Tekstovi sa tagom: poezija

Sexu 03 S

Dobro je što se ne uzesmo, i ne nazva me dragom svojom

Iz crnih pjesama

Ne biste poznali me sada/ na nekoj postaji posljednjoj/ u toj što bješe, jao, mlada,/ u toj Parižanki poslovnoj
Pasolini 03 S

Pjer Paolu Pasoliniju

Ucmekan

Pokušava da ustane iz mrtvih/ vuče se/ na sunce leti/ u stisnutim rukama/ ljudsko krvavo nosi/ splovilo kao ptiče
Feve 01 S

Mlitavi su jezici pakla

Groznica 41

Dragi, svu noć/ Gasih se i palih, gasih se i palih./ Preteški postaju čaršavi kao bludnikov poljubac
Dijalolo1

U samoj stvari, gde su te ptice?

Plitka filozofija na dubokim mestima

Crknuta riba usamljena sred vode./ Ko slomljena krilca -/ peraja trag./ I pliva tako, i ode vragu
Kaddo 01 S

Sve što sam pisao u tom naselju

Jezerski kraj

Sve što sam pisao u tom naselju/ svodilo se neizbežno, na tri tačke./ Obučen, padao sam u postelju,/ i obnoć, ležeći nauznačke,/ hvatao zvezdu duž tavanice
Strajn 01 S

Ono što pojedem otimam gladnome

Rođenima posle nas

Kažu mi: Jedi i pij! Budi srećan što imaš šta!/ Ali kako da jedem i pijem/ Kad ono što pojedem otimam gladnome,/ A čaša vode koju popijem nedostaje žednome?/ A ipak jedem i pijem
Owll 01 S

Ispoved sa pesmama

Redovno sam spaljivao stihove i prozu

Viktor Sosnora piše ironičnu, basnoliku poeziju. Ličnosti njegovih pesama su često vrana, sova, miš, roda, koje dovodi u vezu sa čovekom-prilikom, kućepaziteljem, policajcem ili nekom mitskom ličnošću. Njegove pesme takođe uporište nalaze u legendi, imaju crte fantastike, imaju nadrealni siže, ali i onaj intelektualni nivo, koji u sadejstvu sa raskošnim pesničkim jezikom, uzdižu ovog pesnika iznad drugih brojnih glasova. Sosnora je objavio na ruskom više knjiga poezije i roman "Holanđanin lutalica", a na srpskom mu je 1996. štampan roman "Kula" i zbirka pesama „Sova i miš” 1997.
Simbo 01 S

Brze oči snajpera

Mržnja

Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Šimborska se ne plaši fabule, priče, opisa, obraćanja prošlosti. Ona vidi čoveka kao nastavak bioloških vrsta, i u njenom razumevanju sveta ovaj tobožnji »kralj života« nema baš mnogo prednosti nad svojom životinjskom sabraćom ili nad varvarskim precima koji su oholo nosili alku u nosu. Poezija Šimborske nije laka i raspevana. Pored majstorstva kojim je pisana, oseća se da je ta mudra i ljudska lirika duboko doživljena (Petar Vujičić)
Jeloo 01 S

Ničiji vjerenik nećeš biti, ja ničija žena

Osvojit ću te

Osvojit ću te od svih vremena, od svih noći,/ Od svih zlatnih stjegova, od mačeva svih,/ Bacit ću ključe i pse ću otjerati s praga,/ Zato što u zemaljskoj noći ja sam vjernija od psa
Munnas 03 S

Dve pesme

Ja sam nakazno stvorenje!

Kaže: "Ja sam izgubljen! Ja sam nakazno stvorenje!/ Idem pešice u Rim na poklonjenje!"/ Čovek se pita da li je on čovek./ Sveti Pavle kaže: vi ste bogovi.
Dkis 01 S

Ne budi dvorska luda

Saveti mladom piscu

Ne nastupaj u ime svoje nacije, jer ko si ti da bi bio ičiji predstavnik do svoj! Ne budi u opoziciji, jer ti nisi naspram, ti si dole. Ne budi uz vlast i prinčeve, jer ti si iznad njih. Bori se protiv društvenih nepravdi, ne praveći od toga program. Nemoj da te borba protiv društvenih nepravdi skrene sa tvoga puta.
Done37

U kanjonu rijeke Gostović

Usputna stanica našeg pakla

13. kilometar/ neću ga nikad zaboraviti/ pokušavao sam, nije išlo/ zazivanje Allaha i odsijecanje ljudskih glava/ ovdje je išlo jedno s drugim
Coct 02 S

Putevima kvir umetnosti (4)

Pol koji puši pod ovim hrastom

Čovek o kome nam govore i koji treba da postane slobodan već je, po sebi, rezultat potčinjavanja čiji koreni sežu mnogo dublje u prošlost. Jer, njega nastanjuje ona ’duša’ koja je i sama točkić u mehanizmu ovladavanja i upravljanja telom. Duša je rezultat i instrument političke anatomije; duša je tamnica tela. ( Mišel Fuko, Nadzirati i kažnjevati: Nastanak zatvora, Prosveta, Beograd, 1997)
Tadeuš Ruževič

Mrtvi prebrojavaju žive

Posmrtna rehabilitacija

Tadeuš Ruževič, pesnik, pripovedač, autor filmskih scenarija, dramski pisac, polemičar, esejist, već svojom prvom zbirkom pesama stekao je ugled jednog od vodećih posleratnih poljskih pesnika. Ruževič se od prve zbirke odlučio za slobodan stih, na šta se tada gledalo sa neodobravanjem; zlobnici su pesniku prigovarali da je pod uticajem Eliota, što je već bilo neka vrsta denuncijacije. Međutim, veći šok je bilo Ruževičevo pevanje o ratu i pokretu otpora. To je bio krik, optužba. Ruževič je jako uticao na sve mlađe poljske pesnike (Petar Vujičić)
Herbe 01 S

Izgnanici svih vremena

Zašto klasici

Herbertov moderni, suptilni i veoma intelektualni poetski jezik svedoči ne samo o izvanredno talentovanom pesniku i misliocu, nego, takođe, i o čoveku izvanredne kulture i obrazovanja. Izuzetnog senzibiliteta i nadahnuća, Herbert sjajno u svojoj poeziji spaja vekovna iskustva ljudske istorije i kulture sa svojim vlastitim poimanjem čoveka i sveta svog vremena. Uostalom, o njegovoj poeziji napisane su već čitave biblioteke studija, eseja, kritika i analiza, koje bez rezerve i bez ostatka Herbertovu poeziju uzdižu kao pojam modernog evropskog i svetskog pesništva