Tekstovi autora: Milan Vlajčić

U svojoj novoj zbirci tekstova pod naslovom “Zvezdana prašina”, u izdanju “Derete”,  Milan Vlajčić se još jednom pokazuje kao beskompromisno iskren i bridak komentator današnjice. Zašto su danas aktuelne Vlajčićeve uspomene iz vojske, da li bi sreća postojala bez nesreće, otkud su baš plavuše postale erotski simbol, odakle eksplozija memoara, šta se desilo s filmovima na nitratu, koja je autorova omiljena književna i filmska lektira, da li smo dobili svet koji zaslužujemo, kakav je zapravo naš obrazovni sistem, šta znači prijateljstvo, kako se dodeljuju književne nagrade… o svemu tome piše Vlajčić  koji kaže da svojim tekstovima “daje ‘dijagnozu’ kulturi na intenzivnoj nezi”. Sa dozvolom autora, čitaocima našeg portala predstavićemo dva eseja iz knjige “Zvezdana prašina”

Iz provincijskog cirkusa „Adria“ mog detinjstva niko nije nikada izašao ponižen, uvređen, namagarčen, popljuvan. U njemu najpre istrčavaju glupi avgusti, klovnovi... Slede dresure konja (sa cirkuskim jahačicama opevanim u baladi Bijelog dugmeta), lavovi skaču kroz zapaljene obruče. Na kraju, eto letača na trapezima i hodača po žici, a gledalištu zastaje dah. Sve umetnici za poštovanje, borci za hleb nasušni. Cirkus je uvek imao svoju etiku i lepotu