Tekstovi autora: Velimir Hlebnjikov

Tamo gde je ljudski rod šuljeve stekao,/ Milenijumima sedajuć u fotelje uske,/ Da iz budućnosti slutim, ja bih vam rekao,/ Sne svoje prekoljudske

Pročitan gvozdeni je spisak,/ U svetu veveričju jesen,/ Kroz kraj stadima presečen,/ Čuo se cokot, šum i pisak./ Bacite granu, nek jeknu krici!

U vreme je kovrdžavo čelo/ U rupama tamnim podzemnog bika/ Krvavo mljackalo i proždiralo ljude/ U dimu pretnji neskromnih i vike

Ja koji sam rekama kosmat.../ Gledajte! Dunav mi po ramenima teče/ I - pramen nepokorni - Dnjepar se/ brzacima plavi.