Tekstovi autora: Ljiljana D. Ćuk

"First Six Months of Love" je soundtrack svih parova koji su krenuli da prestaju da budu zaljubljeni, kako i stihovi kažu: Before begin the dissections/Before the therapy sessions. Lepota kojom ljubav umire u pesmama Michelle Gurevich još jednom nam potrvđuje da bez tanatosa nema ni erosa

Stihovi „ Ti ne uživaš u odnosu” su iskreno bolni, skidaju onu koprenu sa očiju – vreme je i druga strana uvidi i prihvati da stvari nisu na mestu. Možda možemo da raspravljamo da li je jedan partnerski odnos samo uživanje (naravno da nije), ali trebalo bi da prihvatimo da ni dokaz ljubavi nije to koliko se trudimo da nešto uspe, a ne ide

Godinu koja je skoro na izmaku su u poslednjim mesecima obeležili filmski i serijski uradci koji bi se mogli podvesti pod satiričnu kritiku kapitalizma i društva uopšte.

Pišući o svom iskustvu, Ani Erno upravo to daje u svojoj knjizi – svedočanstvo. Evo, ovako je bilo – društvo je okretalo glavu i uzela sam iglu za pletenje, želela sam decu ali ne u tom trenutku– i bila sam bespomoćna i sama. Situacija nije interesovala ni muškarca sa kojim je provela noć.

Dok pratimo naratorku saznajemo koliko ona zna, a to nije mnogo. Puno toga joj nije jasno, ali ne može da se bori i sa sobom i sa svetom, pa često taj svet, koji zapravo mnogo utiče na nju, ostaje kao prigušeni odjek, nešto poput onog krika koji ne ispušta...

U filmu Nežno, bodibilderka Edina je spremna da žrtvuje sve zarad želje koju deli sa svojim momkom i trenerom Adamom – da osvoji Svetski šampionat. Međutim, u nedostatku novca Edina počinje da na drugi način prodaje svoje telo, ali tu zapravo spoznaje ljubav...

Naš stan, moj i Ivanov, iako Ivana u stanu više nije bilo, postao je stan Klaudije Beatriče. Ja sam se osećala kao uljez. Ne samo u stanu, već i u sopstvenom životu. Jedino gde sam imala suverenitet bila je moja i Ivanova spavaća soba. Spavaća soba bez Ivana.

Četvoro mladih ljudi su četiri talasa, povremeno se sudaraju, povremeno se pomažu – zajednička im je ljubav prema komediji. Pratimo ih na pozornici, u stanovima, pratimo ih iz bara u bar, po mestima u kojima nastupaju (na primer u perionici veša, što je zapravo veoma zanimljiva ideja), pratimo ih od tezge za petnaestoro posetilaca, do nastupa u velikoj dvorani.

U ovom filmu se potencira na jednoj stvari koja se često previđa, jer se majčinstvo smatra najvećim dometom u životu žene – podseća nas da su i majke ljudska bića koja greše, sanjaju i imaju traume zbog kojih možda nesvesno čine stvari koje nisu savršene.

Mitchovo predatorsko ponašanje i Laurino lezbejstvo su paralelno postavljeni, jer su smešteni u isto vreme. Razlika je u tome što kultura toksične maskuline porodice ne može da prihvati lezbejku – ona ne može da bude jedna od njih, dok nasilnika može.