Tekstovi autora: Milan Živanović

Vremena jedva da nam je ostalo, pa nam je i pet poruka na Viberu previše. Radost i tugu danas nesebično delimo – na društvenim mrežama, uglavnom s neznancima. Stara strpljivost je stvar prošlosti i s razlogom je tako – vreme je za glasovne poruke, ne duže od dvadeset sekundi.

Svako autovanje je posebna priča, ali se uvek radi o hrabrosti koja LGBTIQ+ osobama vraća odavno oteto dostojanstvo. Veoma je važno da se ne pristaje na homofobičnu stvarnost, jer život ne traje večno. LGBTIQ+ osobe su deo društva i mesto im je svuda – na ulici, u opštini, na venčanju, na porodičnim ručkovima, u umetnosti, na filmu, u roditeljstvu, na plaži, u klubu, u školi, na poslu, u svim zemljama sveta i svim profesijama, pa i u fudbalu

Da biste razumeli problem s poljupcem u spotu za pesmu "Šta je stid?", neophodno je da pre toga razumete šta je odbacivanje, ili šta je nasilje, po mogućstvu i šta je homofobija.

Katarina se dobar deo nove sezone sprema da postane majka, što kulminira javnim porođajem. Rođenje kao pozorišna predstava je još jedan detalj – kad se rodiš na pozornici jasno je da u tvom životu privatnog skoro da neće biti. Glavna junakinja se između te dve vremenske tačke pretvara u katastrofu koja je opsednuta hranom, budući da joj smrt preti sa svih strana – Petar bi mogao da je ubije kada se dete rodi, mogla bi da umre na porođaju, mogli bi da ih ubiju oboje, uzmu im dete i iskoriste ga kao kartu do trona

Čini se da je zagađenje vazduha „zimski problem“, pa mnogi građani veruju da s dolaskom lepšeg vremena mogu da odahnu. Lekić kaže da je to slučaj jedino „u onim sredinama u kojima je osnovni uzrok zagađenja sagorevanje fosilnih goriva u individualnim ložištima (zagrevanje, kuvanje i drugo), odnosno u malim kotlarnicama i toplanama, i tamo se najveće zagađenje detektuje zimi. Kako je saobraćaj jedan od značajnih uzroka zagađenja, taj problem je takođe izražen u većim gradovima – u toku cele godine

Tog će mirisa jednog dana nestati, kao i antilopa, medveda i lisica, pa i samog leoparda. I Sunce će se jednom ugasiti, pa običan gledalac ne može da pobegne od pitanja – čemu onda sve to? Odgovor je jednostavan: zbog onoga što može da se pronađe u očima fotografa Vincenta Muniera.

„Sve što nam se dogodi“, pisala je Susan Sontag, „Uključujući i velika poniženja i nesreće, sve je to glina, sirovi materijal koji nam je dat da od njega nešto napravimo“. U animiranom dokumentarnom filmu „Flee“ tog materijala ima napretek, pa je na momente neverovatno da je sva ta građa sručena na pleća jednog čoveka.

Lekar je tu da leči, ubica da ubija kitove i foke. Prva scena lova je surova – za članovima posade ostaju krvavi tragovi i leševi životinja s kojih je skinuta koža. Sav besmisao života je upravo u tom mesu koje ostaje nepotrošeno – ni zubalom, ni smrću

Iako analogne igre kao što su Monopol i Čoveče ne ljuti se i dalje žive po zabačenim ćoškovima vremena koje se odvaja za zabavu, odavno smo prešli na druge formate. Video igre danas uzimamo zdravo za gotovo – iskaču sa svih strana. Muku mučimo s nesanicom, stimulisani hordama novih junaka kojima možemo da upravljamo. Brojni žanrovi, suludi zapleti, igre koje traju kratko ili pak mesecima – ljubiteljima više nego dovoljno.

Oslobađanje od srama i tereta, koji su preci i sebi i nama namakli na leđa, jedan je od osnovnih zadataka u ovom životu. U tom procesu želja ima pravo da bude besna, jer iz otvorenih rana kulja ono što su trpele generacije različitih

Na Noć veštica se obično gleda kao na nešto mračno, na uljeza koji je u našu kulturu došao kao proizvod đavolje rabote. Običaj nam se ipak uvukao pod kožu i s malih ekrana provalio u svakodnevni život. To posebno važi za one koji su odrastali osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, u vreme pre društvenih mreža, kad zabrinuti vernici nisu vodili online ratove protiv praznika koji su došli s one strane sveta

Dokumentarni film „The Celluloid Closet“ iz 1995. godine objasnio je vezu između filma i identiteta, ali i vidljivosti bez koje pojedinac/ka lako može da poveruje u to da ne postoji. Brojni spiskovi sa LGBTIQ+ filmovima opsedaju internet, ali su vrlo često identični, budući da okupljaju kultne i popularne filmove sa manje ili više vidljivim kvir junacima. Na mnoge se zaboravilo, a filmske liste su ipak bogatije – od Kennetha Angera do Pier Paola Pasolinija, od Gus Van Santa do Bruce LaBrucea i mnogih drugih. Tom temom ćemo se pozabaviti u potpunoj slobodi, bez hronološkog reda

Iako film na prvi pogled izgleda kao pero laka romantična drama, u njihovom zbližavanju postoji nešto iskreno i sirovo. Ta sirovost je moguća jedino u pravom životu, i to onda kad se poklope sve sitnice. To nije uvek lako, najpre zbog toga što se ljudi boje. Plašimo se da nas ne povrede, da se ne obrukamo, da ne ispadnemo smešni, najviše se bojimo odbacivanja. Ko zna koliko je prilika propalo zbog straha

Najava legalizacije surogat majčinstva u Srbiji je još 2019. godine dovela do podela – s jedne strane je oduševljenje onih koji na drugi način ne mogu da dobiju biološko potomstvo, s druge stavovi onih koji tvrde da se radi o eksploataciji. U zemlji u kojoj je čak 40% radno sposobnih žena isključeno s tržišta rada ovo potencijalno može da postane problem, pa se tu opet vraćamo na pitanje koliko je dobrovoljan izbor koji je uslovljen ekstremnim siromaštvom

Film "Tereza37" reditelja Danila Šerbedžije izabran je za hrvatskog kandidata za američku filmsku nagradu Oskar u kategoriji najboljeg međunarodnog dugometražnog filma. O filmu smo razgovarali s Lanom Barić koja je napisala scenario i odigrala glavnu ulogu