Tekstovi autora: XXZ magazin

Trebalo nam je malo više vremena da se usaglasimo: hoćemo li komentare i kakve – potpuno slobodne ili one koje moramo da odobravamo? Konačno, prelomili smo: komentari se vraćaju na velika vrata, čitaoci ih sami postavljaju, jedno što jeste neophodno je – morate se registrovati

Dokumentarni film "How we got gay" bavi se LGBT prajdom, prekretnicama pokreta za gej prava - seksualnom revolucijom, posledicama AIDS-a i borbom za ravnopravnost.

Holivudska legenda Robert De Niro je još na filmskom festivalu Sundance 2014 prikazao dirljiv dokumentarac o svom ocu slikaru koji je odbio da porekne samog sebe, te otvoreno živeo u skladu sa svojim gej identitetom kada je to bilo gotovo nezamislivo. Robert De Niro stariji se sa Virginiom Admiral venčao daleke 1941, a rastali su se četiri godine kasnije kad joj je konačno saopštio da je gej. Dokumentarac "Remembering the Artist Robert De Niro Sr.", De Niro mlađi je pre svega posvetio svojoj deci: "Napravio sam to zbog njih. Želeo sam da moja mlađa deca, rođena nakon njegove smrti, znaju ko im je bio deda. Sačuvao sam i njegov slikarski atelje da bi ona mogla da ga posećuju", ispričao je De Niro publici na panelu nakon projekcije.

Intervju sa Anom i Verom objavljen je na portalu "Ljubav je zakon" u maju 2013. godine, te su u okviru njega govorile o svojim iskustvima, odnosima sa porodicom i odnosu šire zajednice prema istopolnim vezama. Danas ga ponovo prenosimo, budući da odlično komunicira na neke teme koje su u Srbiji, na žalost, u istom položaju u kojem su bile i pre pet godina.

Mislili smo da o Matiji Bećkoviću znamo sve: da je Srbin, da je veliki Srbin, da nije Crnogorac, da je napisao knjige čiji broj je nemoguće utvrditi, da je opevao sve teme i dileme vaskolikog srpstva, da je vernik, da je isposnik, da je svetosavac, da je pravoslavac do poslednjeg mirotočivog stiha, da je nacionalni bard koji prema celom neprijateljskom svetu drži gard, da voli Rusiju, da mrzi Zapad, da je ekspert za procenu cene pojedinih reči među kojima se posebnom vrednošću na berzi izdvaja Kosovo, da piše portrete u stihu za “Večernje novosti”, da nema tog fašiste koji mu se nije divio, da najviše voli da ćera kera…

"Zaljubljen sam u Sema. Zaljubljen sam u svog najboljeg prijatelja. Ne znam kako se dogodilo..." kaže Kim Ho, srednjoškolac iz Australije, u svom kratkom filmu o ljubavi koji je, sada već daleke 2013, oduševio svet.

Amiši su jedna od najneobičnijih skupina, pa i danas žive kao u doba kada su se prvi put pojavili početkom XVI veka u centralnoj Evropi, na teritoriji Švajcarske. Ne koriste automobile, odeću prave od krutog platna, zemlju obrađuju plugovima koje vuku konji, za osvetljenje koriste uljane lampe, ako se razbole - lek je molitva, a kada požele da razgovaraju sa komšijama dovikuju se, budući da ne veruju u telefone.

Često se misli da je gej i lezbejska istorija istorija manjina, ali ona je zapravo deo istorije čovečanstva. Seksualna različitost je nešto što utiče, te je oduvek uticalo, na sve nas. Hiron nije bio kao drugi kentauri, te je delovao sa više osećanja i prefinjenosti. Bio je toliko ispred ostalih, da su mu prednje noge bile ljudske. Predao se podučavanju drugih, a naročito je bio dobar sa dečacima. Učio ih je veštinama koje su im bile potrebne da bi postali muškarci: medicina, muzika, streljaštvo, lov, ljubav. Slobodna seksualnost mitoloških bogova i drugih stvorenja starih vremena kasnije je potpuno istisnuta hrišćanskim učenjima, pa je razumno pretpostaviti da, ako su tragovi takvih ljubavi opstali ovoliko dugo, nakon vekova cenzura i prepravki, je onda priča o homoseksualnim ljubavnicima bila nešto što je bilo sveprisutno i prihvaćeno od svih. Pored Hirona i Ahileja, tu su i druge priče, a koje danas možemo da tumačimo kao „ljubavne,“ budući da je strast tu, nadire kroz koplja, te druga oruđa za penetraciju, maskirana u nasilje, odlučna da nam pripoveda o onome o čemu se jednom maštalo.

Mashrou’ Leila (Arabic: مشروع ليلى‎) ime je libanskog indie-rock kvinteta, osnovanog u Bejrutu, pri muzičkoj radionici tamošnjeg Američkog univerziteta. Bez obzira na tri objavljena, inače odlična albuma - Mashrou' Leila (2009), Raasük (2013) i Ibn El Leil (2015) – bend je postavio temelje svoje popularnosti kroz sjajne koncerte koji su ih, u stvari, i lansirali u stardom visine. Koristeći svoje pesme da ukažu na politiku, seksualnost, gej populaciju -  Mashrou’ Leila postali su simbol kontraverze i objekt mržnje među tvrdokornim muslimanskim grupama. Koncert u Egiptu gde je publika istakla LBGT zastavu bio je okidač kampanje protiv benda koji već godinama dobija pretnje smrću. Srećom, Mashrou’ Leila i dalje održavaju sjajne koncerte i plasiraju odlične video radove...  

Otkud na XXZ portalu foto galerija Plavog orkestra, baš sad, bez naročitog povoda? Pitajte Rajka Vasića! Dodikov kućni ljubimac, ničim izazvan, umalo se nije obesio o vlastiti tviter kad je napisao: “Plavi orkestar je vjesnik Srpskog Muslimanskog Unitarizma, najava Saveza Za Promjene, Srpske Izdaje. Suada. Jebem vam mater. I Suadu”. Za ovu urnebesnu misao trebalo mu je svega 33 godine, jer su Plavi orkestar 1985. objavili album “Soldatski bal”, te u Beogradu 13. septembra zakazali potpisivanje ploče u prodavnici tik uz palatu “Albanija”. Desilo se ono što Vasić Rajko nije slutio: ispred prodavnice ploča okupilo se, po procenama, preko četiri hiljade navijača Plavog orkestra; red je morala da održava narodna milicija, kojoj su pomagali vatrogasci u civilu. Na fotografijama Kamenka Pajića očigledno se vidi da je omladinska masa “vjesnik Srpskog Muslimanskog Unitarizma i Srpske Izdaje”, jer ko sem izdajnika može da sluša pjesme “Odlazi nam raja” ili “Šta će nama šoferima kuća”. Naročito je Vasića potresla “Suada” koju bi, poručio je, pojebao pod stare dane. Neće moći, Rajkane; Plavi orkestar je pod zaštitom SFRJ i glavnog urednika Petra Lukovića koji je lično i vredno radio na njihovoj promociji tj. promociji “srpskog muslimanskog unitarizma” na 33 obrtaja; zbog tviter-manijaka iz Šumske, Suadu smo sklonili u video, a Vasiću ostavili fotografije sa koncerata i turneja Plavog orkestra da poplavi od naslova kojeg se uvek bojao - “Bolje biti pijan nego star”…

Kad je vaskoliko srpstvo otkrilo tviter, toalet je izgubio svaki smisao; sve ono što je nekad išlo u kanalizaciju odjednom je stalo u 140 ili 280 pravoslavna karaktera. Rajko Vasić se setio da posle 32 godine pojebe Suadu iz pjesme Plavog orkestra; neki drugi Vasićev pajtaš setio se da je Zoran Đinđić izdajnik; radikali se sećaju koliko vole Vojislava Šešelja, a ima i onih koji priželjkuju Treći i Četvrti svetski rat sa idejom da Australija i Kanada budu mete atomskih udara... Tu je i neki retard koji se setio mrskog i mrtvog Dražena Petrovića! Ukratko, mentalno svinjogojstvo u punom je sjaju!

Po ugledu na slične organizacije u svetu, Dugine obitelji okupljaju LGBTIQ parove, te pojedince i pojedinke, koji imaju decu, ili samo žele da se informišu o izazovima koje roditeljstvo donosi. Grupa se prvi put okupila 2011. godine, a u cilju pružanja psihosocijalne podrške pripadnicima LGBTIQ populacije, da bi 2017. godine Dugine obitelji postale udruženje.

Žene u crnom objavile su 2007. godine knjigu „Ženska strana rata“, u kojoj su objavljena i pisma žena iz Sarajeva pod opsadom. Prenosimo njihove potresne priče o životu pod Mladićevim i Karadžićevim granatama i snajperima, u nekoliko nastavaka

Žiri fotografskog takmičenja World Press Photo objavio je dobitnike nagrada za najbolje fotografije koje su napravljene tokom 2017. godine, a pobedila je "Man on Fire" fotoreportera Ronalda Schemidta. Prema rečima žirija „slika pokazuje dramatičnost i ostavlja i vizuelni i emotivni utisak”. Nagrade je osvojilo još 60 fotografa za radove u deset kategorija.

Predstava o ubogom piscu, koji svoje dane provodi bez dinara, duboko je ukorenjena u kolektivnoj mašti, a uglavnom prikazuje onoga ili onu koji pišu do iznemoglosti, da bi se tek onda setili da u organizam unesu nešto hrane, ali tek nekoliko zalogaja, budući da im budžet ne dozvoljava više od toga.