Tekstovi autora: Laslo Marton

Gunza 01 S

Narednikova osveta: Šta je smešno?

Streljački vod u fazi obuke

Molnar se ćutke dao na posao. Obmotavao je, vezivao, pravio čvorove. Videlo se po njemu da bi, ako je to uslov da još iste večeri dospe u Ramočahazu, bez problema obesio Vodobljuva. Samo mu se vilica kretala gore-dole, a žvakaći mišići isticali više nego obično. Borš je to pogrešno shvatio. „Vi se smeškate, Molnare?” – prasnuo je na njega. – „Vi se smejete drugu Čatou? Vi mislite da jedan narednik može biti predmet ismevanja? E pa, pokazaću ja vama da ovde nema ničeg smešnog!”
Pokris 19 S

Kako je baka od mene napravila čoveka

Nalakćivanje na sto, prestup ravan ubistvu

Važno joj je bilo da se tokom jela ne naginjem napred i da ne pomeram nadlakticu, pošto u boljim kućama aktivnu ulogu u korišćenju pribora za jelo igraju isključivo podlaktice, zglobovi ruke i šake. U vertikalnom položaju nadlaktica mora biti tesno pripijena uz liniju trupa. Kako bi mi se takvo držanje tela zauvek urezalo u nerve, baka bi mi pred početak svakog ručka i večere tutnula knjige pod mišku, i to uvek iste dve: pod levom miškom našao bi mi se Ilustrovani politički i privredni atlas sveta, a pod desnom knjiga Sisari iz Uranijine edicije Životinjski svet. Knjige bi mi pod mišku stavljala sa hrbatom okrenutim nagore, i nikada, ama baš nikada nije propuštala da primeti da bi dobro bilo da ne oznojim knjige. Bila je ubeđena u to da je moguće suzdržati se od znojenja kao i od pišanja, i da je to naprosto pitanje samodiscipline.