Tekstovi autora: Dositej Obradović

Dossi 02 S

Vek prosvećenosti

Pismo Haralampiju

Moja će knjiga biti za svakoga koji razumeva naš jezik i ko s čistim i pravim srcem želi um svoj prosvetiti i narav poboljšati. Neću nimalo gledati ko je koga zakona i vere, niti se to gleda u današnjem veku prosvećenom. Po zakonu i po veri svi bi ljudi mogli dobri biti. Sve su vere osnovane na zakonu prirode; nijedna vera na svetu ne veli: čini zlo i budi nepravedan; no naprotiv, sve što ih je god od strane božije ne lažu i zapovedaju: nikom nikakva zla ne tvoriti, dobro tvoriti i ljubiti pravdu. Bog je sama večna dobrota i pravda; što god nije dobro i pravedno, nije od Boga. A zašto, dakle, u svakoj veri ima zlih i nepravednih ljudi? Nije tome vera uzrok, nego nerazumlje, slepoća uma, pokvareno, pakosno i zlo srce i preko mere ljubav k samom sebi
Dositej 01 S

Život i priključenija: Beseda episkopa Georgija

Vladar mora raditi na polzu opštestva

Negder dođemo sad ka kaluđerima; samo, pre nego počnemo o ovoj materiji besediti, ovo naznačite. Čoveku, kad se što u noći prividi, šta je potreba da čini? Da se nimalo ne plaši, no da slobodno pristupi k onom šta mu se prividi, pak će namah poznati da ono što mu se prividilo ili je sen ili panj, ili kakva god stvar od koje nimalo nema uzroka strašiti se. Na isti način, o čem god mislimo rasuđivati, ne valja se nimalo strašiti, nego svaku sujevericu odbaciti, slobodno pristupiti s bogodanim razumom izblizu i sa svih strana gledati i poznati. Srblji ili izgovaraju “kaluđer”, ili, kao neki drugi “kalađur”; ne znadu šta rade, niti izgovaraju kako valja. Ovo je grčka reč i ko hoće uprav da je izgovori, valja da rekne „kalogeros“, a to će reći – dobar starac; a monah, iliti uprav monahos, znači – sam iliti samac. Po samom imenu vidi se šta je; čovek koji se odrekao svega sveta i šta je god u svetu, koji ni za što drugo niti misli niti se stara osim da spase dušu svoju.