Priče iz ravnice

Jožef Kiš brod

Sećanje na Jožefa Kiša: Oskarovac iz Sombora u Holivudu

U svojoj kategoriji dekoratera i fotografa Kiš je pet puta bio nominovan za Oskara – najprestižniju nagradu Američke filmske akademije, za filmove „Adresa nepoznata“ producenta Vilijema Kamerona Menzisa (1944), „Jovanka Orleanka“ Viktora Fleminga sa Ingrid Bergman u glavnoj ulozi (1948), „Putovanje u središte zemlјe“ Čarlsa Braketa sa Džejmsom Mensonom i Petom Bunom u glavim ulogama (1959), „Tanka nit“ Sidnija Polaka sa En Benkroft i Sidni Poatje (1965) i „Brod ludaka“ (1965) Stenlija Kramera, sa Vivijen Li, Simon Sinjore i Li Marvinom u glavnim ulogama, za koji je 1966. g. i dobio svog jedinog Oskara

Lbba 01 S

Ravničarski divani: Lebac, kruv, kenyér

Sve do prvih decenija 20. stoleća većina kuća je pekla svoj hleb, a od tog vremena u gradskim i seoskim domaćinstvima umešen hleb bi bio nošen kod pekara da se ispeče (na salašu se hleb pekao u kući sve do druge polovine prošlog veka). Kasnije je kupovan pekarski hleb (u Somboru je, osim u pekarama, domaći pšenični, kukuruzni i raženi hleb prodavan na Trgu Sv. Trojstva, na niskim drvenim klupama), a i tada je u zamenu za hleb moglo da se da brašno.

Filmske priče

The Hummingbird Project4

Korporativni triler ispunjen pohlepom i nadmetanjem

Donekle su upitni i motivacijski i moralni aspekt filma, odnosno zašto bismo gledali nadmetanje očito dobrostojećih ili nepristojno bogatih ljudi, kao i to da je činjenica da naše junake vodi prilično jednostavna pohlepa, ma koliko se oni trudili da je zamaskiraju iza velikih reči o tome kako žele pokazati srednji prst sistemu od kojeg itekako profitiraju. Ali to se sve da lako otkloniti sa sportskim analogijama: kao što su neki ljudi plaćeni da udaraju lopticu reketom, šutiraju loptu, trče u ravnoj liniji ili skaču u vis i u dalj, tako se naši junaci i zlikovci takmiče ko će osigurati brži protok podataka internetom. A takmičenja su, po prirodi stvari, zabavna za gledanje slično kao i za učestvovanje u njima

Agina kuća3

"Agina kuća", kosovski feministički film

Zećiraj će „Aginom kućom“ kojom je otvorila East of the West takmičarski program Karlovarskog filmskog festivala, i koji joj je doneo specijalan pomen ekumenskog žirija, sigurno izazvati burne reakcije svojom hrabrom misijom da ženama da grlatu slobodu u izražavanju emocija

Stražarni lopov: Pouke iz prošlosti

Pollak 01 S

O izgubljenoj generaciji, rock'n'rollu i odrastanju u SFRJ

Regionalna alternativna glazbena scena, zajedno s usponom novog vala, obilježila je mnoge mladosti. Iz perspektive Zagrepčana koji je velik dio svoje mladosti proveo na rock i punk koncertima, kraj prošlog stoljeća izgleda ponešto drukčije od onoga na što smo navikli. Svaki tekst na blogu Stražarni lopov Gorana Polaka iznova prisjeća na te prošle dane, budi nostalgiju i sve koji dijele njegove uspomene, a ima ih, uspijeva odvesti na putovanje kroz vrijeme

Grup 03 S

Priča Gorana Polaka: Moj djed i Drago Mlinarec

Priča se nastavila sa velikom poplavom u Zagrebu 1964. godine, kada se Sava razlila preko Vrbika. Možda sam u svojoj glavi taj dio priče malo preuveličao, ali djed je spomenuo kako je mladi Mlinarec sa balkona skakao u poplavljenu Savu, te kako bi nakon skoka zaronio i pod vodom otplivao nazad kroz ulaz od haustora do stepeništa. Ne znam da li se šalio, ali ja sam to prihvatio bez ikakve zadrške

Slika u slici

Naši u belom svetu: Konji koji su pojeli kaktuse

Današnji gost XXZ magazina je grafički dizajner i fotograf Dino Kužnik, koji je pre šest godina iz Ljubljane stigao do Sjedinjenih Američkih Država, gde i danas živi i fotografiše. Fotografijom je počeo da se bavi pre 11 godina kada je kao student Fakulteta za grafički dizajn u Ljubljani kupio svoju prvu kameru. Prvih 10 hiljada fotografija, kako sam kaže, nije zadovoljavalo njegove estetske standarde, te su bile tek koraci u procesu učenja koji će potrajati narednih nekoliko godina. Tokom studentskih dana počeo je da radi kao asistent u jednom fotografskom studiju, te kao foto-reporter, pa je tokom tih dana stekao iskustvo koje će mu kasnije biti od velike koristi, i koje će uticati na pozitivnu evoluciju njegovog rada. Ipak, brzo je shvatio da se u Sloveniji neće najesti hleba ako bude nastavio da se bavi fotografijom, i konkurisao za posao grafičkog dizajnera u San Francisku, pa kratko nakon toga krenuo u susret svojoj umetnosti. Danas ga najviše zanima ulična fotografija, ali rado eksperimentiše i u drugim žanrovima, a tokom godina formirao je stil po kojem ga danas mnogi već prepoznaju. Kužnik je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više o radu ovog sjajnog umetnika mogu to da učine na njegovom Instagram profilu.

Opila me svetla: Korak u sve ili ništa

Današnji gost XXZ magazina je Patryk Rzepa, fotograf iz Poljske koji ljubav prema fotografiji kombinuje i sa drugim interesovanjima. Tako se pored fotografije bavi i filmom, te modnim dizajnom, pa mu zbog širokog spektra interesovanja još uvek nije lako da pronađe jedinstveni stil u fotografiji. Još jedan od njegovih hobija su i putovanja, iz čega je nastalo interesovanje za uličnu fotografiju, a posebno za scene sa ulica u Kini. Rzepa se, kako sam kaže, u ovu zemlju vraća upravo zbog njenih ulica, koje kombinuju svetlo tako da mračno i svetlo dolaze iz istog izvora, što njegovim putovanjima i ličnim projektima daje dodatnu dimenziju. Rzepa je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom web-sajtu ili Instagram profilu.