Ponovo pročitati: Otvoreno pismo Slobodanu Miloševiću
Slobodan Milošević

Photo: Liaison via Getty Images

Abdicirajte!

Poštovani gospodine,

U času kada iz svih provincija despotije poleću ptice »jednoglasnih predloga« i »jednodušne podrške« za Vaše novo ustoličenje saslušajte, gospodine, ovaj nepristrasni i lekoviti savet:

Abdicirajte, neodustajno abdicirajte.

Pedeset svojih godina proživeo sam po podrumima i tavanima vašeg sistema, trpeći glupost i bahatost vaših namesnika, skunjujući se u budžacima u koje su me gurali, baveći se zaglupljujućim poslovima da bih preživeo... Ipak, verujte mi, gospodine, da u ovom pismu nema zlog preterivanja ni zluradosti zbog nishodice vaše partije i njene despotije. Bog mi je pomogao da usput sačinim i s veljom mukom trukujem nekoliko knjižica u kojima ima nekoliko stranica kojih se ovaj jezik neće postideti. To mi daje pravo da vam spokojno i nekoristoljubivo kažem:

Abdicirajte, zarad dobra ove zemlje i vašeg ličnog dobra, bez odlaganja abdicirajte.

Sada je postalo sasvim izvesno (a jasno je bilo mnogo ranije) kako vi zamišljate demokratiju u Srbiji. Postalo je izvesno da vi želite da dozvolite onoliko pluralizma koliko je potrebno za održanje jednopartijskog sistema, onoliko života opozicije u štampi i na televiziji koliko dostaje za klevetu i onoliko kontrole izbora koliko je dovoljno za nesmetanu krađu. Vaša komunistička tvrdokornost naprosto je dirljiva, ali zaključak je jedan: abdikacija.

Sada je postalo očito (a dalo se pretpostaviti od početka) da vi pod »demokratskim preobražajem socijalizma« podrazumevate konzerviranje despotije uz privid demokratije. Demokratija bi trebalo da bude čarobna vodica u kojoj bi se jedan odrtaveli poredak podmladio (a vodica se zatim može i prosuti). Vaš dvorski filosof zamišljao je sve to drugačije i kada bi imao kuraži savetovao bi vam: abdicirajte.

Čak i kad biste uspeli da pošteno pobedite (što je verovatno nemoguće) na vas bi pala odgovornost za besmisleno produžavanje života jednom trulom poretku za još koju grešnu godinicu. Narod bi se možda i strpio za toliko (trpeo je uostalom pola veka), ali vi biste u istoriji osvojili mesto gore od Brozovog. Vaš dvorski filosof možda još uvek veruje u demokratsko reformisanje komunizma, ali to je samo poslednja, možda opakija od svih dosadašnjih, iluzija koju komunisti pokušavaju da poseju. Uostalom, sve je oko vas privid: vaša nova partija, njeno fantomsko članstvo, sablasni projekti burnog razvoja i, povrh svega, vrhunsko kraljevstvo privida – vaša televizija. Stvarnost vašeg novog poretka je krajnje svedena: secikese, glavoseci, plaćena pera, prodane duše.

Zato abdicirajte, manite se ćorava posla i jahanja šantave rage, jednostavno abdicirajte.

Svakog dana količina beščašća kojom ćete morati da se služite biće sve veća – a već danas ona je nesnošljiva. Ranije se sasvim udobno moglo vladati uz pomoć mediokriteta: vama nije preostalo drugo doli da se okružujete sve većom gomilom sve većih budala. Svakog dana metode pljačke naroda biće sve beskrupuloznije. Ono što je do juče bilo tiho ceđenje naroda danas je već evoluiralo u drumsku pljačku: umesto ekonomskih stručnjaka okružili ste se bandom secikesa. Spiskali ste pare koje vam je narod pozajmio i već drsko prizivate anđele inflacije da biste dug obezvredili, spiskali ste pare iz penzijskih fondova, pare za lečenje naroda, u vašim bankama svakodnevno se čuje uzvik »lopovi!« jer su devizne stečevine građana preko noći ukradene...

Abdicirajte. Poslednji je čas. Abdicirajte.

Vaša današnja strategija liči na strategiju onog junoše iz stare bajke koji gonjen baca jednu po jednu čarobnu stvarku da bi malo zavarao poteru. Odbacili ste »nestranački pluralizam«, jarosnim seljacima dobacujete komade otete zemlje, sutra su na redu otete kuće i fabrike – šta će vam preostati?

Preostaje vam samo jedno: abdikacija.

A možda vi imate neku potajnu postizbornu strategiju?

Nedavno ste, u jednom govoru, obznanili da je dobro što su se vaši protivnici organizovali u opoziciju »jer ćemo ih tako lakše identifikovati i pobediti«. Šta li o ovome kaže vaš dvorski filosof? Snivate li vi to, možda, one lepe, starinske čistke–čistkice protiv njuškica što su izvirile iz mišjih rupica? Ideja je, mora se priznati, zavodljiva, baš su se lepo namestili. Družina glavoseka vrpolji se čekajući mig...

Manite puste snove, abdicirajte.

Vaši sejači privida uveravaju vas da biste mogli pobediti kao predsednički kandidat. Ali, čak i da se to zbude kako bi to izgledalo? Vaš nedostatak smisla za humor, vaša precioznost i vaša arogancija, neizlečiva arogancija komunističkog despota, činiće vas krajnje grotesknim u veseloj pluralističkoj atmosferi sutrašnje Srbije. Već danas vaši govori (koje je, navodno, masa tražila) izazivaju silno uveseljenje mladog pametnog sveta i predstavljaju nezaobilazan povod za stilske vežbe mladih pera. Sutra, u višestranačkoj Srbiji, vi biste bili jedna krajnje anahrona figura, drveni lutan u teatru živih glumaca.

Poštedite sebe takve budućnosti.

Abdicirajte.

Bolje danas nego sutra.

Prekosutra već može biti kasno.

Abdicirajte, za ime boga, abdicirajte!

*Tekst izvorno objavljen u Književnim novinama, u novembru 1990. godine; prenosimo iz knjige “Epika i članci”, objavljene u sklopu sabranih dela Miodraga Stanisavljevića

Oceni 5