Tekstovi autora: XXZ magazin

U petak, 23. kolovoza, u Klubu Močvara (Trnjanski nasip bb) kolektiv House of Flamingo uprizorit će zagrebačku premijeru svoje nove izvedbene drag poslastice i najboljeg antidepresiva za povratak na vrući gradski asfalt – show pod nazivom ‘Interview With a Drag Queen’

“Ne odričem se” ima ličnu, ali i političku notu i poruku. “Ne odričemo se ljudi, ali ni vrednosti. Ne odričemo se slobode, ne odričemo se prava, ne odričemo se jednskosti. Odričemo se homofobije i straha u kojem nas teraju da živimo”

Film prati mladog i vibrantnog Elliota, koji je centar svake zabave, ali se iza šminke i glitera krije želja za seksualnom i najobičnijom ljudskom povezanošću. I onda upoznaje Jacka: samouverenog, autovanog i…oženjenog. I tu se postavlja pitanje o tome šta je uopšte povezanost, a šta potreba za konekcijom, te da li je svaka želji da se upozna onaj drugi samo maskirana potreba za seksom, te osećaj privlačnosti u odnosu na biće koje nam u datom trenutku telesno odgovara

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama

Jedan od rođaka velikog umetnika, koji je ostao poznat jednostavno kao Michelangelo, objavio je 1623. godine zbirku pisama u kojima je muški rod onih sa kojima se umetnik dopisivao promenjen u ženski, kako bi se sakrila homoseksualna priroda vajara, te je tako ostalo u narednih 200 godina. Na ovu nepravdu je pažnju obratio John Addington Symonds, koji se bavio istorijom porodice Buonarroti, pa je 1892. već ukazao na taj problem. Ipak, o homoseksualnom identitetu umetnika je slobodnije počelo da se raspravlja tek poslednjih godina

Njegove su dubine mudrije/ od svih tvojih aforizama./ More voli ribare koji ga potkradaju puni ljubavi/ i mornare koji koriste opasnosti što im pruža/ dok ne zalutaju i posle...

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama

Povodom Internacionalnog dana mačaka, koji se obeležava 8, avgusta, sa vama delimo malo poezije i nešto fotografija: Mačka ne bi da umre./ Jer šta da radi mačka/ u praznom stanu./ Da se penje na zidove./ Da se češe o nameštaj./ Kao da je sve ostalo nedirnuto,/ pa ipak izmenilo se./ Kao da ništa nije pomereno,/ pa ipak ispremeštalo se./ I uveče lampa više ne gori./ Čuju se koraci na stepeništu,/ ali nisu to ti./ Ruka koja stavlja ribu u činiju/ opet nije ona stara./ Nešto ovde više ne počinje/ u svoje uobičajeno vreme./ Nešto se ovde ne odvija/ kako treba./ Neko je ovde bio i bio,/ a zatim odjednom iščezao/ i uporno ga nema./ Pregledala je sve ormane./ Optrčala sve police./ Zavukla se pod tepih i pregledala./ Čak je prekršila zabranu/ i razbacala papire./ Šta ima više da se radi./ Da se spava, da se čeka./ Samo neka se vrati,/ samo neka se pojavi./ Pokazaće mu već/ da se tako s mačkom ne može./ Ići će mu u susret/ kao da to čini preko volje,/ polagano,/ na veoma uvređenim šapama./ I bez velike radosti, za početak. (Vislava Šimborska, Mačka u praznom stanu)

Zahvaljujući novoj internetskoj stranici pod nazivom Pussypedia ne morate se više oslanjati na Google da vam pronađe odgovore na pitanja o zdravlju. Osim toga, vjerojatno ste i same svjesne da postoji mnogo pogrešnih informacija na internetu, pogotovo kada je riječ o reproduktivnom ili seksualnom zdravlju

"Ovoga puta, Džordž, nije sve izgubljeno. Ako zažmuriš i izviniš se mojim obožavateljkama, možda će se ono prethodno i zaboraviti. Smatram da su moji obožavatelji/ke dovoljno dobronamerni/e, i da mogu da ti oproste, budući da ono što si napisao ide samo do granica tvojih mogućnosti, do margina tvoje lične evolucije.“

Zakon o lečenju neplodnosti postupcima potpomognute oplodnje donet još 2017. godine, a konačno je krajem aprila dopunjen neophodnim Pravilnicima, koji su i u Srbiji omogućili doniranje reproduktivnih ćelija ili embriona. Tako je stiglo veliko olakšanje za parove kojima je donacija jedini način da postanu roditelji, budući da više neće morati da odlaze u inostranstvo da bi pokušali da dobiju potomstvo. I dok je još jedan problem heteroseksualnih parova dobio svoj epilog, pripadnici LGBTIQ zajednice su još jednom diskriminisani, budući da gej muškarci, lezbejke i biseksualne osobe neće moći da se uvrste u donatore pomenutih ćelija

Ono što iza nas bude ostalo jedino je što će nas budućim generacijama opisivati, a u samom vrhu spiska stvari koje bi trebalo sačuvati je svakako biljni i životinjski svet, te pejzaži na kojima preovlađuje zelena boja. BigPicture Natural World takmičenje za najbolju fotografiju riznica je prizora iz prirodnih okruženja, a ove godine je na konkurs stiglo preko 6.500 fotografija. Fotografi iz 67 zemalja okušali su se u borbi za glavnu nagradu, koju je na kraju odneo norveški fotograf Audun Rikardsen, a mi vam nudimo izbor fotografija koje su pobedile u različitim kategorijama, i koje ostaju kao dokaz o životu koji je jednom bujao.

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama

Te daleke 1971. godine, festival Beogradsko proleće bio je pravi kulturni događaj; happening koji je trajao nekoliko dana nije u Dom sindikata privukao samo ljubitelje zabavne muzike i modernih toaleta, već urbanu elitu među kojom na dosad neobjavljenim fotografijama prepoznajemo Milenu Dravić, upravnicu Ateljea 212 Miru Trailović, tadašnjeg advokata Veljka Guberinu, Batu Živojinovića ili proslavljenog filmskog reditelja Purišu Đorđevića. Vidimo da je i Nikica Kalogjera u publici: očigledno, tu je da pruži podršku svojoj supruzi – Ljupki. Naravno, na okupu su tadašnje najveće pevačke zvezde SFRJ: Arsen Dedić i Gabi Novak, Lola Novaković i Dragan Antić, Senka Veletanlić i Zafir Hadžimanov, tu su još Mišo Kovač, Kićo Slabinac, Boba Stefanović, Anica Zubović, Dušan Jakšić, Miro Ungar, Daliborka Stojšić... Izgledalo je svečano, uzbudljivo i vrlo cool. Cela Jugoslavija u jednom Domu sindikata.

„Osećam se poraženo. Nadala sam se da ću danas moći da izađem pred LGBTIQ zajednicu i podelim radost što je ovaj zakon usvojen. Ovakav ishod glasanja nije samo poraz za civilno društvo, već i za demokratiju i demokratski proces u Crnoj Gori. Očito je da Crna Gora nije spremna da stane u red razvijenih, demokratskih zemalja Evrope, te da radije bira put diskriminacije i predrasuda, koji vodi u mržnju i netoleranciju."