Ako pretvorim čovečanstvo u sat

Ako pretvorim čovečanstvo u sat

I pokažem kako skazaljka stoleća diže se,

Zar neće iz našeg vremena iščeznuti rat,

Izleteti ko nepotrebna ižica?

Tamo gde je ljudski rod šuljeve stekao,

Milenijumima sedajuć u fotelje uske,

Da iz budućnosti slutim, ja bih vam rekao,

Sne svoje prekoljudske.

Ja znam da ste vi pravoverni vuci,

Hicima vašim stežem svoje jače,

Al' zar šum sudbine igle ne čujete u ruci,

Te čudesne krojačice?

Preplaviće moje misli potop

Građevine postojećih vlada,

Kitež ko iz bajke ponikao tada

Slugama gluposti otvoriću potom.

I kad zemljinih predsjednika bande

Budu bačene gladi strašnoj ko kora,

Navrtanj svake postojeće vlade

Našem odvrtaču biće pokoran.

I kada devojka sa bradom

Baci obećani kamen,

Vi ćete reći: to je

Vekovima čekani znamen.

Kazaljkom moje misli slavne

Krećite čovečanstva sate!

Nek neki u samoubistvo vlada, drugi u knjige

da se preobrate,

Zemlja će biti beznaredbodavna!

Predzemkuglvelikuređenje!

Nek joj je pesme naređenje:

Na licu računa čađavom šibicom uzeh

Da ispričam o vasioni celoj.

I moja misao kao kalauz je

Za vrata iza kojih neko se ustrelio...

*Prevod Vera Nikolić i Bora Ćosić