Tekstovi sa tagom: poezija

Aaafoo 02 S

Ti kružnico od mnogo kružnica

Pjevam za nj

Zapisano je da je Volt Vitmen posetio Nju Orleans 1848. godine, a napustio ga posle tri meseca zbog navodne ljubavne afere sa jednom građankom. To je postalo temom jedne od njegovih najpoznatijih „heteroseksualnih“ ljubavnih pesama, za koju je, pošto je pronađena među rukopisima iz 1925. godine, utvrđeno da i nije baš tako strejt. Vitmen je, naime, promenio rod voljenog subjekta kako bi pesmu učinio mogućom za štampanje.
Mufi 01 S

Kakvih sve imena ima: Jezdimirka, Skolastika, Sofronija, Paraskeva

Zovem se Mufica

Šta je to što "Muficu" u potpunosti razlikuje i dijeli od tzv. duha vremena, od vladajućeg kanona, od norme ove epohe? Prije svega, rekao bih, odsustvo svake patetike, apsolutno izbjegavanje prenemaganja i one vrste djetinjarenja, koje s normalnim djetetom zapravo nema nikakve veze budući da djetetu najčešće prilazi kao kretenu te se tako prema njemu i odnosi. "Mufica" je ozbiljan rukopis o odrastanju djevojčice, koja mora da se, bez majčine pomoći i brige, suoči sa svijetom i njegovim čudesima (iz pogovora Gorana Babića)
Kava 02 S

Krilato zlato i druge pesme

Svaka majka nije od kajmaka

Moni de Buli stigao je do profanacije, do laicizacije aristokratskog nadrealizma, on koji je i tu bio fakultativan, zamenljiv, ureknut svojim fakultativnim Ja. Ničega mrgodnog, toržestvenog, dostojanstveničkog (u duhu maga i vrača posvećenih u tajnu azbuku, u tajne alhemijske radnje) u njegovom stavu, sve je profano zato što je proizvoljno, pa zato pred njim ne može da se ponovi reč o „diktaturi duha“, iz herojskog doba nadrealizma: on je cviljenje praznine, koja pređe u smeh da bi se ponovo negde, između dva grcaja, između dva talasa lakoće, ispod površine sjajne nebrižljivosti, čak naoko bezbrižnosti, ponovo naslutila (Radomir Konstantinović)
Aanas 04 S

Igrokaz o silovanju

Izvod iz krivičnog zakonika

A jezik/ On ne pita/ On prodire samim dizanjem/ Čim napusti usta/ Čim se oplodi sa hartijom/ On ubija/ To je teže krivično delo
Simbo 01 S

Dečkić, anđelak, mrvica, zračak

Prva Hitlerova fotografija

Cuclica, pelenica, portiklica, zvečkica,/ dečačić, hvala Bogu i kucnuti u drvo, zdrav,/ liči na roditelje, na mače u kotarici,/ na decu iz svih drugih porodičnih albuma
Tenisko igralište

Jedna od novih Boschovih igara

Teniska igrališta

Da sam u Srednjem vijeku sve bi bilo lako, sliku bih smjestio u veliki zahtjev općeg spasa: čemu služi na putu? I odgovorio. Ovako, što učiniti s jednom od novih Boschovih igara?
Ance 02 S

Danil Harms & Anri Mišo

Gost se sve više i više uživljava

Metodom paralelnog mentalnog slaloma iz sećanja smo izvukli tekstove Danila Harmsa i Anrija Mišoa sa neobičnim podudarnostima.
Pokri7

Oblast izvan života

Stvari koje su prošle

Njegov pesnički rad nije obilan, ali je ipak znatan. Jakšić je počeo pevati kao vojislavist, ali se sve više oslobađao toga uticaja i nalazio svoj naročiti ton. On je jedan od retkih iskrenih pesnika svoga doba: peva ono što vidi oko sebe i što oseća u sebi. Ulazeći u život, on iz obične lirike uzdiže se do lirike misli, i ide do jedne široke, panteističke ljubavi prema prirodi. Duhovno i moralno zdrav, on dostiže vedru ravnotežu starih koji su voleli prirodu iznad svega. On se naročito odlikovao u realističkim opisima sela, produžujući i usavršujući što su pre njega pisali Jovan Subotić i Jovan Grčić Milenko. On ima vrlo živo osećanje prirode, retku sposobnost da nađe konkretnu pojedinost koja slici daje života i reljefa, u isti mah njegovi opisi prirode imaju nečega širega, gotovo simboličkog značaja. On se oslobađa svega što je nakalemljeno i knjiško i svojoj poeziji daje sve neposredniji, sve većma čovečanski karakter. Sa Veljkom Petrovićem to je do danas najbolji pesnik stare Vojvodine (Jovan Skerlić)
Demoss1

Dječaku Elisu

Na sljepočnice ti kaplje crna rosa

Savršen je pokoj ovog zlatnog dana./ Pod starim hrastovima / Pojavljuješ se, Elise, u počivanju kolutastih očiju. / U njihovoj se plaveti zrcali sanak ljubavnika
Autop 01 S

Nema me, dakle ne sumnjam

Autoportret osećani

Prva pesnička zbirka Bjaloševskog “Obrti stvari” naslovom se nadovezivala na epohalno Kopernikovo delo “O obrtima nebeskih tela”. Kopernik je proučavao kretanja u kosmosu, a Bjaloševski je proučavao kosmos svakodnevnih stvari oko sebe, i to onih najneuglednijih, najnepesničkijih, iz svakodnevne upotrebe i već izišle iz upotrebe, zatim svet stvari svoje studentske sobe, svet ulice, varšavskih predgrađa, svetpoljskih palanki, i sve je to opisivao igrajući se, radujući se, oponašajući svečani stil klasične poezije, ali i ironizujući, naravno, taj uzvišeni patetični stil, podsmevajući se svoj toj voljenoj i cenjenoj civilizaciji i njenim tekovinama (Petar Vujičić)
Milkz 02 S

Balade Petrice Kerempuha: Khevenhiller

Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo

Kak je navek bilo, navek tak mora biti,/ da muž mora iti festunge graditi,/ bedeme kopati i morta nositi,/ z repom podvinutim kakti kusa biti./ Kmet ne zna zakaj tak baš mora biti,/ da su kmeti gladni, a tabornjiki siti
Tomislav Marković

Nova knjiga Tomislava Markovića

Napred u zlo

Izdavačka kuća Otvoreni kulturni forum sa Cetinja objavila je nedavno novu pesničku knjigu Tomislava Markovića “Napred u zlo”. Izdavač knjige je Milorad Popović, a urednica izdanja Dragana Tripković. Knjgu je likovno opremila Suzana Pajović. Knjiga predstavlja presek Markovićeve poezije kojem se priključuje pregršt novih stihova. Tu su sve standardne teme ovog pesnika: ludičko demontiranje nacionalizma, tranzicija iz stanja klanja u stanje poricanja, uloga književnosti u nacionalističkoj kontrarevoluciji, spaljivanje Vijećnice u Sarajevu, istorijski revizionizam koji demonizuje partizane, a četnike određuje kao borce za slobodu; antihrišćanske delatnosti Srpske pravoslavne crkve; nekritičko veličanje Gavrila Principa u procesu crnorukaškog Apis-menjavanja i potpuno brisanje socijaldemokratskog nasleđa Dimitrija Tucovića. Sve to uz obilje jezičkih igara i razobručeni humorni stil
vakcina

Isto je lagati i umirati

Balada balkanskim trbuhozborcima

Žrtvama nadrilekara; posvećeno deci nepravedno oboleloj od malih boginja 2017. u Srbiji, pisano po motivima Branka Miljkovića
Done37

Iz dnevnika

Prilog za evropsku istoriju

Za nama nerazuman lelek nedostojnih/ ispred nas ciljevi uzvišeni/ iznad Zver koja nas vodi/ putevima Gospodnjim
Herbe 01 S

Aritmetika saosećanja

Gospodin Kogito čita novine

Herbertov moderni, suptilni i veoma intelektualni poetski jezik svedoči ne samo o izvanredno talentovanom pesniku i misliocu, nego, takođe, i o čoveku izvanredne kulture i obrazovanja. Izuzetnog senzibiliteta i nadahnuća, Herbert sjajno u svojoj poeziji spaja vekovna iskustva ljudske istorije i kulture sa svojim vlastitim poimanjem čoveka i sveta svog vremena. Uostalom, o njegovoj poeziji napisane su već čitave biblioteke studija, eseja, kritika i analiza, koje bez rezerve i bez ostatka Herbertovu poeziju uzdižu kao pojam modernog evropskog i svetskog pesništva