Tekstovi sa tagom: Retro

Bowie1

Posle Ziggy Stardust turneje 1973.

David Bowie i transsibirska avantura

U aprilu 1973. godine, pošto je u Japanu završio Ziggy Stardust turneju, David Bowie se u Evropu vratio kopnom. Bilo da se radilo o strahu od letenja, ili o želji da se vidi Rusija, Bowie je rastojanje između Vladivostoka i Moskve prešao transsibirskom železnicom, a društvo mu je pravio prijatelj iz detinjstva i prateći vokal Geoff MacCormack. O putovanju koje je potrajalo nedelju dana Bowie je kasnije pisao za magazin Mirabelle: „Nikada ne bih mogao da zamislim tako neiskvarenu prirodu, da je nisam svojim očima video. Bio je to osvrt u neko drugo vreme, neki drugi svet, koji je ostavio snažan utisak na mene. Bilo je neobično sedeti u vozu koji je jedna od tekovina tehnologije, te prolaziti kroz predele koji kao da čoveka nikada nisu sreli.“
Bogdanb 01 S

Intervju iz arhive: Bogdan Bogdanović

Moja prognoza za braću Srbe je veoma mračna

Kad je došao Josip Broz, Srbi su se zaljubili u njega i pevali mu "ljubičice bela". Kada je on otišao, oni su pustili brade. Stanje u Srbiji je tragično. A najveća tragedija je u mozgovima ljudi. Bojim se da je srpska tragedija dugo pripremana, mnogo pre komunističkog perioda. Ona vuče svoje korene iz polovine devetnaestog veka, od Ilije Garašanina i njegovog "Načertanija". Jako je kriva naša inteligencija ili bolje rečeno poluinteligencija. Samo pogledajte drastični primer - Srpsku akademiju nauka i umjetnosti. Oni su sebe potpuno isključili i nema Akademije u svetu koja s njima komunicira
Josipa 05 S

Intervju: Josipa Lisac i Karlo Metikoš 1982.

Da sam ostala ista, danas više ne bih pjevala

Uoči koncerta koji će Josipa Lisac održati u sredu, 14. februara u Sava Centru, selimo se u "bolju prošlost" i 1982. godinu, kada je objavljen album "Lisica". Za magazin ROCK su tada Josipa Lisac i Karlo Metikoš govorili o prošlosti, budućnosti, planovima, životu i radu u Americi, rock operi "Gubec beg", legendarnom "Dnevniku jedne ljubavi"... Nažalost, Karlo Metikoš preminuo je samo devet godina kasnije, ostavivši iza sebe velika dela i još veće planove i želje koje je Josipa nastavila da pronosi dalje.
Copic 01 S

Sećanje na detinjstvo, dečaštvo, mladost

Zašto su me dva puta izbacili iz škole?

Učiteljica nam je bila stroga i znala je išibati prutom nemirna đaka i neznalice. Zbog toga se jedna velika grupa đaka odmetnu od škole, pa su ujutro odlazili u jedan veliki gaj i tu se krili čitav dan, sve dok se ne bi završila nastava, a onda su se vraćali kući kao da toboš idu iz škole. U tome gaju načinili su čitav logor: kolibu, ognjište itd. Jednog dana saznade se za taj logor pa ga seljaci, pod komandom strica Nidže, opkoliše, zauzeše na juriš, a odmetnike pohvataše i dovedoše u školu. To je bio slavan događaj o kome se dugo pričalo. Pojedine đake iz toga đačkog hajdučkog logora i njihove podvige opisao sam kasnije u romanu “Orlovi rano lete” slikajući Prokin gaj i dječake Jovančetove družine
Gomm 04 S

Retro intervju: Vitold Gombrovič

Borio sam se za pravo da imam vlastito lice

Svako umetničko delo ima ta dva lica. Nesebično je, nastaje iz čiste kontemplacije, ali je takođe i proizvod ambicije, želje za isticanjem, umetnik traži da bude priznat; a čak i ako je nesebičan i čist kao suza, onda i ta čistota pogoduje uspehu dela i oruđe je lične ekspanzije. Zaobići diskretnim ćutanjem taj drugi vid umetnosti, znači osiromašiti je, iskriviti i ... i ... do đavola! ... zar ja, autor, treba mirno da sedim i da dopuštam da me svako deformiše kako mu se prohte?l
Retr 01 S

Goran Pavelić Pipo: Promocija albuma “Paket aranžman” 1981.

Vrijeme kad su se voleli Beograd i Zagreb

Album “Paket aranžman” u izdanju “Jugotona” objavljen početkom 1981. jedan je od najznačajnih projekata u istoriji jugoslovenskog rock pokreta; kompilacija na kojoj se pojavljuju Idoli, Električni orgazam i Šarlo akrobata oficijalno je označila početak “novog talasa” koji je razbio sva dotadašnja pravila muzičke produkcije. Svežina, energija i kreativnost beogradskih bendova gotovo da su srušili estradnu konstrukciju koja se decenijama održavala golom, predvidljivom inercijom. Uz dolazeću Azru, Prljavo kazalište, Film i ljubljanske Pankrte – odjednom smo dobili senzacionalnu rock godinu; nakon 1981, više ništa nije bilo isto. Promociju albuma organizirao je “Jugoton” u elitnom hotelu “Esplanade” u Zagrebu; hepeningu su prisustvovali članovi grupa Idoli, Električni orgazam i Šarlo akrobata, ali i mnogi njihovi prijatelji iz Zagreba, među kojima su bili Jura Stublić, Darko Rundek i Dražen Vrdoljak. Zahvaljujući čuvaru photo-prošlosti, Goranu Paveliću, u prilici smo da osvežimo uspomene na promociju o kojoj se pisalo diljem bivše SFRJ; bilo je to vrijeme kad su se Beograd i Zagreb voleli i poštovali, kad je putovanje iz jedne prestonicu u drugu bilo prirodno i uzbudljivo, kad se Haustor radovao zbog beogradskog albuma, a Beograđani divili – Rundeku i njegovom bendu. Čak i fotografija na kojoj je 1981. u društvu Gotovca beogradski novinar Zoran Petrović Piroćanac svedoči da su postojala vremena u kojima je zdrav razum bio u modi (jula 1995, taj isti Z. P. Piroćanac ušao je u Srebrenicu sa generalom Mladićem i nastavio da srbuje na najodvratniji način). Prošlost je, ipak, bila bolja. Tko ne veruje, neka presluša “Paket aranžman” i pogleda ovu fascinantnu Pipovu galeriju.
Amuzi1

Hommage za Hammond: Wunderbar Wunderlich

Kad organa nježno klizi

U paralelnom muzičkom svetu tokom šezdesetih i sedamdesetih, a bogami i osamdesetih, nisu vladali samo rock'n'roll, The Beatles, The Rolling Stones ili Bob Dylan; njima se svojom blistavom karijerom pridružio klavijaturista Klaus Wunderlich, čovek koji je proslavio Hammond orgulje, te su ga zbog toga zvali „Hammond King“ ili „ King H“. Svirajući raznorazne cover-melodije, od najljigavije pop muzike preko opereta do swing-jazza, Wunderlich je postavio visoke kič standarde koji danas postaju vrsta kempa. Kao prethodnik „muzike za liftove i robne kuće“, Wonderlich je bio inspiracija za mnoge sfrj-bendove koji su leti svirali po hotelskim terasama uz more; koliko je ljubavi započelo uz njegovu organu – nikad se neće saznati. Zna se da je objavio preko 110 albuma i da je prodao preko 24 miliona ploča; on i njegove hammond-kolege lansirali su, takođe, prepoznatljiv vizuelni identitet vezan za omote LP ploča; diskretna erotika, seksi detalji, foto-nagoveštaji strasne ljubavi ili dvosmisleni naslovi – bili su ključ ovog Hammond-Pokreta koji i danas ima svojih pristalica. U Klausovu čast, donosimo fotogaleriju najklasičnijih hammond-omota gramofonskih ploča iz sedamdesetih godina...

Žikina arhiva: Crno bijela prestonica SFRJ

Pun krug tramvajem - putovanje dvojkom 1974. godine

Tokom svog boravka u glavnom gradu SFRJ 1974, o čemu smo objavili galeriju „Sećanje na Beograd 1974. godine“, zagrebački fotograf Željko Stojanović rešio je da svojim aparatom dokumentuje čuvenu beogradsku trasu „Krug dvojke“, odnosno uži centar. Od kad postoji, „dvojka“ uvek ide istim putem: od pristaništa preko Kalemegdana, potom Dušanovom do Vuka; odatle ide Bulevarom, skreće u nekadašnju ulicu Borisa Kidriča (danas, ultraoriginalno nazvana „Beogradska“), stiže na Slaviju, odatle ide niz Nemanjinu do železničke i autobuske stanice, a završava Karađorđevom do – pristaništa. Te zbunjujuće daleke 1974. Beograd je iz današnje perspektive bio pust; crno-bele neretuširane fotografije otkrivaju ono malo sveta po ulicama, sem oko autobuske stanice. Neki od toponima, recimo park kod Vukovog spomenika – danas izgledaju neprepoznatljivi, jer je tamo posečeno više stabala nego što je to uspelo gradonačelniku Draganu Drvoseku 2010. Obložene patinom sećanja, ove Žikine fotografije glavnog grada hommage su vremenu u kojem je čak i tramvaj bio sasvim ugodno sredstvo transporta, jer se Beograd mogao obići lako i zgodno, bez gužve i haosa. Crno-bijeli osećaj nostalgije s razlogom favorizuje prošlost – jeste sve bilo sporije, naizgled siromašnije, ali tko mari? Živelo se mirnije i spokojnije, a tramvaji su stizali na vreme. Točno po redu vožnje.  
Radna akcija

Omladinske radne akcije

Kako se gradila Jugoslavija

Drug Tito je često znao govoriti o značaju radnih akcija, ne samo za izgradnju zemlje, nego i za izgradnju pojedinca kao ličnosti: “Borba za pobjedu u obnovi zemlje, u savlađivanju privrednih teškoća, sastavni je dio one velike borbe na bojnom polju u kojoj su ginule desetine hiljada omladinaca i omladinki. Ovdje, na radnim akcijama, se kuju novi ljudi. Ovdje se kuju i prekaljuju i izlaze iz rada novi ljudi sa novim pojmovima o radu. Stvara se jedan radni kolektiv koji se ponosi svojim radom, ono što on stvara svojim sopstvenim rukama"
Retro Zagreb

Komercijalizacija (bolje) prošlosti

Domaće osamdesete na globalnom tržištu

Posljednjih godina u Hrvatskoj sve zamjetniji postaje trend pokušaja (kulturne) komercijalizacije osamdesetih. Međutim, domaće tržište je premalo za ozbiljniji iskorak, a globalno naprosto gluho za epizodu s evropske periferije
Sarajevo

Retro intervju: Bogdan Bogdanović

Beograd je mirno gledao kako Sarajevo gori

I to spada u problem srpske inteligencije. Ona je podstrekivala i podržavala srpski autizam. Srbi su sada kao autistično dete, koje ne kontaktira sa spoljnjim svetom, koje nije u mogućnosti da bilo šta izgovori, koje nije u mogućnosti da čuje šta mu se govori. Srbija nije u stanju da čuje šta se govori, šta se misli, niti je u stanju da ode čak i do Zagreba. Srbija nije u stanju da vidi u kom je svetu. Ona je u jednom lažnom svetu, u lažnoj stvarnosti. Ovo što vidite nije "stvarna stvarnost", ovo je srpska stvarnost. Ta srpska stvarnost je luda stvarnost. Završne akorde toj ludoj stvarnosti dao je Slobodan Milošević, koji je i sam van pameti i van stvarnosti
Belgr 01 S

Žikina arhiva: Crno-bijela prestonica SFRJ

Sećanje na Beograd 1974. godine

Nestvarno daleke 1974, na poziv urednice likovnog programa Dunje Blažević iz beogradskog Studentskog Kulturnog Centra (SKC) iz Zagreba je u glavni grad SFRJ stigao mladi fotoreporter Željko Stojanović, danas poznatiji kao Žika. Razlog dolaska: izložba u galeriji SKC, sa fotografijama koje će Željko snimiti na licu mesta, u Beogradu. Prva serija slika posvećena je kultnim mestima prestonice; posetio je Žika hotel „Moskvu“, svratio u prvi dragstor na Balkanu (radio non-stop), obišao kafiće, uhvatio noćne kadrove na Terazijama, uhitio čistača cipela i male zanatske radnje koje su u međuvremenu nestale, a čak je snimio i Tinu Tarner koja je baš tih dana gostovala u Beogradu! Taj i takav Beograd koji je Stojanović sačuvao na starim filmovima, poseduje onu vrste osebujne patine koju danas razložno zovemo nostalgijom bolje prošlosti; ove nedigitalizovane fotografije zrače toplinom, svaki ožiljak na slici jeste dragoceno svedočanstvo o radostima vremena kad je sve bilo drukčije – sporije, emotivnije, uzbudljivije, jer je tadašnji život bio zbir malih, ugodnih zadovoljstava, o čemu pričaju detalji sa ulica, trgova i lokala u kojima se pio vinjak s malom kiselom. I, još jedna lijepa vijest: uskoro sledi nastavak iz Stojanovićevih arhiva!
Amaa 03 S

Retro interview, časopis “Erotika”, 1986: Marina Perazić

Kad me satru, onda sam najbolja

“Plavokosa, lijepa, privlačna, čulna, spontana, izazovna, profesionalna i dominantna na sceni - to je Marina Perazić, vokalna solistica riječke grupe Denis & Denis”. Ovako su novinari magazina “Erotika” opisali Marinu Perazić s kojom su uradili, malo je reći – zanimljivi, provokativni interview, koji 22 godine docnije deluje još kontraverznije nego daleke 1986. godine…
Balon

Istorija ljudske gluposti: Čudnovati izumi i naučna otkrića

Nikad vam taj balon neće poleteti

Laland je pohitao da polije hladnom vodom skepse sva ta žarka iščekivanja i nade. Osmog svibnja 1782. napisao je u listu Journal de Paris članak kojemu je bila svrha da probuši Blanšarov balon. „Ma iz kojeg kuta razmotrimo ovaj problem, uvijek ćemo doći do jednog, istog zaključka, a taj je da je nemoguće da bi se čovjek ikad digao u zrak i u njemu lebdio“, pisao je Laland: „Da se to postigne, bila bi potrebna krila golemih razmjera koja bi morala mahati brzinom od tri stope u sekundi. Samo luđaci mogu očekivati ostvarenje takve jedne pretpostavke...“ Ni godinu dana poslije toga, 5. lipnja 1783, braća Mongolije izvršila su prvi let balonom
Aavinav 02 S

Poslednji intervju sa Stanislavom Vinaverom

Naša klasična literatura stvorena je između dva rata

Naša klasična literatura je literatura stvorena između dva rata. Mi smo hteli naše nemire, čežnje, žudnje da razumemo, da ih damo u ogledalu našeg jezika. Mislim da su rezultati veliki. Naša literatura može da ide samo u tom pravcu. Nas je život ispunjavao čudom, divljenjem, ushićenjem. U literarnom pogledu smo pošli od našeg doživljenog iskustva, moderne nauke i čitavog dotadanjeg evropskog iskustva. Pisci pre nas su bili uski, bojali se zapada, propadali kada su odlazili tamo, gubili svoju originalnost. Mi smo koristili iskustvo zapada da bismo bolje razumeli sebe