XXZ magazin preporučuje
Contagion

Photo: MM NEws TV

A smejali smo se Soderberghu

Film

Come to Daddy (2019)

Norval Greenwood je sve ono što je u svetu danas razmaženo – privilegovano dete od preko trideset godina, influenser, sin koji dolazi kod oca kojeg nije video decenijama.

Nevolja sa nepoznatim očevima je to što se, ako manjka fotografija, obično ne zna kako izgledaju, pa je svaka zabuna moguća. Elijah Wood nas uvodu u baš takav univerzum, a od trenutka kada stigne u zabačeni dom otuđenog oca. Kuća je na egzotičnoj obali, posle neke šume, ali dok je spoljašnjost lepa, unutra se događa nešto što ne razumemo odmah, ali nas ipak uznemirava.

Inteligentno napisan scenario donosi čudnu priču, te uzbudljiv triler koji se razlikuje od filmova na koje je publika navikla. Istina je da je film efektniji u prvoj polovini, dok liči na običan horor, ali i drugi deo ima svoje trenutke, te vrline koje se možda malo teže vare, ali su sve samo ne dosadne.

Onward (2020)

Deca vole slatke priče, pa će im se dopasti i ova. Odrasla publika bi mogla da zahteva malo više, ali to ne znači da neće uživati u avanturama dvojice braće – vilenjaka plavičaste kože. Iako u filmu ima za svakoga po nešto, eksperti sumnjaju da će Onward izrasti u novi Disney/Pixar klasik, mada se publika ne slaže do kraja, što pokazuju odlične ocene.

Ono što je možda najzanimljivije u vezi sa ovim filmom jeste priča koja iza njega stoji, a u vezi je sa detinjstvom reditelja i scenariste DanaScanlona, koji je kao i glavni junak ostao bez oca još u ranom detinjstvu. Sastavljajući roditelja kojeg se nije sećao,Scanlon je napravio priču o magiji, te čarobnoj formuli koja umrlog porodici vraća na samo jedan dan.

Contagion (2011)

Film koji je Steven Soderbergh snimio još 2011. godine postao je u poslednje vreme veoma popularan, a zbog toga što radnja prati jednu izmišljenu pandemiju. Popularnost je doprinela tome da veliki broj gledalaca film potraži na piratskim sajtovima, pa je Contagion postao zgodna alatka za hakere, koji su odlučili da u torrente implementiraju malver, te priču o virusu pretvore u noćnu moru za publiku.

Film počinje kao „lekcija iz morala“, budući da nesrećna Gwyneth Paltrow pokupi virus tokom vanbračne afere. Bleda i znojava uvodi nas u priču o novom virusu, koja je u vreme kada se pojavila tumačena kao preterivanje o apokalipsi. Danas je manje onih kojima je scenario smešan, a posebno što je film prepun momenata koji podsećaju na aktuelnu realnost.

The Miracle of the Sargasso Sea - Το Θαύμα τηςΘάλασσας των Σαργασσών (2019)

U jednom grčkom gradiću žive dve usamljene žene. Elisabeth je inspektorka koja se zbog skandala iz Atine seli u manju naseobinu. Rita je misteriozna sestra bizarnog pevača koji nema karijeru, ali je popularan u lokalnim klubovima. Kao i u mnogim drugim trilerima nakon upoznavanja dolazi iznenadna smrt, a u pitanju je čin koji uznemiri lokalnu zajednicu, i otkrije mračne tajne o uzornim građanima.

Odlično izgrađena kriminalistička priča ponaša se kao san, budući da se na prvi pogled nepovezane scene pretapaju i prepliću do apsurda. Iako bi mogla da bude nihilistička, ova priča to nije, jer u gledaocu budi saosećanje sa junacima koje ne razume u svakom trenutku.

Serije

Dead to Me (2. sezona, 2020)

Jen (Christina Applegate) i Judy (Linda Cardellini) su sada već dobro poznate junakinje, budući da je serija postala popularna odmah nakon prve sezone. Dinamika između njih pleni, te gledaoca vodi od patetike, preko apsurda, sve do oblasti u kojima život postaje jasniji.

Pošto su u prvim epizodama poubijale muževe, pretrpele krizu, i oprostile mrtve, ponovo postaju najbolje prijateljice. Priča koja je počela od jednostavne premise zaplela se u sve što se od početka dogodilo, i dokazala da iz jednostavne ideje mogu da se izrode i najluđi scenariji. Serija ipak nije za one koji ne vole preteranu dramu, i preterivanje uopšte, mada bi i oni mogli da joj pruže šansu, neće se pokajati.

Little Fires Everywhere (2020)

Iako bi ova serija pre trebalo da se nađe u odeljku „Nešto između“, ipak je treba pogledati. Ne samo zato što je produkcija u opadanju, kvalitet i originalnost takođe, već i zato što je Little Fires Everywhere uprkos svim manama jako zarazna i vući će vas da je gledate. Usput ćete par puta prevrnuti očima, možda će vam i biti krivo što nije bolja, ali će vam se gledati i tražićete još.

Ne može se reći da je serija loša, s tim oni koji su pročitali knjigu prema kojoj je snimljena tvrde da je predložak bolji, da su likovi kompleksniji, iznijansirani. U seriji se to tek može naslutiti, iako je od samog početka jasno da svako krije neku dublju, mračniju tajnu, da je prošlost Pandorina kutija pred pucanjem. Kako epizode odmiču, likovi postaju sve jednodimenzionalniji umesto da se razvijaju, samim tim su iritantniji i ne izazivaju empatiju... Sve više se davimo u sapunici klizeći ka neminovnoj katastrofi.

Reese Witherspoon, jedna od glavnih glumica i producentkinja, opet igra svoj lik iz Big Little Lies. Istina je da oni jesu slični, ali ono u šta se njen lik iz ove serije pretvara jeste za posebnu diskusiju. Reese je neviđeno zabavna i šarmantna u ulogama opsesivno-kompulzivnih domaćica koje su mnogo htele, a malo započele, ali pitanje je koliko joj dobra donosi to što samu sebe bira za slične uloge i gura u kalup.

S druge strane je nesrećna Kerry Washington. Ili pak srećna, pošto je na manirizmu i, izgleda, vrlo slabim osnovama izgradila zavidnu karijeru. Nije za to kriva uloga Olivije Pope u Scandalu. Nije joj se Olivia uvukla pod kožu da ne može da je se otarasi. Olivia jeste Kerry i Kerry je Olivia, sa svim nepodnošljivim grimasama, šmiranjem, afektiranjem, preglumljenim kadrovima. Možda je tako nešto moglo da funkcioniše u over-the-top Shondaland projektu, ali ovde bode oči i mozak, iako s njenim likom ne samo da želite nego i treba da saosećate. Verovatno su od Resseine Elene i učinili to što su učinili na kraju kako bi se Kerryna Mia pokazala kao predivna osoba koja zna šta radi, a pati zbog sopstvene rasne, klasne i rodne pozicije.

Više od svega (i više nego u knjizi), pitanje rase i rasizma je ključno u seriji, kao i tema majčinstva, o kojoj su tek mogle da se razviju polemike. Zato je velika šteta što pitanja koja su pokrenuta ne tinjaju kako treba i gase se pod naletom sapunice.

Unorthodox (2020)

Premda se bavi životom 19-godišnjakinje, serija Unorthodox namenjena je nešto starijoj publici, a njen uspeh pokazuje da bi Netflix ubuduće mogao malo više da se posveti toj ciljnoj grupi. Činjenica je da tinejdžeri donose najviše novca, ali pokazalo se da život odraslima ume da priredi veće ludilo od bilo koje fikcije.

Unorthodox je i nastala prema istinitoj priči, a na osnovu knjige koja je prati, što takođe postaje trend u savremenoj produkciji – otkrijemo knjigu, vidimo da je zasnovana na istinitim događajima, vratimo se knjizi, napravimo seriju prema njoj. Opet, da je neko izmaštao ovu seriju, priču bismo proglasili neuverljivom, a autora ludim.

Zato ponekad i jeste jako važno da priča dođe od onoga ko joj je svedočio i, štaviše, ko ju je proživeo i bio njen protagonista. Deborah Feldman je upravo jedna od njih – žena koja je rođena i živela u zajednici hasidskih Jevreja u Vilijamsburgu, danas poznatom hipsterskom kraju u Bruklinu u Njujorku, u kojem gotovo sasvim po sopstvenim pravilima žive ultra ortodoksni Jevreji koji odbijaju tekovine modernog života, trudeći se da u što većoj meri žive kao preci. Feldman je svoj život i beg iz takve zajednice opisala u knjizi Unorthodox: The Scandalous Rejection of My Hasidic Roots, dok u seriji pratimo Esty koja beži u Berlin ne samo kako bi našla slobodu, već uopšte shvatila šta ona znači. Na put upoznavanja sebe tek treba da krene.

Knjige

Rejmon Keno „Stilske vežbe“

Deluju kao razbibriga, a zapravo su izuzetno značajne za istoriju i teoriju književnosti, kao i za one koji vole da pišu i bitno im je kako (ne zaboravljejući zašto) se nešto dešava – što u životu, što na papiru.

Laslo Marton, „Ubica L. M.“

Tri priče u okviru ovog romana povezane su odnosom prema autoritetu, nametnutom ili izabranom. Običan čovek se još jednom bori sa represivnim društvom, posebno u detinjstvu i mladosti, a bunt i poricanje vaspitača formiraju junake koji rastu u vreme koje nije baš prijateljski nastrojeno.

Pesme

The Regrettes – I Dare You

U ova teška vremena ne treba zaboraviti boje, ples i The Regrettes.

Savage Garden - Truly Madly Deeply

Zašto se sećamo ove neopisive uspešnice iz '90-ih, kašće se samo u daljem tekstu.

Nostalgija

Truly, Madly, Deeply (1990)

Iako je frazu „Truly, madly deeply“ proslavio bend Savage Garden pesmom koja se i dan danas sluša, film Truly, Madly, Deeply je pravo malo skriveno blago koje već puni 30 godina. Neobičan, a kamerni, film zapravo prati borbu jedne žene sa traumom, gubitkom voljene osobe i procesom tugovanja koji ima svoje ustaljene faze, a zapravo ni za koga nije isti. Takođe, u filmu igraju Juliet Stevenson i Alan Rickman, što je dovoljna preporuka.

Our Daily Bread (1934)

Iz predaleke 1934. godine dolazi nam priča o Velikoj depresiji u Sjedinjenim Američkim Državama. John i Mary Sims beže od gladi, pa iz velikog grada dolaze u pustu oblast koja bi mogla da postane obradiva zemlja. Uskoro im se pridružuju i drugi radnici koji se sklanjaju od istih nedaća, pa iz toga izrasta zajednica – socijalističko društvo u malom, zasnovano na učenjima EdwardaGallafenta.

Nešto između

Valeria (1. sezona, 2020)

Da se razumemo, to što se Valeria našla u sekciji „Nešto između“ ne znači da je mučna za gledanje, naprotiv – sezona proleti za sekund.

Da ne podseća previše na Seks i grad, te da u nekim momentima ne skreće u sapunicu, ova priča iz Madrida bila bi sasvim solidan sadržaj. Glavna junakinja Val bori se sa nesretnim brakom, i pokušava da napiše roman, a život je, oh, težak. Problemi ne dolaze od neke više sile i teških okolnosti, već od toga što moderni građani ne priznaju život koji nije do kraja srećan, pa svaka kriza postaje razlog za dramu.

Val je ipak univerzalna junakinja, pa se gledaoci sa njom lako identifikuju, budući da je mnogo onih koji rade poslove koje ne vole, te za pravom strašću jure u slobodno vreme kojeg nema mnogo. Pored nje tu su i drugi junaci, na prvom mestu junakinje. Inkluzija je na visokom nivou, pa se zadire u mnoge teme, kojih je ponekad i previše, zbog čega tumačenja ostaju na površini.

Video igre

Before We Leave: Igra u kojoj junaci izlaze iz izolacije

Igre koje nude iskustvo naseljavanja novih prostora često su previše kompleksne, ali i agresivne, što nije po ukusu svih igrača. Before We Leave nudi rešenje za taj problem, a prati građane koji izlaze iz karantina pod zemljom, te istražuju svet koji im nije poznat.

Kako gradi nove naseobine, igrač otključava dodatne resurse, te se širi na druge kontinente. Developeri su ponudili prvi pogled na igru, a u pitanju je scenario bez nasilja, pa je najveći izazov da se dođe do izvora hrane i prostora za naselja. U tom procesu se ne ratuje, i cilj nije da se onesposobi protivnik, već se teži tome da se osnažuje zajednica koja se gradi.

Očekuje se da će igra moći da se nabavi po povoljnoj ceni, ali suma još uvek nije poznata. Oni koji su je testirali tvrde da se radi o strategiji koja nije previše kompleksna, ali ni previše jednostavna, pa nudi zlatnu sredinu koja nije dosadna, te ne zastrašuje komplikovanim proračunima.

*Kontrapreporuke

Get In - Furie (2019)

Porodica se vraća sa odmora, ali u njihovoj kući žive drugi ljudi. Očaj zbog toga što ne mogu da se vrate u svoje sobe preispituje sve – od moralnih načela do njihove ljudske vrednosti. Mi preispitujemo samo film, i kažemo „Stay out“.

 

Oceni 5