Tekstovi autora: Ana Nikvul

neljudski je da ne podelite malo duše sa srcima zaglavljenim/ procepljenim i sto puta rašivanim rasparanim i krpljenim

Odabrao je danas da bude tako. Zamukao. Promenio se, pomislim. Ili sam se ja promenila. Ili je opsena otišla u čošak onog početka i traži odvrtač da me odvrne. Ili se, jednostavno, promena promenila. Trudila se da se otrgne, al' joj se nije dalo. Morala je

Samo sunce/ Veliki prevarant sto viri iza oblaka/ Špijunira nas/ Gleda čime se taj mali čovek popunjava/ Dok ga čeka

Mislim da će ona, kad se probudi, od ovoga napisati najmanje pet kartica. Ume da od kamena napiše krv. I oživi ga. I uvek nekako uplete mene u niz slika koje se zakače za okosnicu radnje. Kako uspevam da joj iz rečenica ne izađem, ne znam. Tek, osvanem živ. Ako smo se ikada davno negde na doku čekali, sad je vreme da se dočekamo. Na nogama. U njenoj knjizi