Artefakti ubijene savesti Srbije

Igračke, improvizovane peći, fotografije ubijenih i ranjenih, dečji crteži, ratni recepti, karton sa upozorenjem “Pazi snajper!”, naslovne strane “Oslobođenja” na kojima su izveštaji o tragedijama i naznakama mira - sve do džempera šestogodišnjeg Nermina Divovića koga je ubio nepoznati snajperista, artefakti su izloženi na postavci “Opkoljeno Sarajevo”, otvorenoj 25. septembra  u “Parobrodu”. Izložba podseća na 1335 dana opsade Sarajeva, od 5. aprila 1992. do 29. februara 1996, na više od 11.000 ubijenih, od kojih je 1501 dece.

Izložba podseća na žrtve, zločince, ali i na ubijenu savest, odsustvo solidarnosti sa ljudima koji su na kraju 20. veka bili osuđeni na patnju, glad, žeđ, gubitke najbližih, te prinuđeni da posegnu za primitivnim sredstvima preživljavanja. Sarajevo je uistinu ličilo na ono što mu je, u presretnutom razgovoru sa uvaženim srpskim piscem Gojkom Đogom, prorekao haški osuđenik Radovan Karadžić: "Moraju znati da oko Sarajeva ima 20.000 naoružanih Srba, pa to nije normalno, pa oni će nestati. Sarajevo će biti karakazan u kojem će izginuti 300.000 muslimana. Pa oni nisu normalni."

Danas tragično mali broj ljudi u Srbiji zna šta su država Srbija i njene zločinačke ispostave učinile Sarajevu.

"Ako je neko eventualno postavljao sebi pitanje zašto je važno da jedna ovakva izložba bude organizovana u Beogradu, ilustrovaću to jednim rezultatom istraživanja javnog mnjenja koje je Fond za humanitarno pravo sproveo pre malo više od godinu dana, gde je jedno od pitanja za građane Srbije bilo: 'Da li znate koji je grad bio pod opsadom četiri godine?' Tek dvadeset tri posto anketiranih je odgovorilo da je to Sarajevo", rekao je na otvaranju izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo Budimir Ivanišević.

Otvaranje izložbe u Ustanovi kulture Parobrod okupilo je, kao što to obično biva na događajima kojima se podseća na zločine i bori protiv zaborava, veliki broj istomišljenika i ljudi koji nemaju dilemu o saučesništvu Srbije u kampanji terora, ubijanju jednog grada i njegovog stanovništva. Postavka nadasve edukativnog karaktera namenjena je, pre svega, žrtvama kampanje zaborava i negiranja koja se u Srbiji realizuje već duže od četvrt veka.

Elma Hašimbegović, direktorka Historijskog muzeja Bosne i Hercegovine koji je, uz FHP suorganizator izložbe, istakla je da je izložba postavljena u Beogradu "skoro isto kao i u Sarajevu: dakle, možete vidjeti sve ono što posjetioci Historijskog muzeja Bosne i Hercegovine već 15 godina mogu vidjeti, a to su originalni predmeti, originalne fotografije i originalni eksponati. Mi ne dajemo neke interpretacije, nego pokušavamo kroz autentične predmete pokazati kako je izgledao život pod opsadom 44 mjeseca."

"Nas su u Sarajevu, kad su nas ispraćali, govorili: 'Svaka čast, odlazite u Beograd, hrabro od vas...' Nekako su nas ispratili sa bojazni, maltene smo ispali neka vrsta heroja. Međutim, 25 godina poslije opsade Sarajeva to više ne bi trebalo biti tema, odnosno ne bismo na taj način trebali razgovarati. Historijski muzej Bosne i Hercegovine ovom izložbom koju večeras predstavlja, zapravo, pokušava otvoriti prostor za razgovore. I ono što smo mi htjeli je da izađemo iz naše zone komfora, dakle da ne pričamo o opsadi u Sarajevu, nego da to pokažemo i nekim drugim prostorima", rekla je Elma Hašimbegović

Ona je naglasila da “ova izložba govori mnogo više o drugoj stvari, ona slavi život, ona slavi borbu za preživljavanje, borbu za ostajanje normalnim u nenormalnim uslovima. To ćete vidjeti kroz izložbu, vidjet ćete kroz eksponate, vidjet ćete kroz brojne kulturne događaje koji su organizirani u toku 1.335 dana opsade".

Vršilac dužnosti direktora 'Parobroda' Milutin Petrović poručio je svima koji imaju problem sa tom izložbom da dođu da je pogledaju: "Među nama, ljudima koji se skupe u ovakvim prilikama, nije potrebno ništa objašnjavati, a taj procenat ljudi koji bi možda bio veći da nema bar toliko isto ljudi koji bi mogli biti anketirani, a koji sada žive u Vankuveru, Torontu, na Novom Zelandu, koji znaju za taj grad koji je bio pod opsadom, a oni nisu više sa nama, ovde u Beogradu."

U četvrtak, 27. septembra, Nemanja Stjepanović, novinar i istraživač u FHP, održaće javni čas o opsadi Sarajeva, a 4. oktobra u Parobrodu će biti prikazan film “Opsada” francuskog novinara Remyja Ourdana. Dan kasnije biće održana promocija knjige “Some Kind of Justice - The ICTY's Impact in Bosnia and Serbia” Diane Orentlicher.