Anksiozna čudovišta vrebaju

Film

Shirley (2020)

Američka spisateljica Shirley Jackson značajno je doprinela horor žanru, a za sobom je ostavila šest romana, dva memoara i više od 200 kratkih priča. Rediteljka Josephine Decker postarala se da je se još jednom setimo, a zajedno sa Elisabeth Moss koja je zaigrala kontroverznu autorku.

Dobili smo biografsku dramu, ali nekonvencionalnu, budući da se izmišljena priča oslanja na istinite činjenice iz života Shirley Jackson. Priča je smeštena u pedesete godine prošlog veka, nakon što se autorka proslavila kratkom pričom The Lottery. Budući da slava sa sobom donosi i pritisak javnosti, sve oči su uperene u nju, te novi roman Hangsaman. Istinita priča o borbi sa agorafobijom i anksioznošću upliće se u fiktivni horor narativ, a jedina čudovišta su Shirley i njen suprug Stanley Hyman (Michael Stuhlbarg). Oni vrebaju iz udobnosti sopstvenog doma, a glavno oružje im je inteligencija kojom se služe kao sredstvom za kontrolisanje onih koji ih okružuju.

Posebno je zanimljiva priča o zapletu novog romana, jer se Hangsaman zasniva na istinitoj priči i nestanku studentkinje Paule Jean Welden. Tako se zadovoljava glad moderne publike koja sve češće traga za pričama o istinitim zločinima, a što dublje glavna junakinja ulazi u projekat, to film više ulazi u njenu mračnu prirodu, te ispade koji su posledica neprilagođenosti onome što društvo očekuje od onih koji se nisu na vreme odmetnuli u svet po sopstvenoj meri.

Mary Is Happy, Mary Is Happy (2013)

Mary is Happy, Mary is Happy je film koji je nastao iz 410 tvitova tinejdžerke Mary Maloney, i (uspešan) pokušaj da se moderan način komunikacije smesti u okvire starog medijuma. Reditelj Nawapol Thamrongrattanarit uspeva da iz onoga što je posejao u modernom vremenu izvuče bezvremenu priču o odrastanju i sazrevanju, i upakuje je tako da bude zanimljiva, te da funkcioniše kao celina koja je sastavljena iz velikog broja kratkih epizoda.

Junakinje se ne ponašaju do kraja kao tinejdžerke, pa nema tipičnih mladalačkih ispada, uprkos svetu sa kojim su u sukobu i koji izgleda kao nešto vanzemaljsko. Gledalac dobija kompletno emocionalno putovanje, i uvid u život mladeži na Tajlandu, koji je drugačiji, ali opet u tesnoj vezi sa kolektivnim iskustvom onih koji su mladi ili se tako osećaju.

Ilo Ilo (2013)

Porodica Lim iz Singapura angažuje novu kućnu pomoćnicu Teresu, koja kao i mnoge druge mlade žene sa Filipina stiže u potrazi za boljim životom. Njeno prisustvo pogoršava već komplikovane porodične odnose, sve dok Jiale – najmlađi član – ne počne da gradi poseban odnos sa njom.

Pričajući nam priču iz ugla mlade služavke, te još mlađeg dečaka o kojem brine, Ilo Ilo pripoveda istorijsku i ekonomsku lekciju, a reditelj Anthony Chen u film upliće iskustva iz svog detinjstva. Priča ostaje šarmantna, ali kamera ne hvata samo ono što se događa na setu, već i ono što je ispod – gorku realnost života u jednom istorijskom trenutku koji još uvek nije dovoljno daleko da bi do kraja bio istražen.

Serije

I Know This Much Is True (mini serija, 2020)

Dominick i Thomas Birdsey su braća, identični blizanci, a obojicu igra Mark Ruffalo, i to na poprilično fascinantan način.

Na samom početku vraćamo se u detinjstvo glavnih junaka, te u trenutak u kojem sa školom putuju do Kipa slobode. Nakon što Thomas doživi javno poniženje u školskom autobusu, Dominick oseća prezir koji će sa njim ostati i kasnije, pa će zbog njega brata opisivati kao sidro koje mu je vezano oko vrata, i drži ga na kratkom povocu, puštajući ga da samo s vremena na vreme uhvati dah.

Priča se tu svakako ne završava, a pravi zaplet počinje kada Thomas Birdsey (Ruffalo), koji boluje od paranoidne šizofrenije, u gradskoj biblioteci odseče sopstvenu ruku, a kao žrtvu bogu. Dominick od tog trenutka postaje glavni junak, povremeno i narator, te nas vodi na put koji se prepliće u nekoliko vremenskih ravni od kojih svaka sadrži bar jednu porodičnu tragediju.

Love, Victor (1. sezona, 2020)

Serijska adaptacija filma Love, Simon stigla je na Disney streaming platformu, kao nastavak tinejdžerske romantične komedije iz 2018. godine.

Radnja filma zasnovana je na romanu Simon vs. the Homo Sapiens Agenda Becky Albertalli, dok serija prati nastavak koji se fokusira na Victora, Simonovog virtuelnog prijatelja, a na putu samoprihvatanja i sticanja samopouzdanja. Pripadnici mlađih generacija dobili su nove junake koji povećavaju vidljivost ranjivih grupa, i na svetlost dana iznose probleme o kojima se retko, ili uopšte ne govori.

Iako je Love, Simon došao u formatu koji je identičan tinejdžerskim ljubavnim sapunicama koje pripadnike većinske populacije prikazuju već nekoliko decenija, njegov značaj je u tome što je na velika platna i male ekrane doneo junaka koji izgleda poput mnogih mladih građana – živi životom srednje klase, nema problema u školi, roditelji ga ne ignorišu, te se dobro odnose jedno prema drugom. Život mu komplikuje samo spoznaja homoseksualnog identiteta, koji čini i osnovu zapleta filma, te ističe da je različitost komplikovana i u najpovoljnijim uslovima, a najvećim delom zbog auto i internalizovane, ali i homofobije uopšte.

Na značaj nove serije, koja počiva na istim temeljima,utiče i to što se veliki broj tinejdžera slobodnije autovao svojim porodicama, a nakon filma Love, Simon, pa je i Nick Robinson, koji igra Simona, otkrio da se njegov brat autovao tokom snimanja filma. Glumac je u jednom intervjuu rekao kako veruje da se njegov brat dugo nosio sa tim problemom, i istakao da mu je rad na filmu omogućio da otvorenije sa njim razgovara. Tako je snaga filma, te serije, u tome što podstiču razgovore, budući da prikazuju identitete o kojima se još uvek najradije ćuti, pa je mladim kvir ljudima teško da dođu do uzora i likova sa kojima mogu da se identifikuju, zbog čega neretko veruju da su jedini i nevidljivi.

Uprkos buci koja vlada u javnom ponašanju, nevidljivost je za drugačije još uvek veliki problem, a najviše zbog toga što se teme koje su u vezi sa njihovim identitetima obrađuju na senzacionalistički način, u maniru „nećete verovati“, te takve teme mnogim medijima služe samo da prikažu svoju tolerantnost, koja je često površna. Love, Victor je tu da to promeni.

Arthur and George (2015)

Britanska serija Arthur and George snimljena je prema knjizi Juliana Barnesa koja je pak pisana prema istinitim događajima, odnosno seriji zastrašujućih zločina koji su se dogodili u jednom selu u Engleskoj. Dok je policija bez previše razmišljanja za zaločine osudila Indijca koji im deluje najsumnjivije, Arthur Conan Doyle imao je drugačije zaključke i bio je spreman na to da ih istraži. Upravo je on narečeni Arthur iz naslova. Ne samo da imamo zadovoljstvo da umesto Doyleovih priča, poput onih o Sherlocku Holmesu, pratimo slučajeve koje je rešavao u stvarnom životu, već ga i igra jedan od najboljih i nama najpoznatijih britanskih glumaca Martin Clunes (Doc Martin, Men Behaving Badley). Pravo tradicionalno uživanje!

Love (2016 – 2018)

Serija je mnogima promakla verovatno zbog otrcanog naslova, ali imajući u vidu da je reč o komediji Judda Apatowa (kojoj pak ne nedostaje ni romantike, ali uvrnute), čudno je da joj nije dato više šansi. Ipak, za priču o Mickey (sjajna Gillian Jacobs) i Gusu (Paul Rust, potpisan i kao jedan od autora) tri sezone su sasvim dovoljne i vredi pogledati ih i vraćati im se onda kad od silne Netflixove ponude ne znamo šta bismo.

Love je više priča o zavisnosti, nerešenim problemima, inerciji i letargiji nego o ljubavi; više nam govori o nekompatibilnosti nego o idealnim partnerima i najpre se bavi iskrivljenim predstavama o ljubavi, za koje je i Holivud kriv, a radnja se i odvija u Holivudu, uz mnoštvo referenci i kadrova sa setova... U takvom okruženju suština ljubavi pojavljuje se sporadično, ali zato dovoljno snažno. Jedino je sigurno da ni protagonisti, ni autori, a ni mi, nemamo pojma o čemu pričamo kada pokušavamo da pričamo o ljubavi.

Knjige

Milan Kundera „Nepodnošljiva lakoća postojanja“

Kako smo gorljivo raspravljali o lektiri čitava tri i po dana, rešili smo da ne dopustimo toj temi da zamre i u narednih nekoliko nedelja preporučujemo dela koja se nalaze ili koja bi trebalo da se nađu na spisku lektire.

Kunderin najpoznatiji roman ujedno je i onaj čiji se naslov najradije citira, parafrazira i parodira, no sve ukazuje na to da je njegova čitanost obrnuto proporcionalna pominjanju naslova. Mi bismo ga rado preporučili za spsak lektire po izboru, da đaci odmah nauče kako u romanima koji se kvalifikuju kao ljubavni o ljubavi ima najmanje reči.

Carson McCullers „Srce je usamljeni lovac“

Iako naslov romana ukazuje na neko ljubavno štivo koje može da se pazari na trafici, ova knjiga je nešto sasvim drugo.

Roman iz 1940. godine bio je prvo važnije delo tada mlade McCullers, a čim se pojavila knjiga je doživela veliki uspeh, kako kod kritike, tako i kod publike. Aktuelna je i danas, i ubraja se u najvažnije romane američke književnosti. Prati sudbine nekoliko likova sa američkog juga, a najviše se bavi onima koji su usamljeni, odbačeni i zaboravljeni. Pored toga je i bespoštedna kritika rasizma i američkog društvenog sistema.

Pesme

Beyonce – Black Parade

Nakon više od godinu dana pauze, Beyonce je objavila novu pesmu, iznenada i bez najave, što u njenom slučaju više nije iznenađenje. Black Parade obeležava Dan oslobođenja poznat i kao Dan emancipacije, Dan slobode, a najpoznatiji kao Juneteenth, 19. jun 1865, dan ukidanja ropstva u Americi. Pored pesme, Beyonce je objavila i program pomoći za afroameričke preduzetnike pod nazivom Black Parade Route.

Alanis Morissette – Ironc (live, 2020)

Legendarni album Alanis Morissette Jagged Little Pill dobiće svoje digitalno reizdanje u petak 26. juna, čime će biti obeleženo četvrt veka od njegovog izlaska. Alanis je svoj poslednji koncert pre globalnog karantina imala u martu u Londonu, odakle dolazi emotivni snimak živog izvođenja čuvene pesme Ironic.

Nostalgija

Murder! (1930)

Odlučili smo da se posvetimo Alfredu Hitchcocku, te da u nekoliko narednih nastavaka podsetimo na sve njegove filmove.

Murder!se, kao i mnogi Hitchcockovi filmovi, bavi krivicom i nevinošću. Porotnik (Herbert Marshall) koji učestvuje u suđenju mlade glumice (Norah Baring) koja je optužena za ubistvo, dvoumi se nakon što glasa da je kriva, pa krene u privatnu istragu i potragu za pravim ubicom.

Fedora (1978)

Istrošeni producent Barry ‘Dutch’ Detweiler pokušava da namami popularnu glumicu Fedoru, te da je nagovori da ponovo počne da glumi, a kako bi oživela i svoju, ali i njegovu karijeru. Jedva mu polazi za rukom da probije obruč njene privatnosti, da bi ubrzo shvatio da je tajnovitost tu s razlogom – Fedora nije ono što je bila, Fedora zapravo uopšte više nije Fedora.

Kratki film

Genius Party: Happy Machine (2007)

Priča prati novorođenče koje svet posmatra iz svoje kolevke, sve dok ono što poznaje ne počne da nestaje. U tom trenutku propada u svet boja i halucinacija, u svet stvorenja od kojih su neka raspoložena neprijateljski, a druga pak prijateljski. Dok pokušava da se vrati u dimenziju u kojoj je ostavila majku, beba koja usput prohoda sve više zalazi u nadrealno, a srećna mašina je sve samo ne vesela.

Video igre

Rayman Redemption: Zanimljivi rimejk igre iz 1995. godine

Originalni Rayman pojavio se 1995. godine kao igra za konzolu Atari Jaguar, koja je u nekom trenutku mogla da se priključi na sve, pa i na DOS iz 1996. Rayman Redemption ponovo oživljava ovu igru, te donosi nove svetove, nivoe i mini-igre.

Iako je u pitanju igra koja izgleda kao da je za decu, a najviše zbog čudnog junaka koji se dopada samo mlađim igračima, u pitanju je komplikovana avantura koja nije za one koji ne znaju šta je upornost. Tako se svi koji su igrali u prošlosti dobro sećaju Mr. Sax nivoa, a dobra vest je da Rayman Redemption donosi opciju za lakši mod igranja, ali čuva i originalnu kompleksnost, te gejming mazohisti mogu da izaberu mod u okviru kojeg se nivoi prelaze daleko teže.

Rayman Redemption se već nalazi na platformi GameJolt, koja već neko vreme čuva nekomercijalne igre, te junake kao što su Sonic i Mega Man.

Nešto između                                                       

Age Before Beauty (2018)

Ne samo da se Age Before Beauty teško može žanrovski odrediti (pa je najsigurnije reći dramedija), već se ne može s lakoćom svrstati ni u jednu kategoriju ni po kom pitanju. Serija je prikazivana na BBC-ju, ali estetski i kvalitativno malo veze ima s tom kućom, na momente je surovo ozbiljna, češće bizarna i namerno kičasta, uvek sapunjava, ali sa prividnim otklonom, na dobrom putu ka farsi, uhvaćena u flertu s mjuziklom, a s rešenjima i porukama krajnje diskutabilnim. Ne treba trošiti reči na to koliko je zanimljiva i zarazna, jer se to iz datog opisa može zaključiti i to je, pored nekoliko odličnih uloga, njen glavni adut.

Samo će na prvi pogled delovati da je ovo serija uz koju možete da odmorite mozak. Od količine neuverljivosti, sumnjivih odluka i čudnih obrta mozak će vam se samo umoriti. Jednostavno, serija ne može da prođe a da se ne zapitate ko je tu lud i da li ste to vi zato što je gledate.

Ako je zbog nečega treba pogledati, to je zbog divne fotografije i kadrova koji Mančester predstavljaju u potpuno novom svetlu. To je pravi melem za oči, srce i dušu, toliki da ćete pomisliti da je Mančester grad iz bajke. Referisanje na bajke (od arhetipskih priča do modernih percepcija bajki) konstantno je od samog početka, špice i naslova. Iako se isprva činilo da će to pozivanje na bajke biti i konzistentno, te imati neki dublji smisao, nade već posle par epizoda padaju u vodu.

*Kontrapreporuke

You Should Have Left (2020)

Davalac naslova je bio u pravu – trebalo je da odemo na vreme, otprilike 10 minuta nakon početka filma.