O prirodi stvari
Bracca13

Photo: Braca Stefanović/XXZ

Život dostojan svinje

Jedne večeri kad sam u frižideru ugledao tri paštete od po 50 gr. koje sam potpuno zaboravio, rekoh sebi: Čoveče, ti si car! I, zaista, obuze me takvo osećanje kao da sam stvarno car, nekakvo milje, nekakva samouverenost, nekakva neobjašnjiva sreća. Hodao sam po svom malom stanu u Budimu, nedaleko od Šašheđa, gde je nekad Sima Milutinović gimnasticirao sa svojim obožavaocima, studentima Tekelijanuma. Sanjario sam kako ću sutra kupiti kao car kilogram najboljeg hleba, nož za konzerve odavno sam ostavio na sigurno mesto, tj. nisam ga zaturio tako da se ne mogu setiti gde je. Koliko je malo potrebno za carsko osećanje života. Povod je, dakle, beznačajan, nebitan i tako sitan – povod osećanja kakvo se retko rađa (10. V '94.) u čoveku siromahu. Stajale su tako šćućurene u budžaku praznog frižidera kao pokisle kokoške da su stvarno morale izazvati to osećanje: kako je malo potrebno za jedan izuzetan trenutak-večnost carske sreće. Najzad, šta jedan pravi car može prirediti sebi što je više od toga? Spektakle, raskoš, gozbe, ništa to ne vredi bez unutrašnjeg osećanja carskog posedovanja, apsolutne moći nad tri zaboravljene, pa opet nađene konzervice kokošije paštete.

(Paštetu za carstvo)

***

Život dostojan svinje. Ako već čovek teži neprekidno životu dostojnom čoveka, zašto i svinja ne bi težila, čak, imala pravo sa stanovišta ljudskih zakona, na život dostojan svinje. Šta bi to podrazumevalo? Pre svega treba imati u vidu koliko je svinjski život kratak. Malo je takvih stvorenja božijih koja su tako krvavo programirana samo za jedno. Svinja nije kokoš, ona ne može nositi jaja, svinji je predviđena samo jedna sudbina. Zato život dostojan svinje nije nikakvo lažno filozofsko pitanje, već samo jedno od pitanja koje čovek ne želi da postavi sebi. Čovek je tradicionalno svinjsku smrt učinio dostojnom svinjske smrti. Žrtva koju prinosi bogovima ne bi li svi skupa preživeli, i bogovi i ljudi, daća, ispraćaj svinje na drugi svet, kao tradicionalni, provereni i dostojanstveni ritual je sasvim u redu. Ali, da li isto možemo reći mirne savesti i za ona masovna uništavanja svinja u industrijama mesa. Ta industrija svinjskih pogubljenja, ta visoka tehnologija smrti, može se opravdati samo naporima da se sve čini kako svinja ne bi naslutila svoj put bez povratka. Živeli smo u takvom vremenu kada smo imali mogućnost o ljudima saznati sve. Danas je lakše pisati o svinjama, nego o ljudima. O ljudima sve znamo: o žrtvama smo nemoćni da progovorimo, o dželatima, pak, nemamo dovoljno ubitačnih reči.

(Grickajući čvarke)

*Iz knjige „O prirodi stvari“

Oceni 5