Radio drama
Dtte1

Photo: Anastasia Rudenko

Anton Pavlovič Čehov: Prosidba

Natalija Stepanovna: Izvinite što ću Vas prekinuti. Rekli ste "moje Volovske livade"...Zar su one Vaše?

Lomov: Da...

Natalija Stepanovna: Ma šta kažete! Volovske livade su naše, a ne Vaše!

Lomov: Ne, moje su, uvažena Natalija Stepanovna.

Natalija Stepanovna: To je za mene novost. A otkud su one Vaše?

Lomov: Kako otkud? Ja govorim o onim Volovskim livadama koje se kao klin uvlače između vašeg brezika i Tresetišta.

Natalija Stepanovna: Da, da... To su naše livade...

Lomov: Ne, varate se, uvažena Natalija Stepanovna, to su moje livade.

Natalija Stepanovna: Bog s Vama, Ivane Vasiljeviču! A otkad su Vaše?

Lomov: Kako otkad? Otkad znam za sebe. Uvek su bile naše.

Natalija Stepanovna: E, za to ćete malo izviniti!

Lomov: To se vidi iz dokumenata, uvažena Natalija Stepanovna. Volovske livade su nekada davno bile sporne, to je tačno, ali sada svi znaju da su moje. I tu se ne vredi sporiti. Izvolite znati, baba moje tetke dala je te livade na neograničeno i besplatno korišćenje seljacima dede Vašeg oca zato što su joj ovi pekli ciglu. Seljaci dede Vašeg oca koristili su se besplatno livadama četrdesetak godina, pa su navikli da ih smatraju za svoje, međutim, kasnije kad je izašla uredba...

Natalija Stepanovna: Uopšte nije tako kako Vi pričate! I moj deda i moj pradeda smatrali su da njihova zemlja dopire do Tresetišta, i to znači da su Volovske livade bile naše. Ne razumem šta je tu sporno? Štaviše, ljuta sam zbog svega ovoga!

Lomov: Natalija Stepanovna, ja ću Vam pokazati dokumenta.

Natalija Stepanovna: Ne, Vi se prosto šalite ili me izazivate... Kakvo iznenađenje! Držimo zemlju bezmalo tri stotine godina i odjednom nam saopštavaju da ta zemlja nije naša! Izvinite, Ivane Vasiljeviču, ali ne mogu da verujem svojim ušima... Nije mi stalo do te livade. To je svega pet desetina koje vrede nekih tri stotine rubalja, ali neistina me vređa. Pričajte što Vas volja, ali neistinu ne mogu da podnesem.

Lomov: Preklinjem Vas, saslušajte me! Seljaci dede Vašeg oca, kao što sam već imao čast da Vam kažem, pekli su ciglu za babu moje tetke. Tetkina baba, želeći da im se oduži...

Natalija Stepanovna: Deda, baba, tetka... ja tu ništa ne razumem! Livade su naše, i gotovo!

Oceni 5