Tekstovi autora: Milan Živanović

Objavljujemo kratke priče koje su se našle u užem izboru na konkursu „Cvet moje tajne“ koji su raspisali Bookvar online magazin i Optimist magazin

"Postoji jezik, mislim da se zove Meskalero, u kojem se glagoli nikad ne menjaju po vremenima. U tom jeziku ne postoji ni prošlo ni buduće vreme. Razmišljam... ako bismo naučili taj jezik, mogli bismo da živimo duže..." (Milan Oklopdžić, Californija Blues)

Akt je estetski shvaćena zabeleška nagog ljudskog tela, cvet je nešto drugo. Može da bude slikarsko delo, fotografija ili vajarsko delo, a za razliku od pornografije ova dela nisu namenjena da utiču nа seksuаlne nаgone i imаju zа cilj dа govore o čistim umetničkim vrednostimа. Grаnica između аktа i pornogrаfije nije stаlnа i zаvisi od kulturnih i religioznih uticaja u društvu i ličnih iskustava posmаtrаčа. Granica između običnog i cveta nakon seksualnog zadovoljstvoa nešto je očiglednija

Među razlozima za catfishing se odavno našlo i istraživanje seksualnosti i rodnih identiteta, pa legenda kaže da je na balkanskim prostorima upravo zbog toga nastalo ono dobro poznato „gej stop.“ U sredini koja je neprijateljski nastrojena prema gej muškarcima našli su se oni koji su, da bi došli do partnera, kreirali lažne identitete. Sve je valjda počelo u onim programima koji su puštali ljubavne zovove usamljenih gledalaca, a u formi SMS poruka. Uz muzičku pratnju nastajale su mnoge priče, među njima i one u kojima je jedan od sagovornika bio prevarant. Komunikacija bi potrajala neko vreme, i valjda donela trenutnu satisfakciju, ali bi se brzo prekidala, najčešće iz straha da se bude otkriveno

Dvorište je već bilo u potpunom mraku, pa se oprezno popeo uz stepenice. Zaustavio se ispred vrata. I u stanu je vladao mrak. Otključao je, otvorio i ušao u predsoblje koje je mirisalo na sredstvo za čišćenje. Stupio je u spavaću sobu i upalio svetlo

U njegovom pogledu nije bilo ničega pretećeg, kao da je postojao odvojeno od ostatka. Blago je sklopio oči i osmehnuo se kao da kaže „Hajde!“

Kada se razmišlja o kvir filmovima, te o predstavljanju LGBTIQ+ osoba u medijima, najveći problem su svakako stereotipi. U dalekoj prošlosti homoseksualci su često služili kao okidači za neki mračni zaplet, i korišćeni su kao potrošna roba, pa su uglavnom, ako ne i uvek, nakon izvršenog zadatka ubijani – simbolično, na velikom platnu. Služili su kao primer koji je funkcionisao po principu „Gledaj! Ovo je život jednog homoseksualca – usamljen, mračan, i na kraju gotov“. Tako su filmovi heteroseksualnu publiku učili o tome šta je homoseksualnost, a poruke su stizale i do kvir gledalaca, koji su ih upijali u tišini mračnih bioskopa. Filmska situacija se poslednjih godina menja, a sa njom i stereotipi

Umetnik se za ljudsko telo interesuje još od kad je počeo da crta po kamenu, pa je erotika postala sastavni deo umetnosti i života. Sudbina homoerotike, ali i kvir identiteta uopšte, je nešto drugačija, budući da je dugo nailazila na neodobravanje, i često ostajala u pozadini, pa su manjinske oči dugo bile uskraćene za one umetničke elemente koji potvrđuju da postoje, i da imaju jednaka prava na uživanje

Dođem do kreveta. Podignem se na zadnje noge i smestim glavu u otvorenu šaku koja leži na samoj ivici. Ne pomera se. Još nekoliko puta bradom pređem po površini dlana

Mališan je pokušavao da otrese prašinu sa plavih pantalona, a levo stopalo je držao na desnom koje još uvek bilo obuveno. Trudio se da održi ravnotežu. Gledao je u zemlju. Boginja je gurnula ruku u džep i iz njega izvukla crvenu bombonu. „Evo, muški“, šapnula je i nastavila ka svojoj kapiji

Do nedavno se homoseksualnost retko prikazivala na velikom platnu, a i kada jeste bilo je to nešto čemu bi se trebalo podsmevati, što bi trebalo sažaljevati, čak nešto čega bi se trebalo plašiti. Holivud, taj veliki kreator mitova, naučio je strejt ljude šta da misle o homoseksualnosti, a gej ljude šta da misle o sebi. Niko nije odoleo tom uticaju, ali su filmski umetnici iz drugih krajeva sveta doneli i nove struje, a posebno u poslednje vreme, kada se kvir identiteti prikazuju mnogo slobodnije

Saša je zurio u crvenu mrlju na pločicama, i po navici povlačio ivice bele kecelje koja mu je već savršeno pristajala. Svakoga jutra bi dolazio sat vremena ranije na posao

Kad su se vratili kući nije bilo više od sedam sati. Živina je već skakala u krošnje drveća, a sunce se polako gasilo na Duninoj crnoj bluzi. Prvi put je primetila koliko je sve prazno, ušla je u sobu, sručila se u krevet i utonula u zakasnele noćne more iz prethodnih dana

Koliko god mi želeli da pišemo o nečemu drugom, tema se sama nameće. Izrabljena sintagma „život u doba korone“ ili bilo šta u doba korone je zabranjena, ali to ne znači da situaciju možemo ignorisati. Distanciramo se, ostajemo kod kuće, sanjamo dezinfekciona sredstva. Zato ćemo vam do daljeg prenositi lične i svopšte impresije o životu tokom pandemije i vanrednog stanja

Umetnik se za ljudsko telo interesuje još od kad je počeo da crta po kamenu, pa je erotika postala sastavni deo umetnosti i života. Sudbina homoerotike je nešto drugačija, budući da je dugo nailazila na neodobravanje, i često ostajala u pozadini, pa su manjinske oči dugo bile uskraćene za one umetničke elemente koji potvrđuju da postoje, i da imaju jednaka prava na uživanje