Tekstovi autora: Sergei Dovlatov

Pretpostavimo da dobar pesnik neočekivano objavi prozno delo. Po pravilu je ta proza mnogo lošija nego što se očekuje. I obrnuto, knjiga stihova dobrog proznog pisca uvek je mnogo bolja nego što se očekuje

Žena je odlučno prišla komandiru konvoja. Skinula je kratki štirkani šal i pružila ga desetaru Bojku. Ovaj ga je predao jednom od zatvorenika. Vatreni komad tkanine išao je kroz stroj, tako upadljiv pored iznošenih logorskih prnja. Sve dok ga Makejev nije obavio oko svog mršavog vrata

Za mene je književnost – izraz pristojnosti, savesti, slobode i duševnog bola. Ne znam zašto pišem. Ako se već tako postavi pitanje, onda radi novca

Svi su gledali glavnog sudiju. A Žilvern Hačaturjan mirno je dremao, spustivši glavu na hrpu sudijskih zapisnika. Hačaturjan je spavao. Prisutni se nisu usuđivali da ga probude. Sudija na strunjači i bočne sudije otišli su u roštiljnicu

Nekada smo živeli u brdima. Ta brda su poput kosmatih pasa ležala pod nogama. Ta brda su već odavno postala pitoma, vukući nemirni prtljag naših staništa, naših ratova, naših pesama. Naše vatre oprljile su im krzno.

Berendejev je podigao obrve. Pogled mu je zablistao i zamaglio se. Kao da se setio prve ljubavi, fakulteta i dana provedenih u Osoaviahimu. Zatim je sumnjičavo rekao: – Od repe?

Ubrzo su prijatelji, zagrljeni, išli prema trgu. Tamo je, izvadivši šaku marakona iz futrole pištolja, doručkovao čuvar reda, koji je po boji ličio na zebu.