Tekstovi autora: Bojan Mustur

Dohh 05 S

Faces Of Doha: Slikovnica iz Katara (2)

Heroji grada

Ima ih jako mnogo. I svi su oni heroji. Ulice, grada, detinjstva. Mog i tvog. Grade kule, povezuju ljude. Nacije. I taj jezik, svima je znan. A nije, vavilonski. Oni su jedna divna, topla ljudska bića. Niču Kolos-alna (Colossus) zdanja. Grčkog vajara Charles of Lindos, rođenog na ostrvu Rhodes. To nije samo gigantska statua. Ona je simbol jedinstva naroda. I tako podižu Dohu. Kao Jean Nouvel pustinjsku ružu (National Museum of Qatar, desert rose). Rukama svojim. Premeštaju je u neku novu dimenziju, pripremajući za velika čuda. Svetska. Koliko li ih je? Sedam? Verovatno mnogo, mnogo više
Dohha 02 S

Slikovnica iz Katara

Doha, vizija zaljubljenog čoveka

Kažu da svaki grad ima svoju dušu. I da svaka duša ima svog čoveka. Koja čini taj grad. Velika jabuka, grad anđela, večni grad, grad ljubavi. A Doha? Šta li je ona?
Sarajevo

Nostalgična priča o pismima, fotografiji i sportu kroz vihor rata i surove politike

Magično ratno pismo

Pred osvit Nove 1993. godine, tata me je uslikao sa olimpijskim fotoaparatom. Na slici se nalazim u vaterpolo kapici beogradskog Partizana. Ta fotografija je bila deo jednog od mnogih pisama koje sam slao najbližoj familiji u opkoljenom Sarajevu. Bilo mi je dvanaest godina. I sanjao sam olimpijski san. Iste noći, 93 projektila su krenula na dugi put. Da razaraju, prkose i lome. Duše i tela
Ivica Osim

Skroman čovek širokih pogleda

Ivica Osim, posljednji fudbalski samuraj

Bilo mi je samo pet godina kada je Osim postao selektor reprezentacije Jugoslavije. Brat i ja smo želeli da treniramo fudbal. Polagali smo velike nade u njega. Trebao je da otvori sve puteve ka našem jedinstvenom cilju. Reprezentacija. Želeo sam da budem golman, novi Tomislav Ivković. Stariji brat Ognjen zamišljao je sebe kao velikog golgetera Darka Pančeva