Tekstovi sa tagom: Srbija

Aailusa 02 S

Šačica Zavetnika protiv Nataše Kandić

Nobelova nagrada za izdaju!

"Iz objekata koji pripadaju Beograđanima isteraćemo antiustavne organizacije Nataše Kandić, Sonje Biserko, Sonje Liht i drugih kojima je malo što primaju ogroman novac iz stranih fondacija i ambasada, već bi da ih stipendira Grad Beograd", konstatuje Milica Đurđević Stamenkovski, najpoznatija Zavetnica
Vakc 01 S

Pokret za borbu protiv vakcinacije: Zašto Srbija postaje odlagalište leševa

Male boginje i velika zaostalost

Udruženje “Pedijatrija zasnovana na dokazima” podnelo je krivične prijave protiv glavnih eksponenata antivakcinaške kampanje, javnih ličnosti od ugleda - Jelene Karleuše, Mirjane Bobić Mojsilović i Maje Volk, a tužen je i izvesni Miroljub Petrović, novi Lav Geršman (za mlađe: ne želite da znate ko je taj, ako niste vakcinisani, pitajte roditelje) savremene Srbije 21. veka. Oni će odgovarati zbog izazivanja panike pričama o štetnosti MMR vaccine
Abar 25 S

Šumskalije sa Rajkom Vasićem

Prema Hrvatima – hladna koegzistencija

Mali šumski Gebels, poznatiji kao kućni ljubimac Mileta Dodika, pun je praktičnih savjeta srbijanskom rukovodstvu kako treba postupati prema lukavim Hrvatima. Neke od Vasićevih recepata prenosimo s njegovog kulinarskog bloga…
Act 01 S

Filmovi Džošue Openhajmera: Pogled iz Srbije

Zašto se stidite genocida?

Prava je šteta što su naši domaći krvnici bliži Himlerovoj nego indonežanskoj poetici. Ostali smo uskraćeni za brojne istinite herojske priče poput ovih koje se mogu videti i čuti u jezivo briljantnim filmovima Džošue Openhajmera, koji je očigledno dobro naučio zanat od svog mentora Dušana Makavejeva. Zaista ne priliči srpskim (a ni hrvatskim ili nekim drugim) herojima da se toliko snebivaju. Dok su klali, spaljivali, pljačkali, silovali, proterivali i mučili ljude po logorima nisu se snebivali ni za trenutak, a sad ni reč da prozbore o svojim ratnim iskustvima
Mrtvacnic 01 S

Mali priručnik za političku samopomoć

Kako da se iščlanite iz stranke

Sigurno se i vama dogodilo da želite da se iščlanite iz stranke u koju ste se učlanili u trenutku duševnog rastrojstva ili jednim sumanutim online klikom i sada vam ne dozvoljavaju da izađete jer ako odete ostaće bez značajnog procenta članstva, budući da su kombi stranka. Javljaju vam da će vas pustiti iz stranke samo ukoliko im navedete dobar razlog za iščlanjenje. Imamo rešenje za vas. Izaberite jedan od navedenih razloga, u skladu sa svojim senzibilitetom, i članska karta će vam biti poništena dok ste rekli keks (na primer, domaćica)
Dvob 01 S

Srpski humoristi i satiričari

Kako se odmoriti od epopeje

Nesumnjivo je da se u mnogima od njih događalo ne samo da su zaraženi novim idejama racionalizma, borbe protiv predrasuda, želje za preuređenjem našeg društva, nego da se odigravala u njima i drama, teška drama sa lajtmotivom večnim: treba li, sme li se to uvesti kod nas? neće li to prouzrokovati nenaknadivu štetu? Pisci svih rodova, intelektualci i intelektualni poslenici, kulturni radenici, svi imajju da rešavaju to pitanje. Njega rešavaju na svoj način i svojim reakcijama i najšire mase. A književnost daje nam jedan od putokaza da se snađemo u tome toku, u tome vrenju. Književnost u isto vreme služi još i kao jedna od naročito vidljivih arena na kojoj se borba starih tradicija i novih potreba plastično prikazuje
Rijeka Crnojevića

Intervju: Milivoj Bešlin, istoričar

Nacionalistička Srbija nikada se nije pomirila sa “gubitkom” Crne Gore

Crna Gora je svoju odanost Srbiji u istoriji skupo plaćala: učestvovala je u istorijskim zbivanjima na čiji tok nije mogla da utiče, ali je snosila negativne konsekvence. Iz tog podređenog položaja Crna Gora se, ne bez rizika, izvukla tokom poslednje dve decenije
Beckov 01 S

Relativizacija i preziranje istine

Srpstvo ogrezlo u laži

I Rusija i Srbija, tj. režimi u Kremlju i Beogradu, idu ka tome da odnose dveju zemalja u savremenosti svedu na rang iz 1838. godine. Ideal (pro)ruske gubernije – poluzavisna balkanska državica koja se u svemu drži uz skute velikog ruskog brata. Da nije tako, neko bi se u Srbiji dosetio da je ove godine i sedamdeseta godišnjica jednog mnogo važnijeg događaja koji se, takođe, tiče odnosa Beograda i Moskve. Godišnjica Rezolucije Informbiroa i raskola Jugoslavije i Staljina, retka je godina u našoj prošlosti koja je imala planetarni i svetskoistorijski značaj
Aputija 01 B

Čekajući drugo poluvreme

Trbuhozborci ruskih interesa na Balkanu

Cenjeni jugoslovenski šef diplomatije i jedan od najumnijih ljudi koje je Srbija imala na svom čelu, Marko Nikezić, govorio je da živeti na Balkanu, a ne smatrati imperijalnu Rusiju ključnom opasnošću po vlastiti politički integritet, znači samo dve stvari – ili vam ništa nije jasno, ili se nalazite na drugoj strani. Svaka destabilizacija Evrope dar je s neba za režim u Kremlju, a Evropa se, istorijski je potvrđeno, najlakše destabilizuje preko Balkana. U tu svrhu i poslednji ovde citirani Dačićev stav: Srbiji je potrebno novo Načertanije ili Memorandum. Intencije teško mogu biti jasnije – Memorandum SANU je bila i najava i priprema rata koji će srpski nacionalizam povesti na razvalinama federativne Jugoslavije, koju je sistematski potkopavao, neskriveno priželjkujući njen slom još od kraja šezdesetih godina 20. veka. Dakle, Srbiji je potreban novi ekspanzionistički dokument, svojevrsni ratni plan za drugo poluvreme, poručio je prvi potpredsdnik vlade Srbije
Haški tribunal

Obaveštenost građana Srbije o ratovima devedesetih

Većina protiv Tribunala

Četvrtina ispitanika ili 24 odsto misli da su Hrvati tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji počinili najviše zločina, a 47 procenata misli da su Srbi imali najviše žrtava; devet odsto smatra da su Muslimani/Bošnjaci počinili najviše zločina, šest posto da su to Albanci, a čak 52 procenta nije dalo odgovor na ovo pitanje. Pet odsto ispitanika smatra da su Srbi počinili najviše zločina
Suvens 02 B

Granice na Balkanu nisu ni privremene ni provizorne

Rusko-srpske imperijalne pretenzije

Svim državama prema kojima je srpski nacionalizam u prošlosti pokazivao (i do danas pokazuje) pretenziju, smatrajući ih delovima imaginarne velikosrpske tvorevine, ne može biti ostavljeno da samostalno donose odluke koje se tiču važnih pitanja. Indikativno je da se navedeni opseg srpske pretenzije poklapa i sa ruskim poimanjem interesnih sfera na Balkanu
Milan Antonijević

Srbija će otvoriti dva poglavlja ka putu u EU

Vladavina prava nije garantovana

Milan Antonijević: Država mora da pokaže zrelost, mnogo je lakše zadobiti političke poene pohvalama ratnih zločinaca. Treba mnogo više hrabrosti da se stvari nazovu pravim imenom. A od onih koji su izdržali kaznu očekuje se i da su nešto naučili iz postupaka koji su vođeni protiv njih. Nije ovo medijska kampanja, stvari treba da se nazovu pravim imenom, sudbinu onih koji su činili zločine treba staviti u senku sudbine žrtava
Hga 02 S

Srpsko-hrvatske haške muke

Mrzitelji dvaju naroda – ujedinite se!

Svaka se presuda počela doživljavati ili kao najveća pobjeda božje pravde, ili poput najpokvarenijeg sotonskog udarca ispod pojasa. U prvom slučaju, heroji bi se dočekivali na najvećim trgovima, s najvećim zastavama i najdomoljubnijim pjesmama, u drugom, proklinjala bi se svjetska konspirativna masonska elita koja se između jednog sastanka o sudbini svijeta i drugog, onako u pauzi za cigaretu, strašno okomljivala nad jednim cijelim nevinim narodom. Tekle su godine i s njima i presude, a situacija se nije mijenjala, ponekad je postajala čak i gora
Aa 30 S

"Plejada" zlikovaca se vraća

Masovni povratak ratnih zločinaca

Nikola Šainović jedan je od najpoznatijih ratnih zločinaca u Srbiji; te nezaboravne 2015. postao je ponovo jedan iz "plejade"espeesovih zlikovaca, dugo na vlasti, predugo na zapovedničkom položaju. Njegova bivša partijska koleginica Dijana Vukomanović mislila je dugačije, 2015, po povratku Šainovića u partijske redove kazaće da "tu nema nikakvog čuđenja"
pravda

Koliko novih poglavlja ka EU otvara Srbija

Tužiti, suditi, presuđivati

Od usvajanja Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. podignuto je svega osam optužnica, suđenja za ratne zločine po pravilu traju nerazumno dugo, nije zabeležen napredak u oblasti procesnih prava žrtava, potraga za nestalim licima ostaje neefikasna, saradnja sa Haškim tribunalom je prekinuta