Tekstovi sa tagom: Retro

Aaelvi 01 B

Retro-feljton iz „Džuboksa“ 1980: Zašećereni rock-teen idoli (1)

Pedesete godine, borba za moralnu čistotu  

Ako je teško naći konačnu definiciju rock ’n’ rolla, onda bar nije teško prihvatiti činjenicu da je jedno od njegovih glavnih svojstava, bilo i jeste, da je prevashodno namenjen tinejdžerskoj publici. U četvrt veka postojanja, rock ’n’ roll je proširio granice izraza i pomerio starosne međe dobi svoje publike. Međutim, na ovom nivou uopštavanja, teško se može osporiti da je najveći deo rocka upravo upućen radničkoj i školskoj omladini koja još nije napunila dvadeset godina. Na prvi pogled, možda je kontradiktorno iz celog područja rock muzike izdvajati čitavu seriju zvezda koje su svoju reputaciju stekle isključivo obraćajući se tinejdžerima. I najautentičniji predstavnici rocka nalazili su većinu svoje publike u tom uzrastu, ali ne treba zaboraviti veliki broj izvođača iza kojih stoji manje-više prikrivena manipulacija zakonitostima i trendovima tinejdžerskog tržišta...
Aatols 02 S

Retro intervju: Lav Nikolajevič Tolstoj, 1905.

Jedino zlo je kad ljudi čine nepravdu

Prije četrdeset ili pedeset godina, kad sam bio mlad, među seljacima nije bilo ljekara i seljaci su se vrlo dobro osjećali bez njih. Ne, bolest nije zlo; smrt nije zlo. Jedino zlo je kad ljudi čine nepravdu.
Orso 01 S

Retro intervju: Orson Welles

Tito je poslednji živi velikan našeg doba

Jedino što ne volim u Jugoslaviji je isuviše masna hrana, koja mi ne prija jer imam veoma slabu jetru. Da, ima još nešto - belo vino vam je suviše jako...
Lunn 01 S

Iz knjige „Ogledala Lune“: Interview  - Zoran Bulatović Bale

Metak se odbija od mene

Kapitalno rock-izdanje, knjiga „Ogledala Lune“ od blizu 400 strana velikog formata posvećena je legendarnom novosadskom bendu iz osamdesetih u kojem su bili Slobodan Tišma, Zoran Bulatović Bale, Ivan Fece Firči i Jasmina Mitrušić. Sa dozvolom autora ove knjige (Predraga Popovića, Saše Rakezića i Gorana Tarlaća), prenosimo interview sa Zoranom Bulatovićem
Abrac 01 S

Lukovićeve ex-yu muzičke recenzije: Najbolje od najgoreg (9)

Mirzino jato u Dragoljubovom taksiju

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike
Betta 01 S

Muzički album: Festival Opatija 1962.

Dani kad se Jugoslavija radovala

Kad se pre osam meseci XXZ magazin pojavio, objavili smo fotogaleriju sa Opatijskog festivala iz 1965. godine pod naslovom „Dani kad su drugovi bili gospoda”. Budući da je feljton “Bolja prošlost” o muzičkoj prošlosti nekadašnje Jugoslavije u punom jeku, trenutak je da se opet podsetimo Opatije, ovog puta iz 1962. kad su tamo nastupali Tereza Kesovija, Lola Novaković, Miki Jevremenović, Ivo Robić, Dušan Jakšić, Đorđe Marjanović… Otkrijte sami velike zvezde koje nisu ostale zaboravljene!
Braca Stefanović

Lukovićeve ex-yu muzičke recenzije: Najbolje od najgoreg (8)

Protestno šetanje grudi što mirišu na livade

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike
Bracca 01 B

Lukovićeve ex-yu muzičke recenzije: Najbolje od najgoreg (7)

Sukob na zabavnomuzičkoj levici

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike
Crt 01 S

Umro je Julius Rubinštajn, ko bi to mogao biti

Na smrt jednog Đule

Rat je proživeo u logoru i verovatno ostao živ jedino zato što je on uvek umeo da se uvuče u mišiju rupu. Posle je mogao to i da iskoristi, to sa penzijama i ko zna kako sve to zove. Ali, molim vas, šta vam pada na pamet? Zar da Đula to učini? Ma njemu to odudara od stila, ne zbog toga što ima neke principe pa onda zbog toga neće; ne, nego jedino zbog toga što tako uopšte ne može da smisli
Croom1

Mala Tifa u selu Velika

Kako izaći iz autobusa

I, dok je autobus prašio sve bliže raskrsnici na kojoj treba da izađe, Tifa je postajala uznemirenija, i kružeći pogledom po grozdovima putnika koji su blokirali izlazna vrata, ponavljala mahinalno: ''Kako ću da izađem?'. Ja sam se nasmijao, a ona mi prekorno dobacila: ''Nemojte da mi se smijete''. Po tome sam zaključio da joj stvarno nije lako. A kad je autobus stao, Tifa je bila usplahirana srna, satjerana u škripac. Bio je to slikovit primjer iz psihologije, koju je i Tifa učila, ali ona toga sada nije bila svjesna i nije imala vremena za samoposmatranje
Samac 01 S

Izgradnja pruge Šamac - Sarajevo

Ašov, lopata, pijuk i kolica, to je oruđe svakog omladinca

Na usjeku se radilo i danju i noću. Radilište su osvjetljavali nekim velikim limenim kantama za koje se šaputalo da su ''protivavionski reflektori'' i kojima djeca nisu mogla nikako prići. Pored njih je uvijek neko stražario, i to sa pravom puškom. I pokušaji da se muvamo po gradilištu i nosamo obijene emajlirane bokale sa vodom nisu uspjeli. Bilo je zabranjeno. Ali, mogli smo ispred stanice postaviti sto, kante sa vodom i lončiće te nuditi brigadire vodom
Abrac 16 S

Lukovićeve ex-yu muzičke recenzije: Najbolje od najgoreg (6)

Dok medved mečku udara ko zvečku

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike
Aaboo 01 S

Feljton: Knjiga “Bolja prošlost - Prizori iz muzičkog života Jugoslavije 1940-1989”  (5)

U ritmu veselih pedesetih

Ne propušta Milan Stojanović da pomene prve beogradske pevače: Voju Milanovića, Pavla Živojinovića, Olgu Jevtić (za koju je aranžmane specijalno pisao Bora Roković) i, naravno, Vojina Popovića: „Taj čovek je imao stila: i kao interpretator i kao ličnost. Laf. Lepo vaspitan... Pa, Lola Novaković! Znate li kako je ona pevala jazz? Fenomenalno! Dok smo s njom bili na turneji po Istočnoj Nemačkoj, Poljskoj i Mađarskoj, mi, muzičari, ustajali smo i pljeskali kad je pevala ‘Tenderly’. Lola je bila vrlo emocionalna, pravi drug... Tad je s nama na turneji bio i Ivo Robić. Veliki pevač i neverovatan profesionalac. Kad on stigne, sa sobom donese ispisane note crnim tušem na žutom papiru. Milina za sviranje, vidi se svaka nota!"
Croom1

Učitelji koji se pamte

Svak mora olovku u šake

Uz školsku zgradu, u Bušletiću, gdje su radili Jelena i Boško Banjanin, poče da raste još jedna, veća. Nazvaše je Narodni dom. Škripe zaprežna kola, voze se cigla i balvani, tešu grede; svraćaju poslanici i senatori da vide kako to mladi učitelji organizuju narod. Učiteljica u školskoj zgradi preuredi jednu zapuštenu prostoriju, napuni je knjigama i na vratima napisa: Narodna biblioteka. Učo sabra dobru četu mladih, zdravih momaka – da vježbaju. Dade im ime: sokoli. A Jelena, kao da ne da prednost mužu, okupi dvadesetak djevojaka – da skupa pjevaju. Od djevojaka hor
Iboo 02 S

Feljton: Knjiga “Bolja prošlost - Prizori iz muzičkog života Jugoslavije 1940-1989”  (4)

Zvuci ratnih i posleratnih godina

Posleratni entuzijazam brisao je svaku vrstu lokaliteta: bilo je sasvim logično da Vojkan Đonović i Eduard Sađil budu gosti Bojana Adamiča i njegovog orkestra u Ljubljani. Priča Vojkan Đonović: „Ne samo da smo se kao muzičari poštovali, već smo se kao kolege družili, bih prijatelji. Veblea sam, recimo, znao još iz dana okupacije u Beogradu; bio sam drug sa Ati Sosom i Mojmirom Sepeom, jer su sve to ljudi pravljeni od istog materijala, zaljubljenici u muziku...”