Branislav Nušić: Ožalošćena porodica
Trčanje kao znak života
Fragment: Istina je sumnjiva
Proglašeni pobednici palićkog festivala
Digitalni osjećaj spleena
Branko Miljković: Raskovnik
Palić: Festivali su filmski prozor u svet
Zbignjev Herbert: Naš strah
Long live the comedy queen!
Filmska kritika na internetu je fascinantna
Moja neiscrpna oda radosti
Palić: Dokumentarci velikih imena evropske kinematografije
Pablo Neruda: Oda srećnom danu
Dosije: Lukovićeve ex-yu muzičke recenzije, najbolje od najgoreg (16)
Pred kockastim ekranom
Top 7: Redatelji vizualno impresivnih filmova
Kroz povijest sedme umjetnosti mnogi su redatelji impresionirali publiku i kritiku svojim instančanim osjećajem za vizualno, iskorištavajući što više mogućnosti filmskog medija, naravno uz nužnu pomoć snimatelja, dizajnera, scenografa, stručnjaka za efekte i ostalih suradnika. Evo nekoliko poznatih redatelja koji se pamte po upečatljivom stilu i od čijih filmova je uvijek teško odmaknuti pogled
Najbolje serije koje niste gledali: "Death and Nightingales"
Kad smo objavljivali ili kad god ponovo postavimo na Facebook stranicu našeg magazina delove feljtona „Najbolje ex-Yu pjesme koje niste čuli“, neko uvek napiše: „Jesmo!“ Verujemo tako da su mnogi gledali „Death and Nightingales“, ali nama je promakla. Zato nikad nije kasno da pogledamo ili se prisetimo nekih odličnih serija koje su zahvaljujući hiperprodukciji i jurnjavi za novim, novijim i najnovijim ostale neprimećene. Reč je uglavnom o britanskim mini serijama koje retko ili gotovo nikad ne završe na trenutno najpopularnijim streaming platformama, a koje BBC, ITV i Sky objavljuju redovno, svesni da imaju najbolji dramski program i da im ne može niko ništa
Uhvaćeni u društvenu mrežu
Filmske priče
Mulan: Dokaz da se svetu ne može ugoditi
Mulan je veliki korak unapred za konzervativni studio poput Disneya. Sasvim je dovoljno u kanonu kao što je to bila i prethodna, animirana verzija, ali je, sa druge strane, i jedinstven, originalan igrani film. Nije pokušaj da se postigne »još malo istog« pomoću novijih tehnologija i nije orgija ničim izazvanog CGI-ja, već pravi pravcati igrani film
Moderna adaptacija Dickensovog kultnog romana
Adaptacija je temeljna, inteligentna i promišljena, a anegdotarnost materijala prosto grli i nosi je sa ponosom. Drugo, adaptacija je scenografski i kostimografski raskošna i zapravo živahna, a da ne zanemaruje težinu Dickensove pisane reči, bez ijedne naznake televizijske generičnosti. Izgleda da je Iannuccijevo iskustvo sa komedijom, pre svega sa "tehničkim" aspektima iste poput tajminga ovde čak i pomoglo u smislu relaksacije, a autorova političnost je solidno poslužila za poentiranje
XXZ magazin preporučuje
Slike i prilike
Foto-pismo iz Indije: Tri boje - šareno
Današnji gost XXZ magazina je indijski fotograf Susmit Sarkar, koji živi i fotografiše u Kolkati. Ako prosečnog građanina sveta upitate o Indiji, počeće da vam priča o začinima, Festivalu boja, a onaj upućeniji možda i o velikim razlikama između bogatih i siromašnih. Da je fotografija snažnija od bilo koje reči, dokazuje i ono što radi naš današnji gost, budući da prizori koje beleži opisuju život u dalekoj zemlji bolje od bilo kojeg povratnika sa dalekog puta. Sarkar je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom Instagram profilu.
Traže utehu u piću, tetovažama i bogu
Današnji gost XXZ magazina je ruski fotograf Gosha Bergal, koji živi i fotografiše u Moskvi. Fotografijom je počeo da se bavi pre više od jedne decenije, a za analognu fotografiju se interesuje od 2009. Njegovi subjekti su svuda – žive i preživljavaju na ulici, na kućnim žurkama, traže utehu u piću, tetovažama i bogu. Tako nastaje dokument o jednom vremenu, te društvu koje pokušava da opstane u određenom prostoru. Bergal je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom Instagram profilu.
Retro 1980: Azra, Paraf, Idoli, Pekinška patka, Fleke
XXZ prethodnica: Letovanje u Albaniji
Petar Luković: Tko da mi otme iz moje duše Ksamil?
Stabilno uveren da mi je odmor vaistinu bio isti kao naslov pjesme „Mmm Mmm Mmm“ kanadske, a ne albanske grupe Crash Test Dummies, sasvim sam se opustio, čak sam sebi dopustio luksuz da malo pogledam domaću Trash Dummies Štampu, možda se u mom odsustvu nešto zbilja desilo u Srbijici Dobrice Ćosića. Na ravničarskom sajtu RTV Vojvodine ugledam upitni naslov koji kao da je pod uticajem „albanke“ smislio neko da nas prevede u opijatsko pleme: „Koliko se (ne)vole i (ne)poznaju Srbi i Albanci?“
Sandra Dančetović: Ksamil, parče jonskog raja
Glavni razlozi za to što Srbin nerado ide u Albaniju su neznanje i strah, koji uvek dolaze u paru. Teško je odagnati decenijama usađivane i brižljivo negovane predrasude. Međutim, Albanija će vas iznenaditi čak i ako nemate ili niste svesni da imate predrasude. Očekivanja će vam najpre izneveriti činjenica da ih nije briga što ste iz Srbije, niti da imaju predstavu odakle ste. Retko koga pitaju iz koje je zemlje, raduju se svakom turisti, a i ako čuju srpski, uglavnom će ga pomešati sa poljskim ili makedonskim