Tekstovi autora: Dejan Kanazir

majka je jednom bila tužna/ počela je rano/ negde u četrnaestoj/ sada je svi mrze/ i pored vetra u topoli/ nalazim rupe koje sam kopao/ rovovske linije...

ovde sam zbog noža i pobune uma/ crnih džipova/ i bojazni da sam nekom tipu/ pijan ili drogiran nešto gadno rekao/ pa on sada planira osvetu/ prati me

padam/ nekoliko pasa se uskomešalo/ jer sam došao poput/ osvajača/ a sve što imam/ jesu nekoliko pilula/ hitna pomoć kasni kao i prošli put/ pomoć! pomoć!

bol odvlači poput oseke/ plima dolazi posle dvadeset godina/ ostaje čekanje bosih nogu/ čiji prsti ne znaju/ tehnike stajanja...

danas je subota/ niko ne pravi decu/ samo se leži i vrti ista ploča / tetovirao sam dušu da me slušaš/ kada mračna strana meseca/ pređe ti preko kose...