Tekstovi sa tagom: poezija

Ryszard Krynicki

Bela zastava

Šta je poezija koja ne spasava narode i ljude

Kad se pojavio u poeziji Rišard Krnjicki bio je jedan od najdarovitijih negovatelja tzv. “lingvističke poezije”. Doduše, uvek je bio dalek od suve cerebralnosti pesnika ovog pravca. Njegove su pesme več od početka bile prožete osećanjem, i to norvidovski prefinjenim osećanjem. Takođe, u njegovim ranim pesmama bila je prisutna istorijska i društvena stvarnost. Najvažnija komponenta ove poezije ipak je njena etičnost.. On se stalno pita kako se može živeti u današnjem neljudskom svetu. Smatra da pesnik nema prava da zatvara oči pred ljudskom patnjom i nepravdom. Zato on u peziji istupa kao svedok i učesnik. Moralni problemi ipak su kod njega postisnuli lingvizam kao taštu jezičku igru (Petar Vujičić, prevodilac)
Spaljivanje knjiga

Naređujem vam!

Spaljivanje knjiga

Nakon što su nacionalsocijalisti dospeli na vlast u januaru 1933, Adolf Hitler je preuzeo diktatorska ovlašćenja, a nacisti su otpočeli borbu za nemačke umove. Nemački Savez studenata otvorio im je put još u aprilu iste godine: „Država je osvojena. Univerzitet još uvek nije! Na scenu stupaju Jurišni odredi duha. Podignimo zastave visoko!“ Iza te proklamacije stajao je Nacional-socijalistički savez studenata. Oni su u aprilu pokrenuli „akciju protiv ne-nemačkog duha“, čiji vrhunac je bio 10. maj 1933. Glavni ured za štampu i propagandu Nemačke studentske organizacije proglasio je 6. aprila 1933, nacionalnu „akciju protiv nenemačkog duha“, čiji je vrhunac bilo „čišćenje“ književnosti vatrom. Studentska organizacija je pripremila dvanaest teza, koje su pozivale na „čisti“ nacionalni jezik i kulturu. U tezama se takođe napadao „jevrejski intelektualizam“, navodila potreba za „pročišćenjem“ nemačkog jezika i književnosti, te zahtevalo da univerziteti budu centri nemačkog nacionalizma. Studenti su opisivali „akciju“ kao afirmaciju tradicionalnih nemačkih vrednosti i kao odgovor na svetsku jevrejsku „klevetničku kampanju“ protiv Nemačke. Centralni događaj te studentske akcije bilo je spaljivanje knjiga u Berlinu, na tadašnjem Opernplacu. To je praćeno i radijskim prenosom. Mnogi studenti bili su obučeni u uniforme SS-a ili Jurišnih odreda. Uz takozvane „vatrene parole“ odabrani studenti bacali su knjige u vatru. Ovako je glasila jedna od tih parola: „Protiv dekadencije i moralne truleži! Za vaspitanje i običaje u porodici i državi! Predajem vatri spise Hajnriha Mana, Ernsta Glezera i Eriha Kestnera.“ Oko ponoći stigao je i glavni govornik: Jozef Gebels, ministar propagande i doktor germanistike. On se obratio i okupljenim pristalicama, ali i onima koji su kod kuće pratili radio-prenos: „Nemački muškarci i žene! Doba prenaglašenog jevrejskog intelektualizma je na izmaku. Nemačka revolucija raščistila je put za nemački način razmišljanja.“ Između ostalih, spaljene su knjige Valtera Benjamina, Bertolda Brehta, Alfreda Deblina, Sigmunda Frojda, Jaroslava Hašeka, Ernsta Tolera, Hajnriha Hajnea, Štefana Cvajga, Viktora Igoa, Džejsma Džojsa, Vladimira Majakovskog, Lava Tolstoja, Fjodora Dostojevskog, Džeka Londona, Ernesta Hemngveja i mnogih drugih. Tim povodom nastala je ova Brehtova pesma
Cvetja1

Duž celog tela

Belezi

Ko da u meni rov su rili/ do samog vrela./ Ja i ljubav poznam po žili/ Duž celog tela
Cossmo 02 S

Sa svakim nešto dijeliš

Pobratimstvo lica u svemiru

Strašno je ovo reći u uho oholosti,/ no vrlo srećno za očajničku sreću,/ da svi smo isti u zloći i radosti,/ i da nam breme kobi počiva na pleću
Singer3

Većina veruje da je to prošlo

Što je nekad bilo

Encensbergerove pesme su razuđene meditacije u formi nerimovanih stihova i strofa. Prilikom čitanja – a veliko je zadovoljstvo čitati te nežne, iznenađujuće, mudre i ponekad, uprkos svekolikoj skepsi, predivno razigrane tekstove – spoznajemo da u lirici nije reč samo o jasnoj lirskoj formi. Da li je nešto „lirika“, to je i pitanje subjektiviteta koji sebe izražava stihom, jezičkog stava koji rađa metafore, raspoloženja koje uvezuje reči – a ne samo pitanje forme (Joachim Kaise)
Zatvor

Za život, život sam dao

Ćelija

Generalno posmatrano, celokupno Davičovo pesničko delo upućuje nas na to da je poezija magija nižih svetova, ali nije stvarnost niti je njena evokacija. Poezija je čudo ravno pojavi samog čoveka (Vujica Rešin Tucić)
Aamla 01 S

Kamerom kroz naše dane: Mlada direktorka uzjahuje paripa

Obrisavši suze kravatom Ratka Mladića

Popodne će mlada direktorka, / k’o na istorijski “hali-gali”, u mužev džip uskočiti,/ galopom ludih konja, tamo, preko,/ u Srebrenicu, Potočare, u “shopping mol”, da zapali
Aasre7

Pesme iz novog rukopisa

Ne, ništa nas neće spasiti

Samo učešće u kulturi nasilja, prevare, laži zajedničkog identiteta i osvešćivanje takve pozicije, pesnika vodi do katarzičnog osećanja sramote, spoznaje, plača (Siniša Tucić o novim pesmama Dragoljuba Stankovića)
Asonga 01 S

Sad mi opada kosa od razuzdanog života

Pesma o jednoj dragani

Sad je nigde više nema, nestade kao oblak pošto se kiša ispadala,/ Pustih je i ona pade, jer naniže beše njen put./ Ali noću, kadikad, kad me vidite da pijem,/ Ja vidim njeno lice, bledo na vetru
Adam Zagajevski

Na krstu nišana

Ubijali su nas i ovi i oni

Zagajevski je pripadao jakoj grupi mladih poljskih pesnika, onih čija se svest formirala oko 1968. godine, u vreme studentskih nemira. U istupima i manifestima grupe »Sada«, kao i u knjizi polemika napisanoj s Julijanom Kornhauzerom, Zagajevski se zalagao za novu poeziju, koja će »govoriti neposredno«.Videla se njegova sklonost, koja će mu ostati, da pesmom reaguje na politička zbivanja. Ali videlo se i to da neće i ne želi da bude grubo jednoznačan. Već je tada znao da pesnikova pobuna u borbi za novo mora da bude duboko promišljena. Pesniku može služiti na čast što je i u tim pesmama umeo da bude na visini, da se ne spusti do žurnalističkih zaletanja, da izbegne patetiku i krupne reči. Zato je njegov zapis jači, oštriji, zato je njegova osuda uverljivija, a njegov gnev dostojanstveniji. (Petar Vujičić)
Sumat 03 S

Pesme iz novog rukopisa

Sumatra 2015.

Pomislimo: kako su pune grobnice/ pregalaca generala/ i kako pravda ne može stići/ do Kasapinove žene, do Urala
Bbnj 02 S

Spomen-park Bubanj

Parkiralište u memorijalnoj šumi

Ispod betonskih pesnica otpora fašizmu petingovali smo/ i ljubili se, čekajući na svoje mesto u memorijalnoj šumi,/ da bismo obnažili svoje nadražene polne organe i krenuli u juriš...
Akonja 01 S

Incitatus je bio pun vrlina

Kaligula

Herbertov moderni, suptilni i veoma intelektualni poetski jezik svedoči ne samo o izvanredno talentovanom pesniku i misliocu, nego, takođe, i o čoveku izvanredne kulture i obrazovanja. Izuzetnog senzibiliteta i nadahnuća, Herbert sjajno u svojoj poeziji spaja vekovna iskustva ljudske istorije i kulture sa svojim vlastitim poimanjem čoveka i sveta svog vremena. Uostalom, o njegovoj poeziji napisane su već čitave biblioteke studija, eseja, kritika i analiza, koje bez rezerve i bez ostatka Herbertovu poeziju uzdižu kao pojam modernog evropskog i svetskog pesništva
Ausce 02 S

Knjiga proroka Jeremije Krstića (5)

Baal pod maskama

Nedavno je izašla pesnička knjiga "Napred u zlo" Tomislava Markovića u izdanju Otvorenog kulturnog foruma sa Cetinja. Knjiga se može kupiti u beogradskom Domu omladine, u knjižari Beopolis. Iz zbirke prenosimo poemu "Knjiga proroka Jeremije Krstića" u pet nastavaka
Lkr 01 S

Čuće se da više ništa ne jedem

Na trgovima se o meni priča da loše spavam

Moj brat je osvajač./ Našem narodu nedostaje prostor./ A osvojiti nebo i zemlju/ naš je vekovni san