Aktivni odmor

Iman baš lipi balkon u ovom stanu u kojem trenutno živin. Čim grane malo sunca, odlučin popodnevnu kavu i čitanje neke dobre knjige pribacit na njega. Tako san i danas.

Uzmen šalicu s kavon i knjigu i ugnijezdin se. Taman da ću počet čitat, sitin se da nisan na balkon donila i očale. Vratin se kroz sobu, hodnik i kužinu do dnevnog boravka po njih, a onda sve to unatrag, pa namistin očale, uzmen knjigu, srknen kavu, pomislin kako bi tribala noge ispružit priko druge stolice, zbog cirkulacije i vena i svega toga nečeg zdravstvenog. Dignen se, dovučen drugu stolicu s drugog kraja balkona, sidnen, ispružin noge, uzmen knjigu. K vragu, metalna stolica mi žulja listove, moran stavit nešto mekano ispod nogu. Odlažen cvike, knjigu, kavu, u sobi nađen neku dekicu, vratin se na balkon. Sidnen, dekicu prostren po drugoj stolici, ispružin noge, stavin očale, uzmen knjigu, srknen kavu. Aaaaaaa lipoga života pomislin, bacivši pogled okolo.

Benti, sa balkona u zgradi priko puta moje, neka baba bulji u mene. Naslonila se na ogradu i od svih stvari na svitu odlučila baš mene proučavat. Odložin lipi život, očale, knjigu i kavu, oden u sobu, uzmen dva lancuna, štipavicama ih zakačin tako da zaklone i babu i njenu znatiželju. Sidnen, ispružin noge po dekici, stavin cvike, uzmen kavu i otvorin knjigu.

Uf. Voda. Nisan donila čašu vode, a kavu ne mogu pit bez vode. To je tako s turskom. Skidan očale, noge sa druge stolice, knjigu i kavu stavjan na stol, dižen se, zapleten se u one lancune, odpleten se, pa kroz sobu i hodnik do kužine po čašu vode. Vratin se, stavin čašu na stol, sidnen, noge na stolicu i dekicu, uzmen očale, knjigu, srknen malo kave, onda malo vode, onda opet malo kave, zvoni mobitel. U dnevnom boravku. Spustin kavu i knjigu na stol, skidan očale, noge sa stolice, dignen se, zapetljan se u lancune, odpetljan se, pa kroz sobu, hodnik i kužinu do mobitela u dnevnom. Javin se:

- E, ti si. A šta radin, ništa, evo malo guštan na balkonu, lipo je vrime, taman za sidit vanka. Je, ovi stan mi je baš dobar. A znan, ko mi ne bi zavidija! Oću, i ti pozdravi nju, aj bog.

Nosin mobitel na balkon kroz dnevni, kužinu, hodnik i sobu. Stavin ga na stol kraj vode. Sidnen, noge na dekicu, očale na nos, knjigu u ruke. Srk kave, srk vode, a majke ti lipoga života.

Asti, malo mi je ladno nogama. Pogledan priko balkona, zašlo sunce. Dižen se, uziman očale, vodu, kavu, knjigu, mobitel, dekicu, lancune pa priko sobe, hodnika, kužine put dnevnog boravka.

Sve u svemu, bija je to jedan skroz ugodan dan na balkonu. Ko ne zna uživat u malin stvarima, ne triba ni živit.