Tekstovi autora: Miroslav Mika Antić

Aant 01 S

Pisma gospođi Vineti: Četvrto pismo

Još u šesnaestoj napisao sam pesmu

Vi ste moja žena, i nemojte ni pomišljati da/ ćete ponovo otići. Setite se kako sam, kao ptica,/ pre sedam zima sedeo na drvetu pred vašim/ bolničkim prozorom. Padao je sneg. A ja sam/ sedeo satima
Anhe 01 S

Pisma gospođi Vineti: Treće pismo

Ima jedna pesma za decu

Na ulici smo se posvađali, onda smo se dugo ljubili,/ i bilo je jasno da je volim. Zato i mislim da vam/ nikad više neću pisati. Uostalom, zar nije tako bolje./ Kad umrete, podići ću vam divan spomenik i napisati:/ ona je trpela mene
Acbra 05 S

Pisma gospođi Vineti: Drugo pismo

Nešto kao moje detinjstvo

Jesam li živeo u Parizu? Jesam li bio u Njujorku?/ Vašingtonu? Bagdadu? Rigi? Sidneju? Svuda/ sam bio, kažem, jer svi smo mi svuda bili,/ samo smo to zaboravili
Antic 01 S

Prvo pismo

Pisma gospođi Vineti

Ja ne mislim da to dobro znam, ali znam: ni neznano/ mi nije -. Ja stvarno ne mislim da vas dobro/ znam, ali ni neznani mi niste. Dozvolite, zato,/ da pljunem u pravcu onog grada gde ste me/ ostavili da vas čekam
Siren 01 S

Možeš naučiti da izgovaraš laž kao istinu

Horoskop

Da sebe ceniš toliko koliko se žrtvuješ. Da imaš/ sažaljenja, ili da nemaš milosti./ Naučiće te da budeš čak i pomalo darovit, tek/ da bi kunjajući proživeo svoj vek.
Acbra 05 S

Svašta umem

Protestna pesma

Još mi žvrlja neka pisma/ oproštajna,/ puna bola./ Ispadnemo pred njim krivi/ mi i škola./ Traži novac, kuka, moli/ – nema čime stan da plati,/ a ja šašav/ pa ga pustim/ da se mirno kući vrati
Aant 01 S

Hiljadu puta od jutros

Ti si moj način toplog

da li sam još uvek/ među svim tvojim životima/ onaj komadić najčistijeg oblaka u grudima,/ i najkrvavijeg saća?
Marijpo 25 S

Samo će mi biti žao ptica

Posmrtni marš klovnova

Kad umrem,/ samo će mi biti žao ptica,/ jer sve vreme sam sanjao letove,/ pa ono drugo za mene nije imalo/ naročitog smisla i značenja.