Andre Breton: Opet pokret

I opet pokret
Pokret ritmovan mrvljenjem školjki ostriga
I riđih zvezda
U tanjirićima srećnih ostrva
Mislim na jedan vrlo stari putopis
Gde se priča kako je jedan mornar ostavljen na jednom od tih ostrva
Tako ludo zavoleo jednu urođenicu
I ona ga je tako ludo volela
Da su uspevali razmenjivati o svim stvarima utiske katkad vrlo prefinjene
Pomoću jedinstvenog jezika milovanja
Kad tebe vidim opet u sebi nalazim čoveka koji je vrlo rado zaboravio govor
I smešim se kad mi prijatelj predbacuje ne bez razloga
Da nisam uopšte
Pokazao dovoljno nepoverenja spram te pesničke opsesije
I kaže čak da ta tiranska slutnja
Nostalgija je biće za zlatnim dobom
Ali moderni događaji nisu nužno lišeni svakog
izvornog i konačnog smisla
Pa ni susret po izboru
Kakav bi zaista bi mogao biti
Između muškarca i žene
Ti koju sam otkrio i koja mi uvek ostaješ za otkrivanje
Prvi moreplovci u traženju manje zemalja
Nego njihove vlastite pobude
Plove večito po glasu sirena
Taj susret
Sa svim onim što obuhvata na odstojanju od fatalnog
Ta žurba jednog prema drugom dvu sistema koje su pristrani
smatrali odvojenim
Pokreće jednu seriju pojava vrlo stvarnih
Koje učestvuju u pravljenju jednog zasebnog sveta
Takve prirode da postiđuje sve što smo videli
Umesto njega
Ovakvog
Barbarstvo civilizacijā tu ne može ništa
Pročitah malopre u Humanitéu
Da u Oirotiji
Zemlji gde su sve lepe devojke pre dvadest godina
Bile prodavane begovima
Žene stekle pravo da raspolažu samima sobom
I može se videti
Da mladić donosi devojci buket.

1934.

*Preveli Marko Vešović i Sunita Subašić-Thomas