu „naterani“ da pronađu „ostatke metaka“, jer se obično nađe ono čega ima. Sledi šok: „Ipak, to nije dovelo do konačnog zaključka što se tiče uzroka smrti“. A ostaci metaka? Da li je Komisija dala sve od sebe, recite, Matiću: „Dali smo sve od sebe, ali nažalost, veći deo dokaznog materijala je nestao tokom tri decenije kada je slučaj bio zatvoren“.

Pre četiri meseca: Matić objavio da je ubistvo Pantića - rešenoOčekujući šta ćete, Matiću, reći za UNESCO glede ubistva Milana Pantića, bio sam relaksiran, jer ste – pamtim – 7. juna izjavili, a Tanjug preneo: „Posle 16 godina od ubistva dopisnika Večernjih novosti iz Jagodine Milana Pantića, policijska istraga je najzad okončana, a imena osumnjičenih nalogodavaca i izvršilaca koji su 'sa teritorije Beograda i Jagodine' dostavljena su tužiocu“, izjavio je predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić. Citiram Tanjug: „Matić je izjavio da je istraga pokazala da su prikupljeni dokazi za naručioce, da su rasvetljeni njihovi motivi, te da je Pantić ubijen upravo zbog svog novinarskog rada i istraživačkih tekstova o korupciji i kriminalu u Jagodini i tom delu Srbije. Detaljan izveštaj, kaže Matić, policija je pre desetak dana dostavila nadležnom tužiocu u Jagodini, od koga se sada očekuje da 'u najskorije vreme donese odgovarajuće odluke i preduzme radnje u skladu sa zakonskim ovlašćenjima'...“.

Uveren da pamtite šta ste rekli pre četiri meseca, jer valjda 120 dana možete da sačuvate memoriju sećanja, umalo se nisam samoubio kad sam pročitao šta se za UNESCO rekli o Pantiću:  „Milan Pantić se uglavnom bavio kriminalom i političkim temama u Srbiji. Sumnjamo da je ovo bio jedan od razloga za njegovo ubistvo 2001. Udarili su ga tupim predmetom u glavu ispred kućnog praga. Pravosudna istraga u ovom slučaju je bila posebno spora i neefikasna. Sedam različitih radnih grupa policajaca je bilo uključeno u rešavanje ovog ubistva. Stalne promene unutar tih grupa je uticalo da nije bilo konačnog sveobuhvatnog zaključka. Sada, sećanje potencijalnih svedoka bledi, ali mi nećemo prestati sa istragom, dok ne podignemo optužnicu“.

Ovde, Verane, lud jebe zbunjenog; šta se desilo s optužnicom koju ste poslali u Jagodinu, gde nestade detaljan izveštaj o naručiocima ubistva? Kako odjednom izbledeše sećanja svedoka, baš u času kad izbledeše i vaša sećanja na izjavu od 7. juna? Šta ti novinari uopšte rade u Komisiji? „Novinari ne prestavljaju policiju ili bezbednosna tela; oni nisu uključeni u policijsku istragu – kažete vi, Matiću. - Oni su u Komisiji da bi stekli uvid u dostupnu dokumentaciju da bi pružili podršku istražnim organima“.

Sad mi je jasno: novinari ne rešavaju ubistva, nisu uključeni u policijsku istragu, oni su tu da pruže podršku istražnim organima. Oprostite što insinuiram, ali ste podršku mogli i od kuće da date, čemu predsednikovanje u Komisiji u kojoj ne radite ništa?

Sedam godina u zatočeništvu: Poput ptice, Matić je sanjao slobodu životnog stila

Kad ste s dnevnog reda elegantno sklonili ono što niste rešili, došao je divan trenutak da vas nepoznati novinar intimno pita: „Živeli ste pod 24časovnom policijskom zaštitom sedam godina. Kako je to uticalo na vaš život i rad?“. Trenutak da poentirate gorčinu užasa niste propustili, dragi Matiću: „Živeo sam pod stalnom policijskom pratnjom do aprila ove godine. Te godine su bile paklene. Nisam mogao slobodno da se krećem i morao sam da žrtvujem svoj životni stil“.

Čuo sam da ima i takvih pojedinaca koji žrtvuju život, karijeru, finansijsku sigurnost, ali sad znam da je ultimativna žrtva – životni stil. Recite mi, Matiću, off the record, o čemu se radi; niste mogli sami u gym ili na splav noću; šta je bilo tako „pakleno“ svih ovih godina, to što bezbednjak ide s vama na pijac ili kod frizera? Razumem vas, Verane; kad bi meni uzeli ovaj životni stil oslonjen na pravosuđe i presude, mogao bih da se pitam kao grupa Time – za koji život treba da se rodim?  

Budući da pravosudna hajka na mene još traje, ozbiljnija nego ikad, morao sam, Matiću, da pročitam šta kažete o budućnosti Komisije, tko zna šta može da mi se dogodi. Odmah ste me, Verane, utešili: „Moraćemo da proširimo naš mandat i da nastavimo rad koji neće podrazumevati samo istraživanje ubistava i fokusiranje na suđenja, već i da omogućimo prevenciju, brzo reagovanje i centralizovane SOS linije za novinare koji se suočavaju sa pretnjama“.

Da li pod pretnjama novinarima, da vas pitam Predsedniče Matiću, podrazumevate obećanje advokata da će mi oduzeti stan ako ne platim tisuće eura Filaretu, Kusturici i Čupiću, ili to nije deo vašeg mandata i životnog stila?

Što bi rekli na engleskom – Verane, Get A Life, zaslužili ste posle sedam paklenih godina. Srećom, uvek je tu UNESCO da zaštiti jedan ljudski spomenik kao što ste vi, g. Matiću.

*Matićev originalni interview za UNESCO možete čitati ovde. Matićev urnebesno preveden interview na tzv. srpski jezik, objavljen na B92, možete čitati ovde

Oceni 5