Tekstovi autora: XXZ magazin

Ja sam uvjeren da je najviši akt uma, onaj u kojem on obuhvaća sve ideje, estetski akt i da su istina i dobro samo u ljepoti pobratimljeni. Filozof mora imati isto onoliko estetske snage koliko pjesnik. Ljudi bez estetskog smisla su naši knjiški filozofi.

Milorad Popović objavio je u izdanju Otvorenog kulturnog foruma i Pobjede knjigu „Što da se radi“. U njoj je istaknuti crnogorski pisac sabrao tekstove koje je u toku posljednjih tridesetak godina pisao na temu crnogorskih političkih i nacionalnih kontroverzi

Prema jednoj anketi koja je sprovedena 2016. godine, pismo Džonija Keša upućeno njegovoj ženi, Džun Karter Keš, proglašeno je za najlepše ljubavno pismo svih vremena. Pismo je napisano 1994. godine, a za njen 65. rođendan.

Lepenski Vir, po kome je cela jedna mezolitska kultura dobila ime, predstavlja izuzetno značajno i u mnogo čemu jedinstveno praistorijsko nalazište. Na ovom lokalitetu koji je intenzivno naseljavan od 6300. do 5500. godine pre nove ere, izdvojena su naselja koja pripadaju mezolitu i ranom neolitu.

U aprilu 1973. godine, pošto je u Japanu završio Ziggy Stardust turneju, David Bowie se u Evropu vratio kopnom. Bilo da se radilo o strahu od letenja, ili o želji da se vidi Rusija, Bowie je rastojanje između Vladivostoka i Moskve prešao transsibirskom železnicom, a društvo mu je pravio prijatelj iz detinjstva i prateći vokal Geoff MacCormack. O putovanju koje je potrajalo nedelju dana Bowie je kasnije pisao za magazin Mirabelle: „Nikada ne bih mogao da zamislim tako neiskvarenu prirodu, da je nisam svojim očima video. Bio je to osvrt u neko drugo vreme, neki drugi svet, koji je ostavio snažan utisak na mene. Bilo je neobično sedeti u vozu koji je jedna od tekovina tehnologije, te prolaziti kroz predele koji kao da čoveka nikada nisu sreli.“

Numere se pre svega bave različitošću, ali i jednakošću , te Touré peva o svemu – od ljubavi, preko samoprezira, do smrti i, konačno, samoprihvatanja. Album se kao celina ističe i po kompleksnosti koja je obogaćena jednostavnom iskrenošću koja onoga kojem se obraća potpuno razoružava, a da bi ga pripremila na ono što ima da mu kaže, te dovela do zaključka do kojeg se dolazi tek posle poslednje numere. Zanimljivo je da je album, i pored državne homofobije, nominovan za četiri južnoafričke muzičke nagrade, što je možda najbolji način da se opšta populacija suoči sa sopstvenim predrasudama.

Zbogom, zbogom, voljeni (mi charissime), molim se i molim da me se setiš. A ako ti stvaram teret, zaboravi me i slobodno pamti nekog drugog.

Pisac Igor Marojević odlučio je da se vrati muzičkim korenima iz ranih devdesetih godina prošlog veka I sprema svoj prvi solo album pod nazivom “Da se ne zameri” (izdavač: SKC Novi Sad). Donosimo prvi singl sa tog albuma pod naslovom “Nikad brate”. Glas, ritam gitara i bas: Igor Marojević. Solo gitara: Nenad Pejović (Kanda, Kodža i Nebojša). Bubnjevi: N. N. Autor spota: Matija Krstić. Godine 1992. Marojević je kao lider beogradskog benda "Stvarno kvarno" objavio istoimeni album u izdanju Produkcije Modro oko, a ovo je nastavak njegove muzičke karijere, nakon duže pauze

"Proračunata surovost ubica, tiha agonija žrtava, ravnodušnost ostatka sveta - ova TV serija u jednom dahu prikazuje ono što oni koji su preživeli holokaust pokušavaju već godinama ... Previše toga je tu. Sve je previše eksplicitno. Priča o jednom detetu, sudbina jedne žrtve ... Previše toga se događa samo jednoj jevrejskoj porodici, a previše zla je kanalisano u samo jednom nemačkom oficiru..." Ovako je o seriji i filmu pisao Elie Wiesel u aprilu 1978. Na kraju svoje ni malo pozitivne kritike on zaključuje da holokaust mora biti zapamćen, ali ne kao šou. I to je možda preteča svih rasprava o tome koliko je holokaust uopšte moguće predstaviti u filmskoj, te drugim umetnostima.

Još jedan razlog za fotografisanje u ovakvim prostorima je i taj što stanovnici Tbilisija kažu da ne postoji problem sa pripadnicima LGBTIQ zajednice, sve dok ovi „sede u svoja četiri zida“ (poznato?), te ne samo da ih na taj način eliminišu iz javnog prostora, već prave razliku između privatnih prostora heteroseksualne većine i onih u kojima borave pripadnici LGBTIQ zajednice, pa fotograf tako pokušava da povrati pravo i na ove domaće prostore, te obriše razliku koja se, u glavama onih čija je glavna veština mržnja, pretvorila u ideju o prljavštini, a samo da bi se drugačiji lakše demonizovali.

U paralelnom muzičkom svetu tokom šezdesetih i sedamdesetih, a bogami i osamdesetih, nisu vladali samo rock'n'roll, The Beatles, The Rolling Stones ili Bob Dylan; njima se svojom blistavom karijerom pridružio klavijaturista Klaus Wunderlich, čovek koji je proslavio Hammond orgulje, te su ga zbog toga zvali „Hammond King“ ili „ King H“. Svirajući raznorazne cover-melodije, od najljigavije pop muzike preko opereta do swing-jazza, Wunderlich je postavio visoke kič standarde koji danas postaju vrsta kempa. Kao prethodnik „muzike za liftove i robne kuće“, Wonderlich je bio inspiracija za mnoge sfrj-bendove koji su leti svirali po hotelskim terasama uz more; koliko je ljubavi započelo uz njegovu organu – nikad se neće saznati. Zna se da je objavio preko 110 albuma i da je prodao preko 24 miliona ploča; on i njegove hammond-kolege lansirali su, takođe, prepoznatljiv vizuelni identitet vezan za omote LP ploča; diskretna erotika, seksi detalji, foto-nagoveštaji strasne ljubavi ili dvosmisleni naslovi – bili su ključ ovog Hammond-Pokreta koji i danas ima svojih pristalica. U Klausovu čast, donosimo fotogaleriju najklasičnijih hammond-omota gramofonskih ploča iz sedamdesetih godina...

Mali šumski Gebels, poznatiji kao kućni ljubimac Mileta Dodika, pun je praktičnih savjeta srbijanskom rukovodstvu kako treba postupati prema lukavim Hrvatima. Neke od Vasićevih recepata prenosimo s njegovog kulinarskog bloga…

Drug Tito je često znao govoriti o značaju radnih akcija, ne samo za izgradnju zemlje, nego i za izgradnju pojedinca kao ličnosti: “Borba za pobjedu u obnovi zemlje, u savlađivanju privrednih teškoća, sastavni je dio one velike borbe na bojnom polju u kojoj su ginule desetine hiljada omladinaca i omladinki. Ovdje, na radnim akcijama, se kuju novi ljudi. Ovdje se kuju i prekaljuju i izlaze iz rada novi ljudi sa novim pojmovima o radu. Stvara se jedan radni kolektiv koji se ponosi svojim radom, ono što on stvara svojim sopstvenim rukama"

Knjiga “Portugalska pjesnička avantura”, izbor iz savremene poezije Portugala, u prijevodu Tanje Tarbuk, nedavno je objavljena u izdanju Otvorenog kulturnog foruma sa Cetinja. Izdavač knjige je Milorad Popović, knjigu je uredila Dragana Tripković, stihove je prevela i priredila Tanja Tarbuk, a knjigu je likovno opremila Suzana Pajović

Vaš tata će biti strijeljan jer je htio da naša draga Francuska bude slobodna i sretna. Napuštam vas u času kad jedva poznajete život, ali vam ostavljam mamu koja je puna dobrote i ljubavi. Ona će vam znati iskazivati svu ljubav, na koju vi imate pravo, i ona će vas voditi da postanete dobri Francuzi, tako da bi i vaš otac mogao biti ponosan. Znajte da dati život za zemlju nije samo žrtva nego i najbolji dokaz nade da će naša domovina jednoga dana biti potpuno slobodna i sretna.