Retrovizor

Aaretr 15 S

Momo Kapor: Čovek bez moralnog kompasa

Kada su, ubrzo po raspadu Jugoslavije, do mene počele da stižu vesti kako se Momo svrstao na stranu nekih gnusnih predstavnika srpskog nacionalizma, bilo mi je, naravno, žao, ali, ponovo, nisam bio iznenađen. Sve što sam ikada znao i mislio o Momi činilo se da ukazuje na to kako će on postati šlag-demagog. Lepršava proza mogla se sada pretvoriti u lepršavu propagandu o “njima” i “nama”. Da li je mogao da se izdigne iznad nacionalističke magle i da pokuša da sagleda stvari malo jasnije? Naravno da nije, jer to bi ga obavezalo da pliva uz struju i ugrozilo njegov status miljenika kafanskog društva. Čak pretpostavljam da je, u dubini duše, znao da ono što čini nije ispravno, ali previše hvale kojom su ga nekritički obožavaoci obasipali prethodnih tridesetak godina bilo je uništilo ono malo preostalog kritičkog smisla koji je možda još uvek posedovao

Aasara 04 S

Bogdan Bogdanović: Dnevnici iz godine kuge

San. Noćas bio u Sarajevu, noćas, kao, Sarajevo nije pod srpskim granatama i, kao, ozareno je hladnim večernjim suncem. Pa onda, ne znam kakve bi to veze sa Sarajevom moglo imati, onda dole, sasvim dole duboko pod zemljom, spuštam se u Rimski bunar u Beogradu.

Ekskluzivno: Cannes 2019.

Heroes2

Neuhvatljiva priča o Zoranu iz Bosne, i dobra socijalna drama

Film "Heroji nikad ne umiru" rediteljka Od Lee Rapen smestila je u bivšu Jugoslaviju. Problem je samo u tome što ni kao road movie, ni drama, ni žanr, film deluje izgubljen kao dete koje se roditeljima na vašaru otelo iz ruku, pa ih čeka na informacijama. S druge strane, film Ladž Lija "Očajnici" nije samo pod očiglednim uticajem Spajka Lija i američkih televizijskih policijskih serija, već i Kasoviceve „Mržnje“ iako ne ide toliko daleko da se približi svojim mladim delikventima, bizarno ih bacajući u drugi plan sve do najboljeg dela filma – njegovog divljeg, osvetoljubivog. dvadesetominutnog finala

Lastavice iznad Kabula

Od naivnog crtaća do dramatičnog dokumentarca

Politički i sociološko angažovani filmovi su i ove godine jako zastupljeni u svim sekcijama kanskog filmskog festivala, uključujući glavni program i „Izvestan pogled“. Ratovi (ili njihove posledice) u bivšoj Jugoslaviji, Siriji, Avganistanu su centralna tema „Heroja koji ne umiru“ (Od Lea Rapen), dokumentarca „Za Samu“ (Vad al Kateb & Edvard Vots) i „Lastavice iznad Kabula“ (Zabu Brajtman & Elea Gose Mevelek), policijska korupcija i brutalnost u siromašnom, imigrantskom predgrađu Pariza su tema filma „Jadnici“ Ladž Lija, a „Mladi Ahmed“ braće Darden se okreće trinaestogodišnjaku koji u savremenoj Belgiji postaje ostrašćen pod uticajem radikalnog imama. Pojedini iznimno naivni, neki apsolutno budalasti, među njima se pojavilo par koje treba posebno izdvojiti bilo zbog vanrednog, bilo zbog neshvatljivo lošeg kvaliteta.

Sound of music

Akoj 02 S

Vlado Simcich Vava: Zaboravljeni intervju s Kojom

Razmišljao sam dugo kako mu pristupiti, pričalo se za Koju da nije osobito razgovorljiv, ali postojali su i drugi primjeri da je baš kul. Ako ga ne daviš previše. Grizao sam nokte od nervoze prije nego li sam se predstavio s identifikacijskom pressicom Vala. Nemoj gubiti nadu, rekao je, daj mi petnaest minuta da odmorim. Razmatrao sam da li mu vjerovati na riječ ili ne. Stoga sam pristupio sljedećoj strategiji – sjeo sam ispred garderobe. To ga je sasvim malo iznerviralo pa je pristao odgovarati na moja pitanja

Floww 01 S

Galija za Dan žena: Uvelo cveće u patriotskom celofanu

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenim u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranim po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike

Slika u slici

Josh Wang: Zašto drama stoji sama?

U modernoj fotografiji sve je više onih koji se okreću samoći, pa tako i kada je u pitanju današnji gost XXZ magazina, fotograf Josh Wang. Njegovi subjekti uglavnom ne odišu životom, čak i kada jesu živi, ali zato nude slojevit kontekst koji posmatrača ostavlja u nedoumici šta je nekoj sceni prethodilo, i šta se dogodilo posle. Wang je pristao da deo svojih fotografija podeli sa čitaocima XXZ magazina, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom Instagram profilu.

Marcos Guinoza: Kad bi balon glava bio

Marcos Guinoza, grafički dizajner i novinar iz Brazila, današnji je gost XXZ magazina. Za digitalni kolaž se zainteresovao pre tri godine, da bi mu se vremenom u potpunosti okrenuo, budući da mu omogućava da svoje subjekte izmišlja od početka, i da se prema njima odnosi bez uzdržavanja i granica. Vizuelna poezija koju stvara pre svega je inspirisana nadrealizmom, minimalizmom i konstruktivizmom, ali i osnovnim iskustvima ljudskog postojanja, te osećanja poput usamljenosti, melanholije i opšte nestabilnosti. Iako stoje kao na klackalici, obično podeljeni u više delova, što ih sprečava da ostanu celina, njegovi nas subjekti podsećaju da su neka iskustva univerzalna, što ih ne čini manje zanimljivim za istraživanja koja ponekad vode do samog kraja. Guinoza je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih kolaža, a oni koji budu poželeli da vide više mogu to da učine na njegovom Instagram profilu.