XXZ magazin pred malim ekranom
Serije 01 S

Photo: XXZ

TV serije koje smo voleli 2017. godine

PETAR LUKOVIĆ

1. Der Gleiche Himmel / The Same Sky (SKY; prva sezona, šest epizoda)

Crossover između „The Americans“ i „Deutschland 83“

Spektakularna nemačka serija čiji nas hladnoratovski miks špijunaže, političke i porodične drame vraća u dramatične osamdesete, stalno na ivici sukoba između Istoka i Zapada, apsolutni je trijumf za scenaristkinju Paulu Milne (The Politician’s Wife, White Heat, The Virgin Queen), reditelja Olivera Hirschbiegela (čuveni Downfall o poslednjim danima Hitlera), te za spektakularnu glumačku ekipu u kojoj briljiraju Tom Schilling i Sofia Helin (danska bestseler serija The Bridge).

Serija je inspirisana stvarnim događajima, konkretno „Operacijom Romeo“ iz ideološkog uverenja istočnonemačkih službi da žene sa Zapada imaju potrebu „da posle koitusa svom partneru izbrbljaju poverljive informacije“. Lov na usamljene žene samo je jedna od scenarističkih linija ove serije; postoji tu paralelna priča o dopingu sportista, o kopanju tunela iz Istočnog u Zapadni Berlin, o homoseksualnim slobodama koje su, neočekivano, bile veće u Istočnoj nego u Zapadnoj Nemačkoj, valjda iz straha komunističkih vlasti da ih neko ne poveže s Hitlerovim zakonima... stalno uz tragikomičnu atmosferu paranoje i anarhije, čemu pomaže izvrstan soundtrack (David Bowie, Nina Hagen...).   

Prva sezona sa samo šest epizoda ostavlja nas u slatkom iščekivanju nastavka ove serije koju najplastičnije možemo opisati kao crossover između „The Americans“ i „Deutschland 83“. Fenomenalno.

 

2. Babylon Berlin (SKY/ZDF; prva sezona, osam epizoda)

Serija koja svojom noir-atmosferom liči na Brojgelova platna o paklu

Prva sezona nemačke istorijske drama u osam epizoda pokriva Berlin tokom 1929. godine (buduće sezone bave se periodom do 1934), u vreme političkog i ekonomskog haosa koji je kulminirao bujanjem fašizma, ali iz ugla policijskog inspektora Gereona Ratha koji je u Berlin stigao iz Kelna, osećajući se kao stranac u anarhičnom, đavolskom megapolisu. „Babylon Berlin“ svojom noir-atmosferom liči na Brojgelova platna o paklu; pred nama defiluju nacisti, komunisti, ima i Rusa zaljubljenih u Trockog, smenjuju se tragedija i depresija ličnih sudbina, dok smrad političkog straha nadvija grad. Interakcija glavnih karaktera vodi gledaoca u možda najluđe razdoblje ove evropske prestonice; njihove sudbine kao da su nagoveštaj predstojeće Apokalipse.

Vizuelno fascinantan, „Babylon Berlin“ nije slučajno najskuplja serija van engleskog govornog područja; detaljno rekonstruisana prošlost ovde je samo šlag na tortu dramatične, personalizovane priče koja poručuje da sve strašno uvek može da se vrati. U najmanju ruku: potresno.  

 

3. Les Bureau des Legends (Canal +; treća sezona, 10 epizoda)

Političko štivo za globalno (ne)razumevanje

Ovo je već treća sezona u kojoj pratimo život i priključenija francuskog obaveštajca Malotrua (igra ga nenadjebivi Mathieu Kassovitz), koji je nakon šest godina undercover-agenture u Siriji povučen u Pariz, ali umesto mirnog, birokratskog života uvučen je u još veća politička i, naravno, špijunska sranja.  Njegov privatni život postao je poligon preko kojeg pratimo aktuelna politička dešavanja in vivo: tu su ISIS, tu su Rusi u Siriji, tu su Amerikanci koji prisluškuju svoje navodne prijatelje, tu su lukavi Iranci, tu su domaći i strani teroristi, tu je francuska Vlada čiji su potezi nerazumljivi, ukratko, to je današnje stanje sveta u kojem pojmovi kao „ljubav“, „vernost“ ili „poštenje“ odavno ne postoje.

„Les Bureau des Legends“ sa 30 epizoda u tri godine neophodno je političko štivo za globalno (ne)razumevanje, ali, takođe, personalizovani portret čoveka koji pokušava da poveže najtanje niti morala i etike. Dramatično.

 

4. El Chapo 1/ El Chapo 2/ Surviving Escobar Alias JJ (Netflix)

Priča o životu Zlog Genija, čoveka koji je gotovo čitavu Ameriku snabdevao drogom

Nakon što smo život Pabla Escobara iscpeli kroz dve briljantne sezone serije „Narcos“, na red je stigao Escobarov naslednik - Joaquín Guzmán Loera, poznatiji kao El Chapo. Aktuelnost serije „El Chapo“ je neporeciva: Joaquín Guzmán Loera trenutno u američkom zatvoru čeka još jedno suđenje, a niko ne sumnja u ishod – doživotna robija je minimum minimuma.

Zašto je baš El Chapo postao američki neprijatelj br. 1, lako je primetiti u ovom televizijskom rodoslovu njegovog životopisa; od najranijnih dana u Meksiku, preko omladinskih avantura u kojima je otkrio kartele za drogu, do sopstvenog talenta za organizaciju i krijumčarenje – prisustvujemo rađanju Zlog Genija, čoveka koji je gotovo čitavu Ameriku snabdevao drogom, organizovao kopanje tunela ispod granice, s lakoćom likvidirao svoje konkurente i krvavih ruku ostao veran svojoj porodici, crkvi i retkim preostalim prijateljima.

Paralelno s usponom El Chapa posmatramo propast državnog aparata Meksika; reč je o endemskoj korupciji čije je razmere teško shvatiti – način na koji se obavljaju izbori, smenjuju funkcioneri ili pere novac apsolutno je bizaran, gotovo do neverice, ali je to živo blato bilo milje gde je El Chapo najbolje funkcionisao, koristeći i te kako iskustva Pabla Escobara. Na trenutke esencijalni horror, na trenutke kičerska ljubavna drama, na trenutke polički triler –  serija „El Chapo“ je sablasan južnoamerički dokument .

Kao dodatak, tu je i serija „Surviving Escobar Alias JJ“ ( sa svega 60 epizoda!) koja je fiksirana na Kolumbiju nakon Escobarove smrti, a gde pratimo sudbinu čoveka sa inicijalima J.J. koji je bio najbolji/najveći plaćeni ubica u Pablovom timu. Sa preko 1000 „hitova“, što će reći isto toliko mrtvih, J.J. baš nije heroj za uzor, ali njegova sudbina i veština da preživi više govori o stanju u društvu, nego o ličnim vrlinama kojih nema. Neugodno za gledati, ali dosta poučno.   

 

5. Les Petits Meurtes d'Agatha Christie (FR2; sedma sezona, četiri epizode)

Kad žena vozi vespu, to je znak da je došao kraj sveta.

Prvi put emitovana 2009, ova francuska TV serija rađena po manje poznatim pričama ili romanima Agathe Christie ili čak po motivima iz priča i romana, dočekaće i 2018, jer se upravo snimaju epizode za osmu sezonu. Čudna po konceptu, serija, u stvari, ima dva integralna dela; do 2012, serija „Les Petits Meurtes d'Agatha Christie“ bila je smeštena u tridesete godine, sa svojim junacima; od 2012. do danas, serija se dešava krajem pedesetih i početkom šezdesetih, u oba slučaja negde u Francuskoj.

Za razliku od britanskih adaptacija dela Agathe Christie čija su serioznost i sklonost detaljima već postali zaštitni znak epohe, francuska verzija ostavštine gđe Christie prožeta je galskim humorom, veličanstvenim cinizmom i verbalnom nekorektnošću koja poništava svaku rodnu ravnopravnost, ali u kontekstu vremena kad se serija dešava – ona zapravo dokumentuje vladajući mačizam na najbizarniji način.

Kriminalistički milje samo je poligon za priču o francuskom društvu koje otkriva da žene žele da budu samosvojne, da se muškarci plaše ženskih sloboda („Kad žena vozi vespu, to je znak da je došao kraj sveta“), da se hijerarhija polako urušava i da, ipak, dobro pobeđuje zlo. Svaka od epizoda je kao film, od 90 do 120 minuta; prosto se ne zna da li je bolji prvi deo (sa inspektorom Larosierom ili ovaj noviji sa inspektorom Lorensom (Laurence), jer je serija anatologijska; poučna, zanimljiva, dramatična, duhovita, otkačena, šašava i neodoljiva.

 

SANDRA DANČETOVIĆ

1. I Love Dick (Amazon; prva sezona, osam epizoda)

She's trying to become somebody, but she hates herself.

Serija autorke Jil Solloway (najpoznatije po seriji „Transparent“) snimljena je po knjizi Chris Kraus. Još uvek nije poznato da li će serija biti obnovljena ili otkazana, ali s obzirom na to da je Kevin Bacon nedavno nominovan za Zlatni globus za ulogu Dicka, nada bi trebalo da nam bude dublja od strepnje.

Dick je mecena umetnika koji dolaze u njegov gradić Marfa, u Teksasu, na rezidencijalni boravak. Njegova ličnost obavijena je velom tajne, o njemu se malo zna, niti ga se previše pita, sve dok u Marfu ne dođe Chris (sjajno je igra Kathryn Hahn), odnosno dok on ne postane njena opsesija. Chris je neostvarena filmska rediteljka udata za uspešnog starijeg pisca koji je i pozvan u Marfu. Njihov odnos komplikuje se, ali i objašnjava Chrisinom opsesijom Dickom, koja polako postaje i opsesija njenog muža, a svakako i gledalaca.

„I Love Dick“ je označena kao komedija, premda je šarenolika i teško je da bi ikome komedija prvo pala na pamet kao žanrovsko određenje. Svakako je drugačija i nepravedno potcenjena jer se njena sirovost, bizarnost i iskrenost retko sreću na televiziji.

 

2. Good Girls Revolt (Amazon; jedna sezona, 10 epizoda)

I don't want to just launch the news, I want to feel a part of it.

Još jedna Amazonova serija, takođe nepravedno zapostavljena i ukinuta posle prve sezone. Prema nedavnom pisanju svetskih medija, ukinuta pak nimalo slučajno, budući da se bavi diskriminacijom žena i seksualim uznemiravanjem, pa se Roy Price, šef Amazona, izgleda, osetio prozvanim i rešio da je ukine što pre. Istu sudbinu doživele su još tri serije sa jakom ženskom postavom i glavim ženskim likom. Postoje indicije da će se „Good Girls Revolt“ nastaviti u nekoj drugoj produkciji, budući da je tema serije i te kako aktuelna i relevantna, ali ta informacija još nije zvanično potvrđena. Kao i za „I Love Dick“, ostaje da se nadamo.

Radnja serije smeštena je u kasne šezdesete i rane sedamdesete, te prati živote nekoliko žena zaposlenih u magazinu „Newsweek“ koje su se pobunile zato što im nije dozvoljeno da budu novinarke. To je opisala Lynn Povich u svojoj knjizi, koja je i poslužila kao predložak za seriju.

Iako zasnovana na istinitim događajima, serija donosi pretežno fikcionalizovane i domaštane likove, no zbog toga ne gubi na svojoj autentičnosti. Preplitanje fikcije i realnosti sjajno pocrtava lik čuvene scenaristkinje, rediteljke i novinarke Nore Efron, koja je, nakon što je obaveštena da „Newsweek“ ne želi autorke u svojim redovima, dala otkaz. Ona je ta koja daje vetar u leđa ostalim junakinjama da se, svaka u skladu sa svojim iskustvom, pokrenu, udruže i učine nešto za sebe.

 

3. Apple Tree Yard (BBC; jedna sezona, četiri epizode)

Fear makes animals of us all.

Još jedna serija snimljena po knjizi (autorka romana „Apple Tree Yard“ je Louise Doughty) i predvođena jakim ženskim likom. Kako u slučaju ove serije odavanje i najmanjeg detalja može da uništi ugođaj, tako je i opis koji je dat na svim zvaničnim stranicama i reklamama recipročno klišetiran i nepotpun: „Civilizovana žena odjednom se nađe u svetu strasti, laži i opasnosti.“ Ili: „Provokativan triler o uglednoj naučnici uhvaćenoj u pogubnoj i kompromitujućoj laži.“ „Apple Tree Yard“ u osnovi jeste sve navedeno, ali serija ne samo da donosi mnogo više od toga, već to čini neočekivano, sa neverovatnim obrtom na samom kraju.

Jedino će nam prva epizoda dozvoliti da pomislimo da su seks, laži i sigurnosne kamere, uz misterioznost i krizu srednjih godina tema ove serije. Mislićemo to sve dok nas ne uvuče u svoj svet i ne postavi mnogo ozbiljnija pitanja. Čini se da ovde nije važno samo pitanje „ko si ti“, ko je neko drugi, već „ko sam ja“, te da li ikada, zaista, sa sigurnošću možemo tvrditi da nekoga poznajemo.

Nakon ove serije nećete tek tako moći da skrenete misli na nešto drugo ili se vratite prethodnim aktivnostima. Razmišljaćete o njoj, polemisati, mučiće vas, možda ćete je i sanjati. Srećom, stižu vesti da „Apple Tree Yard“ neće ostati tek mini serija, budući da Doughty piše nastavak romana.

 

4. Big Little Lies (HBO; jedna sezona, sedam epizoda)

I love my grudges. I tend to them like little pets.

Jedna od najgledanijih serija 2017. godine, predvođena neverovatnom glumačkom postavom (Nicole Kidman, Reese Witherspoon, Laura Dern, Shailene Woodley) takođe je snimljena po knjizi jedne spisateljice, u ovom slučaju Liane Moriarty. Da parafraziramo Pips, Chips & Videoclips – to je priča iz pitoresknog gradića, gde se ništa ne odvija kako spada.

Već smo navikli na to da mala mesta i njihovi stanovnici nisu nikada tako idilični i harmonični kao što se predstavljaju. „Big Little Lies“ je priča o zlostavljanju, nasilju i posledicama koje izazivaju, ženskom prijateljstvu i udruživanju, porodičnim tajnama, poremećenim odnosima.

Iako je isprva najavljena kao mini serija, druga sezona je sasvim izvesna, budući da je snimanje nastavka već najavljeno.

 

5. Will & Grace (NBC; deveta sezona)

You say potato, I say vodka.

Čuveni Will i Grace vratili su se na NBC posle 11 godina i predstavljaju jedan od retkih uspešnih povratničkih TV projekata. Iako posle prve dve epizode nove sezone nije delovalo da će revival biti kako treba, da su izgubili svežinu i ostali u kasnim devedesetim i ranim dvehiljaditim, kako je sezona odmicala, epizode su bivale sve bolje. Fantastična četvorka – Karen, Jack, Will i Grace - ipak se vratila u punom sjaju i s malo botoksa. Dokazali su da i u 2017, više od decenije nakon zvaničnog finala mogu biti autentični i interesantni. Mnogo toga se jeste promenilo u svetu TV serija, ali klasici su uvek dobrodošli.

 

MILAN ŽIVANOVIĆ

1. The Handmaid's Tale (Hulu; prva sezona, 10 epizoda)

Freedom, like everything else, is relative.

Iako je uglavnom porede sa Trumpovom Amerikom, “The Handmaid’s tale” se obraća svakom pojedincu koji zna šta je sloboda, te šta gubitak iste podrazumeva. Savremena adaptacija distopijskog romana Margaret Atwood, koji je objavljen davne 1985. godine, te prodat u više miliona primeraka, pisan je u neko drugo i za neko drugo vreme, ali sasvim dobro korespondira i sa kapitalističkom sadašnjošću, te savremenim životima u kojima je od slobode ostao samo privid.

Već u prvoj epizodi upoznajemo Offred, jednu od porobljenih plodnih žena koje predstavljaju Sluškinje (Handmaids), a čija je jedina svrha da budu surogat majke sterilnim parovima novonastale elite u gradiću Giliad, u zemlji koja je nekada bila Amerika, te postala pozornica za delovanje surove religijske kaste. Kroz radnje koje paralelno teku, a odvijaju se u različitim vremenskim ravnima, upoznajemo glavnu junakinju, koju igra sjajna Elisabeth Moss, te ono što je nekada bila. Tokom tog procesa polako bivamo uvučeni u priču u kojoj drugačije svoje mesto pronalazi jedino na stubu srama, na kojem se visi ili sa kojeg leti glava.

 

2. American Gods (Starz; prva sezona, osam epizoda)

Kissing is disgusting, but in a nice way, like a blue cheese or brandy.

I dok neki tvrde kako je serija uspela da uhvati duh istoimenog romana po kojem je nastala, a čiji je autor Neil Gaiman, drugi lamentiraju nad slobodama u interpretaciji, pokušavajući da ospore popriličan uspeh koji je ova ostvarila. Koju god stranu da izaberete, teško da ćete ostati mirni uoči rata koji će stari bogovi povesti protiv onih modernijih. Kao i dobar deo običnih smrtnika, božje starine poželele su da emigriraju u Ameriku, te postanu deo sveta koji je velikom tvorcu skliznuo kroz prste. Tamo ih čekaju mlađe kolege, savremena božanstva u obliku televizije, modernih načina komunikacije, te sveopšte žudnje i blještavila. Jasno je na čijoj je strani moć, budući da se ljudsko meso više ne rađa iz gline i blata, već puca snagom od radio talasa i kupovne moći.

Već u prvoj epizodi čeka nas Shadow Moon (Ricky Whittle) koji tek što izlazi iz zatvora, a već čuje vest o smrti supruge. Negde usput, na povratku sa sahrane, upoznaje i gospodina koji se predstavlja kao Wednesday (Ian McShane), a koji želi da ga uposli, te regrutuje za rat koji se sprema, a čiju prirodu nije lako razumeti. Manje ili više svojom voljom Shadow se upliće u svetačke sukobe, te nas vodi ka megdanu na kojem će se odlučivati o sudbini tvoraca svih svatova. Dok ga pratimo, upoznajemo nove i stare bogove koji rade i čekaju vojni poziv, a do kraja prve sezone već nam postane jasno da je bog veliki đavo.

 

3. Dark (Netflix; prva sezona, 10 epizoda)

Everything is connected.

Kao i “Stranger things”, nova nemačka serija “Dark” računa na žal za prošlim vremenima, samo što potonja ima više prostora za manevrisanje, budući da gledaoce šeta između pedesetih i osamdesetih godina, pa sve do današnjih dana. Naravno, ne ravnom linijom, već izlomljenom putanjom, koju lomi vreme, ali i kompleksni karakteri glavnih junaka, čije se uzdizanje i poniranje u najcrnje dubine odvija tu, pred našim očima. Sve je povezano, tvrdi svaka epizoda za sebe, dok nam glavni junaci šapuću: i svako ima tajnu. Nad malom zajednicom onih koji su uplašeni jer im nestaju deca, a ptice mrtve padaju sa neba, nadvio se užas kojem i sami nesebično doprinose, a svojim sukobima, aferama, te sitnim i krupnim surovostima.

Još u prvoj epizodi nam je jasno da nas čeka solidan “The X-Files” zaplet, ali sa svakom sledećom scenom pitamo se u sebi, a zašto da ne, i naglas: ko je, dođavola, pisao ovo? Do kraja sezone stvari će nam postati nešto jasnije, ako ništa, a ono bar da je starenje neizbežno, te da nema te crne rupe kroz koju može da mu se pobegne.

 

4. Mindhunter (Netflix; prva sezona, 10 epizoda)

Somebody demands the impossible, you can't just shoot him.

Kada se ono što se stvarno dogodilo nalepi na fikciju, mogu da se dogode dve stvari: potpuni promašaj ili, pak, ono drugo – potpuni uspeh. Tako se spekulisalo da tvorci serije “Mindhunter” prilično rizikuju, a ponajviše se pisalo o problemu glorifikacije serijskih ubica, a u doba kad je sve već okrenuto naglavačke. Serija nas vraća u kasne sedamdesete godine prošlog veka, u prostorije agencije FBI, te u svitanje novog pristupa tretiranju onih koji su počinili najkrvavije zločine. Do tog trenutka se na ubice gledalo kao na nešto što je dato, unapred oblikovano, pa se činilo da je jedino smisleno rešenje smrtna kazna i ćutanje o onome što se dogodilo. Dva agenta, jedan mlađi - Holden Ford (Jonathan Groff), a drugi stariji, ali ipak otvoren za nove pristupe - Bill Tench (Holt McCallany), sreću se i postaju partneri u rešavanju zločina koje su počinili oni koje su u to vreme zvali „ubice u nastavcima“.

Prva epizoda se čini pomalo krutom, te delom neke zvanične procedure, ali kada opsesija serijskim ubicama, koju agent Holden otkriva polako, gotovo stidljivo, počne da raste, te uzrokuje sukobe sa pripadnicima stare škole u tretiranju zločina, raste i interesovanje svakog poštenog gledaoca. U trenutku kada Holden izgovara rečenicu u kojoj zaključuje kako se „zločin promenio“, a zbog toga što se promenila i sama društvena dinamika, već smo kročili u priču koja pripoveda o rađanju bihevioralnog pristupa, te novih načina u profilisanju najsurovijih zločinaca.

 

5. The Deuce (HBO; prva sezona, osam epizoda)

If people stopped for a moment and realized what they looked like during sex, they'd lose it. If it wasn't fun, it'd be ridiculous.

Ko ne bi pogledao seriju o istoriji seks industrije, te korenima koje je počela da pušta sedamdesetih godina prošlog veka, i ko ne bi želeo da nauči više o mehanizmima koji „kvare“ po prirodi pristojno društvo. Ipak, odmah po emitovanju prve epizode serija se suočila sa optužbama da glorifikuje i normalizuje eksploataciju, te nasilje nad ženama, pa se od televizije HBO tražilo da je ukine. I tu se postavlja pitanje do koje mere je to tačno. Istina, dobar deo gledalaca će se upustiti u ovu priču upravo zbog seksa, te će se njom baviti iz istih razloga, a dokaz za to je i način na koji smo započeli ovaj deo teksta, tako da može da se kaže da The Deuce donekle ima za cilj da eksploatiše. Druga važna tačka ovog problema je to da iako je fizičko nasilje dobro zamagljeno, psihičko puca u svoj svojoj živopisnosti. Ali, iako je tema osetljiva, te su optužbe o nepažljivom rukovanju osetljivom temom tačne za one koji slučaj posmatraju samo iz jednog ugla, jasno je da ni jedno pričanje priče, a iz ugla žrtve ne može da bude udobno onima koji je slušaju.

Iako priča ponekad škripi, te se čini da pojedini junaci nisu dovoljno motivisani za postupke koje čine, “The Deuce” je, ipak, važna lekcija, solidan tumač istorije eksploatacije, te pozicioniranja ključnih faktora u nečemu što će kasnije postati jedna od najvećih zabavljačkih industrija, koja, istina je, nije uvek bila nežna prema svojoj deci.

* U širem izboru naših recenzenata bile su i sledeće TV serije: Mr Mercedes, Ozark, Missions (France), Valkyrien, American Vandal, Glow, Leftovers, The Missing, Top Of The Lake, Gypsy, The Sinner, Difficult People, Master Of None, The Crown, This Is Us, The Strain, There’s Johnny, Can’t Cope Won’t Cope

Oceni 5