Alber Kami: Laž građanskog sveta

Ako su na kraju života samo smrt i ništavilo koji u jednom času brišu sve, onda je sasvim svejedno šta se u životu radi i kako se živi. Smrt sve izjednačava. Svi postupci su jednako vredni ili još bolje, jednako bezvredni. Ako nema Boga od koga treba strepeti, koji određuje smisao ljudskog života ili vrednosti u njemu, čovek je onda Bog. Odbacujući laž građanskog sveta i religije, Merso dolazi do osećaja slobode baš zato što se oslobodio pripadnosti licemernog društva. Odbacio ga je kao što je i ono njega. To je smisao završnice:

"Prvi put posle toliko vremena pomislio sam na majku. Učinilo mi se da sam razumeo zašto je na kraju života našla »verenika«, zašto se pretvarala da ponovo počinje. Tamo, tamo takođe, oko onog doma u kome su se životi gasili, veče je bilo kao melanholični počinak. Tako blizu smrti majka mora da se osećala oslobođenom i spremnom da ponovo sve preživi. Niko, niko nema prava da plače nad njom. I ja sam se osetio spremnim da sve ponovo preživim. Kao da me je ovaj veliki gnev očistio od zla, oslobodio nade u ovoj noći prepunoj znamenja i zvezda, ja sam se prvi put predao onoj prijatnoj ravnodušnosti sveta. Iskusivši da je toliko slična mojoj, da mi je posle svega tako bratski bliska, osetio sam da sam bio srećan i da sam to još i sada. I da se samo sve svrši, samo da se osetim manje sam, preostaje mi da poželim da na dan mog pogubljenja bude mnogo gledalaca i da me dočekaju s povicima mržnje".

*Iz romana "Stranac"