Tekstovi sa tagom: književnost

Tosa 12 S

Tebi šega što se zovem Donald?

Dan prije i dan poslije

Nisam ja to tad konto, al sad kontam, rušio mu se svijet, nije lako bilo odrast, sin njemačkog vojnika, onda ono, partizanija, ko zna kako su ga vrijeđali i kroz šta je sve prošo, al nikad o tom nije govorio, ovo sam ja sve poslije skonto. I jebiga, znaš, on došao u neke godine, nešto u životu steko i zaokružio, kad valja u rat. Zna on da je rat jad, stari mu je sve mogo ispričat, a on ni tamo ni vamo, Nijemac u Sarajevu, kud i šta sad, jebo te svijet
Done37

U kanjonu rijeke Gostović

Usputna stanica našeg pakla

13. kilometar/ neću ga nikad zaboraviti/ pokušavao sam, nije išlo/ zazivanje Allaha i odsijecanje ljudskih glava/ ovdje je išlo jedno s drugim
Skic 03 S

Skica prošlosti (1)

Život ima osnovu na kojoj stoji

Ako život ima osnovu na kojoj stoji, ako je on posuda koju čovek puni, i puni i puni — onda moja posuda bez sumnje stoji na tom sećanju. Na to kako ležim, polu uspravna, polu budna, u krevetu u dečjoj sobi u St. Ajvzu. Na to da čujem talase kako se razbijaju, jedan, dva — jedan, dva i zapljuskuju plažu; a onda se razbijaju, iza žute platnene zavese. Na to kako čujem platnenu zavesu da povlači svoj žirić po podu kako je vetar oduvava. Na to kako ležim i čujem zapljuskivanje i vidim tu svetlost i imam osećanje da je skoro nemoguće da sam ja tamo; na osećanje najčistije ekstaze koju mogu da zamislim.
Tadeuš Ruževič

Mrtvi prebrojavaju žive

Posmrtna rehabilitacija

Tadeuš Ruževič, pesnik, pripovedač, autor filmskih scenarija, dramski pisac, polemičar, esejist, već svojom prvom zbirkom pesama stekao je ugled jednog od vodećih posleratnih poljskih pesnika. Ruževič se od prve zbirke odlučio za slobodan stih, na šta se tada gledalo sa neodobravanjem; zlobnici su pesniku prigovarali da je pod uticajem Eliota, što je već bilo neka vrsta denuncijacije. Međutim, veći šok je bilo Ruževičevo pevanje o ratu i pokretu otpora. To je bio krik, optužba. Ruževič je jako uticao na sve mlađe poljske pesnike (Petar Vujičić)
Herbe 01 S

Izgnanici svih vremena

Zašto klasici

Herbertov moderni, suptilni i veoma intelektualni poetski jezik svedoči ne samo o izvanredno talentovanom pesniku i misliocu, nego, takođe, i o čoveku izvanredne kulture i obrazovanja. Izuzetnog senzibiliteta i nadahnuća, Herbert sjajno u svojoj poeziji spaja vekovna iskustva ljudske istorije i kulture sa svojim vlastitim poimanjem čoveka i sveta svog vremena. Uostalom, o njegovoj poeziji napisane su već čitave biblioteke studija, eseja, kritika i analiza, koje bez rezerve i bez ostatka Herbertovu poeziju uzdižu kao pojam modernog evropskog i svetskog pesništva
Miso 02 S

Nalazi se na levoj strani, ali ne kažem da je srce

Rođen sam bušan

Uvek sam se divio ljudima koji veruju da su ljudi revolucije i osećaju se kao braća. Uzbude se kad govore jedni o drugima: teku kao čorba. To nije mržnja, prijatelji, to je tutkalo. Mržnja je uvek tvrda. Deli udarce oko sebe. A i neprestano struže svoga čoveka iznutra
Simbo 01 S

Opasna avantura

Uljudnost slepih

Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Šimborska se ne plaši fabule, priče, opisa, obraćanja prošlosti. Ona vidi čoveka kao nastavak bioloških vrsta, i u njenom razumevanju sveta ovaj tobožnji »kralj života« nema baš mnogo prednosti nad svojom životinjskom sabraćom ili nad varvarskim precima koji su oholo nosili alku u nosu. Poezija Šimborske nije laka i raspevana. Pored majstorstva kojim je pisana, oseća se da je ta mudra i ljudska lirika duboko doživljena (Petar Vujičić)
Hater 01 S

Stari nostalgični tipovi

Sezona dubinskih radova

Todorović se pridružuje onom malobrojnom skupu ovdašnjih pesnika i pesnikinja kritički nastrojenih prema društvu u kojem žive, ali to čini osobenim, ličnim, drugačijim glasom
Hudolinn 02 S

Intervju: Jurij Hudolin, pisac i prevodilac

Književnost je srce , a goli život sve drugo

Književnost je u velikoj meri moj život ili kako bi se patetično reklo, ona mi znači sve, no sva književnost koja je to u genezi velikih majstora, to je život: moj život je književnost i obrnuto, ali je život više od toga: književnost je srce , a goli život sve drugo
Hudolin Marojević

Jurij Hudolin: „Pastorak“, Laguna 2017, edicija „Plavobelocrvena“

Kako pisati u XXI veku

Jurij ume da stvori rizičnu situaciju i da izađe iz nje ne škodeći pripovedanju ali i ne štedeći glavnog junaka od negativnih saznanja i novih iskustava. Jedan od razloga za njegov strah od očuha leži i u razlogu što Benjamin dobija previše dobre ocene u školi, koju polupismeni Loris ne podnosi. Hudolin, ipak, nije autor koji se zadovoljava kratkoročnim efektom tako maštovito kontrastne i smišljeno groteskne postavke, već je čini organskom praveći od nje jednu od poluga radnje
Senkk1

Blago je i gospodarstvo ovoga vilajeta prehodljivo

Hvatanje senke

Gavril Stefanović Venclović bio je sveštenik, propovednik, iluminator, ikonopisac, prevodilac i pesnik koji je živeo u XVII i XVIII veku (1680 — 1749). Njegovo delo otrgao je od zaborava Milorad Pavić (dok je bio normalan), objavivši izbor iz Venclovićevih rukopisa pod naslovom “Crni bivo u srcu”. Pavić je odabrao samo mali deo od 20.000 stranica koliko je Venclović napisao (od toga 9.000 stranica na narodnom jeziku). Ostatak Venclovićevog dela ostao je do dana današnjeg nedostupan, toliko o nadaleko čuvenom čuvanju tradicije o kojem nacionalistički intelektualci grme na sav glas
Berou 02 S

Teme zavisnosti i drugačije seksualnosti

Tako je govorio Vilijam Barouz

Zašto pišem? Pa, to mi je posao. Od toga živim. Znam kako to da radim. Možete to isto pitati nekog advokata, doktora ili policajca i dobićete isti odgovor. To je ono što umeju da budu. To je ono što rade kao profesiju.
Aanas 04 S

Jurij Hudolin: Pastorak

Vlasnik čitavog sveta i svih sudbonosnih reči

Laguna je nedavno objavila roman “Pastorak” Jurija Hudolina koji je sa slovenačkog preveo Dmitar Belić. Radnja romana odvija se u istarskom primorskom selu Panule gde Ingrid i njenog sina Benjamina očekuje prividni raj: izvanredne prirodne lepote, vedri i simpatični italijanski posetioci, prepuna gostionica Lorisa Čivitika i, što je najvažnije, njegova srdačna i nežna dobrodošlica budućoj supruzi i pastorku. Ali i Istra i Loris posle nekog vremena pokazuju drugo lice. Nakon prvobitnog divljenja očuhu, u Benjamina počinje da se uvlači strah, pa tako i briga za majku. Istovremeno se u njihove živote krajem osamdesetih umeša i nacionalizam. Očuh i pastorak će se naći na životnoj raskrsnici, koja ih uvodi u pakleni konflikt... “Pastorak” je briljantno napisan roman o porodičnom nasilju, o užasu koji vreba iz naizgled običnih ljudi, o prvom susretu jednog dečaka sa đavolom u ljudskom obličju. Otuda i podnaslov romana – “Život na đavoljoj zemlji 1987-1990”, što ukazuje i na autobiografsku potku priče. Promocija Hudolinovog romana održaće se u beogradskoj knjižari Delfi, 27. juna u 18 časova. Na promociji će, pored autora, govoriti Dragoljub Stanković, Tomislav Marković i urednik knjige Igor Marojević. Prenosimo uvodni deo romana “Pastorak”
Ookri 07 S

O "Consulu u Beogradu" i drugim djelima Bore Ćosića (2)

Majstor sangviničkog zanata

Tu se već počinju ispreplitati biografija i literatura, kao da Ćosić počinje esejizirati o samom sebi. U posljednjoj sceni Konzula, gledajući tenkove koji su krenuli na Vukovar, pripovjedač potpisuje i posljednja pisma o svome otpustu, on samog sebe otpušta iz konzulske službe, pakuje se i povlači neopaženo iz one zgrade koja je značila pedeset godina njegovog života, kao pred prijetnjom trajnog ukidanja dokolice i opuštenosti. U vrijeme olovnih devedesetih u Beogradu nije više bilo mjesta za Ćosićev životni stil koji je bio na strani onoga što je meditirao satima u prisustvu pitona, konstruisao knjige od drveta, zašivao listove filadendrona, i blizak onome koji je na televiziji držao predavanje koje niko ne razumije, žonglirajući pri tom ping pong lopticama i preljevajući vodu iz čaše u čašu
Kow 02 S

Brokeback Mountain: Ljubavna priča (2)

Džek, kunem se...

Pomislio je kako je košulja neobično teška, a onda je video da je u njoj još jedna košulja, rukava pažljivo uvučenih u Džekove rukave. Bila je to njegova košulja za koju je mislio da se davno izgubila, njegova prljava košulja koju je Džek ukrao i stavio je u svoju, sastavio ih kao dve kože, jednu unutar druge, dve u jednoj. Prislonio je košulje na lice i udisao polako nadajući se da će da pronađe ostatke onog leta, Džekov slankasti miris, ali nije bilo ničega osim sećanja na planinu od koje nije ostalo ništa osim onoga što je držao u rukama.