Sećanje na april i početak rata u Bosni
Sarajevo

Photo: Gilles Peress

Agresija obojena svirepošću

Finalna priprema agresije Srbije na Bosnu i Hercegovinu počela je još 1991, a u oktobru te godine presretnut je razgovor dvojice poeta, od kojih će jedan kasnije - prekasno za mnoge živote i sudbine - biti pred Haškim tribunalom osuđen na doživotnu robiju. Radovan Karadžić, predvodnik pobunjenika i ratni veleposlanik velike Srbije u Bosni i Hercegovini, tvrdi, u presretnutom razgovoru sa nacionalno osvešćenim kolegom piscem Gojkom Đogom: “Oni moraju da znaju, oko Sarajeva ima 20 hiljada naoružanih Srba, pa oni nisu normalni, oni će nestati, Sarajevo će biti karakazan u kome će nestati hiljade Muslimana. (…) Ja ću sad morati njima otvoreno da govorim, ljudi, nemojte se zajebavati, u BiH ima tri-četriri stotine hiljada Srba naoružanih. Plus Armija i tehnika. Šta vi mislite da se možete odbraniti ako dođe do rata”.

Tako je govorio zlikovac, kreator i realizator zamišljenih granica, dugogodišnji beogradski štićenik.

Odbranilo se Sarajevo nasrtaja, odolevalo je četiri godine, u najdužoj opsadi posle Drugog svetskog rata: “Žalbeno veće je potvrdilo Karadžićevu nameru da učestvuje u udruženom zločinačkom poduhvatu za zločine u Sarajevu na osnovu ‘brojnih dokaza i izjava’, odnosno, nije čulo argumente koji dokazuju Karadžićevu žalbu i tvrdnju da nije nameravao da učestvuje u zločinima u Sarajevu”, saopštilo je Veće koje je donelo presudu.

Brutalni i slobodni DJ Max

Agresija je počela prvih dana aprila, brutalnim, besomučnim napadom Srpske dobrovoljačke garde, državne formacije pod komadom kriminalca i sadiste Željka Ražnatovića Arkana,na Bijeljinu. Arkanove ubice čekale su od poslednjih dana marta naređenje iz velikosrpskog štaba u Beogradu. Potom ih je vrhovni zapovednik pustio sa lanca i otpočeo je masakr. Cilj napada bio je etničko čišćenje , ubijeno je, prema različitim procenama (Haški tribunal), više od stotinu civila, srbijanska propaganda predstavila je njihovo stradanje kao odbranu srpskog naroda. Ubijanje i pljačku, o čemu su izveštavali sarajevski mediji, zapovednik SDG opisao je kao odbranu Srba od ekstremista, pomenuvši i to da je, navodno, jedna žena ubijena snajperom.

Na fotografiji Rona Haviva snimljen je Arkanov ratnik Srđan Golubović, DJ Max, kako zamahuje nogom ka mrtvom telu Tife Šabanović. Ovo je jedan od dokaza bestijalnosti srbijanske državne bande koja nije odgovarala ni za jedan zločin. Na ulicama Bijeljine bili su tenkovi JNA i leševi civila.

Nije presuđeno Arkanovim banditima, preciznije plaćenicima Slobodana Miloševića; masakr je nekažnjen, a izvesno je da nema interesovanja za pravičan epilog navodne istrage pred Tužilaštvo za ratne zločine Srbije Gavna tužiteljica za ratne zločine Snežana Stanojković smenila je zamenika tužitelja Svetislava Rabrenovića koji je vodio istragu i u koga, kako su rekli, članovi porodice Tife Šabanović imaju poverenje.

U Bijeljini se danas ulica koja nosi naziv po Srpskoj dobrovoljačkoj gardi naslanja na Ulicu Draže Mihailovića.

Knjigovodstvo smrti i odbrane

Opsada Sarajeva, počela je 5. aprila 1992, trajala je 1425 dana i najduža je opsada grada u Evropi posle Drugog svetskog rata. Neki od ključnih događaja tih dana bili su agresorsko osvajanje zgrade Pošte, snajpersko ubijanje civila među kojima su prve, u mirovnim demonstracijama, stradale Suada Dilberović i Olga Sućić. Sarajevo su četiri godine držale pod opsadom snage Sarajevsko-romanijskog korpusa sa 45 hiljada vojnika. Na grad je iz 260 tenkova i 120 topova različitih kalibara ispaljeno 500 hiljada projektila, poginulo je 10611civila i 1601 dete, 50. 000 ljudi je ranjeno, mnogi od njih ostali su invalidi. Granate ispaljene na bolnice, obdaništa, bogomolje, kuće, stanove, groblja.

Patnju građana opsednutog grada, kojih je na početku rata bilo oko 500.000, brojke ne mogu jasno da opišu. U Sarajevu često nije bilo vode, struke i gasa, svaki odlazak po vozu podrazumevao je rizik, hrana se dobijala iz humanitarne pomoći i bilo je nedovoljno. Dnevno je na grad ispaljivano 329 granata, stradali su kuće, zgrade, kulturni i verski objekti.

Sarajlije često ističu da su se branile kulturom: održavano je 40 pozorišnih predstava, 100 izložbi, kao i prvi Sarajevo film festival.

I bi karakazan

Glavni štab agresije bio je u Beogradu, odakle je pružana logistika ratnim pohodima i odakle su stizala naređenja za mobilisanje oficira JNA i kriminalaca na privremenom patriotsko-pljačkaškom angažmanu. Rat je finansiran novcem srbijanskih poreskih obveznika koji su većinski pristali da finansiraju i na svaki drugi način podstiču ubijanje, silovanje, zlostavljanje, rušenje, proterivanje.

Radovan Karadžić prekinuo je živote dece koja nisu pročitala njegove stihovane umotvorine. “Kad je srpski snajperist mojoj prijateljici ustrijelio dijete u naramku/ Prestala sam u Boga vjerovati. Nema te, Bože/rekla sam, prekrižen si za sva vremena/i tačka. Jer, Bog što pušta da djecu, majkama/ u naručju, ubijaju onako, ni zbog čega, naprosto iz zabave, takav Bog meni ne treba/A drugi - kako god hoće”, zapisaće pesnik opsednutog Sarajeva Marko Vešović (zbirka Poljska konjica).

Tada je dečji pesnik odlučivao o dečjoj sudbini.

Žao mi je rečenica koja se nije čula iz Srbije. Naprotiv, čulo se čak i to da monstrumima nije žao.

Oceni 5