Od samog početka bio je miljenik poljske kritike i čitalačke publike. U uvodu je bilo reči o katastrofizmu, kao novom elementu međuratne poljske poezije. Katastrofa koju je rat doneo Poljskoj, potpuno uništenje Varšave, smrt znanih i neznanih, tragedija poljskih Jevreja — sve je to bilo neuporedivo tragičnije od onog što su naivni mladići iz Vilna predviđali u svojim katastrofičkim stihovima. Niko u poljskoj poeziji nije tu tragediju ovekovečio takvom pesničkom snagom kao Miloš. Njegova knjiga Spasenje (1945) ujedno je i pesnička osuda rata i fašizma, i spomenik bola podignut na ruševinama voljenog grada, i razgovor s poginulim drugovima, i poruka pokolenjima da ovu pouku ne smeju zaboraviti (Petar Vujičić)
Ako Boga nema,
to znači da smo mi bogovi.
Rekli smo “ n e “ zakonu sveta,
koji je zakon prolaznosti i smrti,
Isto kao i zakon nesesnosti.
Iznašli smo dobro i zlo.
Izgradili smo katedrale.
Podigli smo oltare u slavu Odsutnoga.
Poverovali smo kako ćemo povratiti izgubljeni raj.
Pošalji prijatelju
Verzija za štampu
Ako Boga nema,
