Tekstovi autora: Radoje Domanović

Okrv 06 S

Pravi mudrac!… Retka pamet!

Vođa

Ne postoji pisac kog su se vlasti toliko plašile i posle njegove smrti, iako on sam, po svojoj prirodi, nije bio ni agresivan ni revolucionaran, nego drugačiji od svih pisaca koje je Srbija ikada izrodila
Sello 01 S

Sivonjin unutrašnji monolog

Razmišljanje jednog običnog srpskog vola

Pa zar onda - produži on dalje svoje tužne misli - nismo ja i moj rod bolji u tome od sviju njih? Ja nisam nikoga ubio, nikog ogovorio, nikom ništa nisam ukrao, nisam iikog otpustio iz državne službe ni kriva ni dužna, nisam napravio deficit u državnoj kasi, nisam lažno bankrotirao, nisam nikad okivao i apsio nevine ljude, nisam oklevetao svoje drugove, nisam izneverio svoje volovsko načelo, nisam lažno svedočio, nisam nikad bio ministar i činio zla zemlji, a sem toga što nisam zla činio, činim dobra i onima koji meni zla čine. Majka me otelila, pa su mi odmah zli ljudi i mleko majčino oduzimali. Bog je travu tek valjda stvorio za nas volove, a ne za ljude, pa nam i nju otimaju. I mi, ipak, pored tolikih udaranja, vučemo ljudima kola, oremo im i hranimo ih hlebom. Pa, ipak, niko ne priznaje te naše zasluge za otadžbinu.