Tekstovi sa tagom: fotogalerija

Aaptic 01 S

Elsa Bleda: U oku nosim svet

Jednom sam prošla kroz gradove

Elsa Bleda nas, slučajno ili namerno, uvodi u distopijski svet koji je mešavina prirodnog i digatalnog, mesa i betona. Artikulisano u dalekim ćoškovima sveta, neonsko svetlo stiže i na pašnjake, gde se ukršta sa maglovitim životinjskim mukom, te svežim mirisom trave. Fotografkinja često, i otvoreno, priča o intenzitetu svojih snova, te o načinima na koje je pronalaze u gluvo doba, i teraju je da hoda praznim gradovima u lovu na demone koji su derivati modernog čoveka. Namamljena u noćnu tišinu, Bleda često napušta udobnost skloništa, a u pokušaju da omeđi kompleksnost ljudskog iskustva. Elsa Bleda je pristala da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji požele da više saznaju o njenom radu mogu to da učine na njenom Behance profilu.
Stef 01 S

Drugo oko u glavi

Natprirodne lepote Crne Gore

Crna Gora možda jes’ malena, kao što kaže pjesma, ali joj to uopšte ne smeta da bude prelepa. Da je Montenegro raj za oči i melem za dušu nije potrebno posebno dokazivati, dovoljno je pogledati fotografije našeg fotoreportera Brace Stefanovića koji je lutao Crnom Gorom i uhvatio prirodne i druge lepote na delu. Nacionalni park Lovćen, Stari grad u Budvi, tvrđava Trojica u okolini Kotora, Stoliv u Boki Kotorskoj, Gornji Cekin, okolina Rijeke Crnojevića, Pljevalja i Cetinja – samo su neke od destinacija koje možete videti u našoj fotogaleriji. Uživajte za sve pare!
Prizor1

Oliver Curtis: O nekonvencionalnim turistima

Zakulisne radnje najvećih svetskih atrakcija

Oni koji posećuju velika svetska čuda, poput Tadž Mahala u Indiji, lako se upletu u mikrokosmos prizora, te zaborave na sitnice i male ljudske nepravilnosti. Fotograf Oliver Curtis se ne hvata u takve zamke, te beleži scene koje turisti uglavnom ne primećuju. U seriji fotografija Volte-face on predstavlja scene čije postojanje zasenjuju veličine poput Stounhendža, Mona Lize, te Lenjinove grobnice. Prizori koje on bira možda ne oduzimaju dah, ali priči daju novu dimenziju, te tuđe daljine pakuju u privatnu istinu. Ideju za ovaj projekat dobio je 2012. godine, prilikom posete piramidi u Gizi. Za razliku od ostalih posetilaca, pogledao je iza sebe, a suprotno od piramide, te ostao fasciniran onim što je video. Naime, video je golf teren u izgradnji, te kontrast između zelene površine terena i smeđe okoline. Iako je pomislio da možda nije u redu da, dok se nalazi pred jednim od najvećih svetskih čuda „gleda u pogrešnom smeru“, ipak je napravio fotografiju za koju se kasnije ispostavilo da govori o situaciji isto koliko i sama piramida, ako ne i više. Curtis je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a ostatak priče može da se pronađe u njegovoj knjizi ili na web-sajtu.
Skada 01 S

Skadarsko jezero

Most na Rijeci Crnojevića

Skadarsko jezero je najveće jezero Balkanskog poluostrva. Ovisno o vodostaju, rasprostire se na površini između 370 i 540 kvadratnih kilometara. Jezero je bogato retkim ribama i pticama, a u vodi je obilje bilja. Na jezeru je 50 ostrva, a na nekim od njih su stare tvrđave i manastiri. Niz otočića koji se protežu uz crnogorsku stranu obalu nazivaju se Krajinski arhipelag. Jezero je s crnogorske strane Nacionalni park, proglašen 1983. kao područje od međunarodnog značaja za boravak ptica. Naš fotoreporter obišao je Skadarsko jezero, fotografisao njegovu divlju lepotu na mnogim lokacijama, od sela Karuč i Dodoš, pa sve do Rijeke Crnojevića koju je podigao Ivan Crnojević (1465–1490), koji je da bi izbjegao Tursku vojsku na Obodu podigao utvrđenje i manastir, čija je crkva posvećena Svetom Nikoli. Tu je preneo svoju prestonicu sa tvrđave Žabljak, a manastir je postao sedište zetske Mitropolije. Danas su Rijeka Crnojevića i Skadarsko jezero fenomenalne turističke destinacije, gde se često može čuti prava vavilonska pometnja jezika, jer stranci obožavaju tu da svrate. Gledajte, uživajte, širite i prepričavajte!
Gamzi 01 S

Felix Romuliana

Palata u kojoj je imperator Galerije želeo da provede penzionerske dane

Car Galerije (Gaius Galerius Valerius Maximianus 250-311) rođen je u provinciji Dakiji (Dacia Aureliana) u okolini današnje Sofije. Nije bio rimskog porekla, ali je uspeo da napravi izvanrednu vojnu karijeru i da se, kao sposoban vojskovođa, nametne caru Dioklecijanu, koji mu postaje pokrovitelj i poočim, a zatim ga, u sistemu tetrarhije  proglašava za jednog od cezara 293. god. Svoj odnos sa Dioklecijanom Galerije učvršćuje i brakom sa Dioklecijanovom ćerkom Valerijom. Kao cezar, Galerije je vladao pokrajinom Ilirijom (danas: Albanija, Srbija, Bosna, Hrvatska, Slovenija). Dioklecijan se povlači 305. godine, a Galerije sebe proglašava za Avgusta. Pokušava da se nametne kao jedini car Rima i ulazi u političku borbu sa Konstantinom, koja traje sve do njegove iznenadne bolesti i smrti 311. Šestogodišnje razdoblje njegove vladavine raspadajućim carstvom (305-311), označili su poslednji službeni progoni hrišćana u Rimu. U delu De Mortibus persecutorum (Povodom smrti progonitelja), istoričar Lactantius, Galerijev (i Konstantinov) savremenik, opisao ga je ovako: "Gori od svih loših vladara prošlih dana. U ovoj divljoj zveri živelo je urođeno varvarstvo i divljaštvo nepoznato rimskoj krvi…" Galerije je bio privržen svojim korenima - zavičaju, zemljacima i rođacima, pre svega majci Romuli, koja je “vatreno obožavala planinska božanstva” i bila osvedočeni neprijatelj hrišćana. U njenu čast je carska palata, koju je počeo da gradi 297. godine, dobila ime Felix Romuliana (srećna Romula). Galerije tu nikada nije živeo. Planirao je da se u odgovarajućem trenutku povuče sa vlasti i tu nastani. Postoje zapisi, ali ne i arheološki dokazi, da je ovde sahranjen. Od 2007. Felix Romuliana je pod  zaštitom UNESCO-a kao deo svetske istorijske baštine.
Betta 01 S

Muzički album: Festival Opatija 1962.

Dani kad se Jugoslavija radovala

Kad se pre osam meseci XXZ magazin pojavio, objavili smo fotogaleriju sa Opatijskog festivala iz 1965. godine pod naslovom „Dani kad su drugovi bili gospoda”. Budući da je feljton “Bolja prošlost” o muzičkoj prošlosti nekadašnje Jugoslavije u punom jeku, trenutak je da se opet podsetimo Opatije, ovog puta iz 1962. kad su tamo nastupali Tereza Kesovija, Lola Novaković, Miki Jevremenović, Ivo Robić, Dušan Jakšić, Đorđe Marjanović… Otkrijte sami velike zvezde koje nisu ostale zaboravljene!
Cetinj 02 S

Cetinje, prestonica Crne Gore

Grad kao muzej

Cetinje, istorijska ali i sadašnja prestonica Crne Gore, nije uzalud označen kao grad-muzej. Istorija izbija na svakom koraku u ovom gradu, a skoro da nema nijedne građevine u centru koja u prošlosti nije igrala neku značajnu ulogu. Prošlost je gusto zbijena na Cetinju, tako da se na malom prostoru prepliću različiti vekovi i njihove znamenitosti. Tako jedni uz druge stoje manastir Crnojevića koji je podigao osnivač Cetinja Ivan Crnojević u XV veku, Cetinjski manastir koji je podigao vladika Danilo početkom XVIII veka, Njegošev muzej u Biljardi i mnogobrojna poslanstva evropskih zemalja iz vremena vladavine kralja Nikole I. Među potonjima lepotom i zanimljivim arhitektonskim rešenjem posebno se ističe Francusko poslanstvo u Njegoševoj ulici u kojem je danas smešten deo fonda Nacionalne biblioteke "Đurđe Crnojević" (sedište ove institucije nalazi se malo dalje, u zgradi italijanskog poslanstva). Dokoni šetač cetinjskim ulicama na samo par stotina metara naleteće na Zetski dom, prvo crnogorsko pozorište koje je sagradio kralj Nikola, kad pređe ulicu naći će se ispred Fakulteta dramskih umetnosti, na kojem stoji tabla koja ga obaveštava da se tu nekad nalazilo tursko poslanstvo; odmah iza ćoška, čim prođe restoran "Pjat" (odlične priganice, pice, kuvana jela i sve ostalo, btw), sačekaće ga Muzička akademija u zgradi nekadašnjeg Britanskog poslanstva, stotinak metara dalje Njegošev trg gde može da se okrepi u Gradskoj kafani (izvanredna krempita) i svrati do Muzeja kralja Nikole i Biljarde. U neposrednoj blizini je i Umjetnički muzej Crne Gore sa bogatom zbirkom dela jugoslovenskog i crnogorskog slikarstva. Ako je šetač u dobroj formi, može da skokne i do Njegoševog mauzoleja na Lovćenu. A sve navedeno je tek jedan mali deo onog što Cetinje ima da ponudi radoznalcima. Otuda ne čudi što se cetinjskim ulicama svakodnevno može čuti vavilonska pometnja jezika, u kojoj prednjače nemački, engleski i ruski, mada ima turista i iz mnogih drugih zemalja. Da parafraziramo jednog lokalnog mudraca, to što je Cetinje malo - nema nikakve veze sa njegovom veličinom. Fotografije Cetinja je, za čitaoce XXZ magazina, napravio naš fotograf-urednik Braca Stefanović.
Bibl1

Reinhard Goerner: Deset godina u biblioteci

Istorija pravedno stečenih knjiga

Nemački fotograf Reinhard Goerner za svoje subjekte obično bira arhitektonska dostignuća, a istorijsku i savremenu arhitekturu fotografiše još od 1982. godine. Serija Biblioteke, koju je započeo 2008. godine, beleži, te sa posmatračem deli internacionalne interijere biblioteka od Berlina do Oksforda. Fotografisao je više od 50 svetskih biblioteka, te luksuznih interijera u kojima boravi bogata baština znanja, a kojima želi da nas podseti da su i interijeri u kojima to znanje boravi, umetnička dela sami po sebi. Goerner je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli nekoliko svojih fotografija, a oni koji bi želeli da saznaju više o ovom, te drugim projektima, mogu to da učine na njegovom web-sajtu.
Sigurni1

Andrew H. Walker: Privatne i javne persone

Ista tela, licem u lice

Javnost retko ima priliku da poznate ličnosti doživi intimno, što je prirodno, budući da je pojam „privatnost“ tu kako bi postavio zdrave granice. Oni koji žele da se približe slavi, ne bi li je bar na trenutak osetili, pokušavaju da shvate ko su i kako žive poznati, a isto čine i tabloidni mediji, fotografi, te razni drugi koji čvrsto veruju da su neke ličnosti, a zbog svoje slave, postale javno dobro. Fotograf Andrew H. Walker imao je nešto drugačiju ideju, pa je na filmskom festivalu u Torontu zamolio poznata lica da pred kamerom pokušaju da prikažu dve strane svoje ličnosti (pod uslovom da ih toliko ima). Tako prva verzija predstavlja ono što su subjekti spremni da podele sa javnošću, dok druga naginje ka onom delu ličnosti koji bi radije sačuvali za sebe. Posmatraču ostaje da pretpostavi na kojoj je strani fotografije privatna, a na kojoj javna ličnost, budući da fotograf tu informaciju čuva za sebe, ili je ni sam ne zna. To navodi na zaključak da će nam glumac, ma koliko nam od sebe dao, zauvek ostati misterija, uostalom kao i čovek sam. Walker je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji žele da saznaju više o projektu, mogu to da učine na njegovom web-sajtu ili Twitter nalogu.
Renesa1

Alexey Kondakov: Renesansni ustanak iz svakodnevne kome

Buržoazija u raljama života

Ukrajinski umetnik Alexey Kondakov stvara nadrealne digitalne kolaže koji stapaju istoriju sa modernim životom. On preuzima junake koje su stvorili umetnici poput Hayeza, Caravaggia, te Bourguereaua, i premešta ih u svakodnevne prizore iz Kijeva, njegovog rodnog grada. Tako su se na slobodi našle nimfe, članovi kraljevskih porodica, te boginje, i počeli da gospodare svetom koji baš i ne poznaju. Zahvaljujući veštinama umetnika, kada je foto-manipulacija u pitanju, figure prošlosti se u te gradske prizore uklapaju sa lakoćom, pa posmatraču lako može da se učini da ih je već negde sreo. Kolakov je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli nekoliko svojih radova, a oni koji budu poželeli da saznaju više, mogu to da učine na njegovom Facebook ili Instagram profilu.
Albani 01 S

Na jugu Albanije: Od Sarande do Ksamila i natrag

Beg od stvarnosti u 40 slika

Radoznala trojka iz Srbije (D. Luković - S. Dančetović - P. Luković) deset dana neočekivanog godišnjeg odmora odlučila je da provede u Albaniji, preciznije u Ksamilu, na samom jugu ove drage nam države. Budući da reči nisu dovoljne da opišu kako izgledaju Ksamil i njegove čuvene peščane plaže, posegli smo za fotografijama - tek da osetite dašak atmosfere u ovoj oazi mira na preslanom Jonskom moru. Kako je glavna turistička sezona prošla, septembar je zahvaljujući prelepom vremenu otvorio vrata posebnom privatnom ugođaju - bez gužve, vike, haosa i turista. Uz obaveznu parolu: u Ksamil se uvek vraća! Garantujemo!  
Meow1

Van Cat Meow: Digitalni nomadi su u modi

Kako su čovek i mačka ostali bez posla

Ako su vam dosadili zidovi poslovnog prostora u kojem boravite svakog radnog dana, a često i vikendom, te vam grad postao mali, vreme je da se pridružite plemenu digitalnih nomada. Za ove građane sveta radno mesto može da bude bilo gde – od plaže u Brazilu do kafea u Sijetlu, a sve zahvaljujući rastućem trendu ‘rada na daljinu’. Za mnoge je to prilika da kombinuju posao i putovanje, a dovoljno je da pored sebe imaju laptop i dobar Wi-Fi signal. Termin ‘digitalni nomad’ uglavnom ima široku primenu, pa ga često povezuju sa osobama koje putuju u potrazi za jeftinim smeštajem, te sitnim poslovima od kojih će zaraditi dovoljno da prežive, ali je sve više profesionalaca koji dokazuju da je moguće kombinovati ozbiljnu karijeru sa slobodom kretanja. Tako je i australijski avanturista Rich East odustao od konvencionalnog stila života još 2015. godine, te sa svojom mačkom Willow do sada prešao preko 50.000 kilometara. Neobični tandem, poznatiji pod imenom Van Cat Meow, putuje onako kako mnogi sanjaju, te se uklapa u onu staru “Izaberi mačku koju voliš i nećeš morati da radiš ni dana u životu”, ili tako nešto. East i Willow su pristali da sa čitaocima XXZ magazina podele nekoliko fotografija sa svojih putovanja, a oni koji budu želeli da i dalje prate njihovu avanturu moći će to da učine preko Van Cat Meow web-sajta, te njihovog Instagram ili Facebook profila.
Tingi1

Mami Kiyoshi: Novo čitanje portreta

Ti si moj način posedovanja

Mami Kiyoshi je, pre svega, zainteresovan za onu istoriju o kojoj možemo da čujemo od drugih, a koja se često tokom procesa prepričavanja menja. Upravo zbog toga on fotografisanje koristi kao isleđivanje, te junake svojih kompozicija smešta u kontekste o kojima je ranije slušao. Projekat “New Reading Portraits” započeo je još 2003. godine, a bavi se portretisanjem celokupnog društva, a preko intimnih pozicija. Do subjekata dolazi preko oglasa, te one koji se jave fotografiše u privatnom ili poslovnom prostoru, a pre fotografisanja komunicira kroz opšta pitanja poput “Čime se bavite?”, “Odakle dolazite?” ili “Šta je vaša strast?” Pošto se razgovor završi, fotograf smešta subjekat u situaciju koja se uklapa u ono što je izgovoreno, a sa predmetima koji igraju ulogu glavnih sporednih junaka priče. Mami Kiyoshi, koji je izlagao i u Beogradu 2007. godine, pristao je da sa čitaocima XXZ magazina podeli nekoliko svojih fotografija, a oni koji bi želeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom web-sajtu.
Solis 01 S

Alex Solis: Junak bez maske

Ikone su pale na teme

Portreti Alex-a Solis-a otkrivaju nepoznate identitete junaka pop kulture, a njihove kostimirane alternative ističu logične veze između onoga što jeste i onoga što bi moglo da bude. Uspeh njegovih ilustracija leži u inteligentnom biranju parova, te specifičnom načinu povezivanja likova koji postoje u različitim izmišljenim univerzumima, prilikom kojeg ističe zajedničke osobine koje nisu uvek očigledne. Solis je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli nekoliko svojih ilustracija, a oni koji žele da vide njegove ostale projekte mogu to da učine na njegovom web-sajtu ili na Kickstarter-u.
Firsts 01 S

Luisa Dörr : Intimni portreti hrabrih

Žene koje menjaju svet

Fotografkinja Luisa Dörr napravila je za Time magazine portrete žena koje postavljaju standarde kada su u pitanju poslovanje, te borba za sopstvena i prava drugih, a projekat je simbolično naslovila: Firsts (Prve). Baveći se slučajevima onih koje su pomerile granice, Dörr pravi portrete uspešnih žena poput Aretha-e Franklin, Barbara-e Walters, Selena-e Gomez, ili Issa-e Rae, ne fokusirajući se na glamuroznu garderobu ili naročite poze. Umesto toga ona ih predstavlja jednostavno, onakvim kakve jesu, dopuštajući da njihova dostignuća govore umesto njih. U Time magazine su, pored fotografija, objavljeni i intervjui u kojima svaka od njih govori o svom putu do vrha. Direktan pristup ogleda se i u izboru opreme za fotografisanje, budući da su napravljene iPhone-om. U početku je bilo teško, jer subjekti nisu mogli da poveruju da telefonom koji i same nose u džepu može da se napravi profesionalna fotografija, što je bio dodatni izazov za fotografkinju. Luisa Dörr pristala je da deo fotografija podeli sa čitaocima XXZ magazina, a njene ostale projekte možete da vidite na njenom web-sajtu ili Instagram profilu.