Tekstovi autora: XXZ magazin

Kritičar Paul Trandahl je filmu dao četiri od pet zvezdica: "Puno snažniji vizualno nego narativno, Fantastična planeta će više zanimati ljubitelje ZF-a i animacije nego običnog gledaoca. Zrele teme i često uznemirujuće slike čine ovo neprikladnim za mlađe gledaoce. Izgleda poput animirane slikovnice sa ilustracijama, pozadinom i likovima koji imaju zapanjujući trodimenzionalni izgled. I priča se bavi teškim temama kao što su rasizam, genocid i seksualno razmnožavanje...Sledimo glavnog lika, Terra, ali ga nikada zaista ne upoznamo." Ian Berriman je takođe hvalio film: "Radnja je poznata, to je priča o crvu koji uzvraća udarac, što podseća na Davida i Golijata i Gulliverova putovanja. Dizajn Rolanda Topora je ono što čini ovo tako pamtljivim. Sve vrste nadrealnih bića kreću se kroz krajolike koji su prekriveni čudnim organskim oblicima: kao da gledate hibrid između animacije Terryja Gilliama za Montyja Pythona i nadrealne slike koje je naslikao Hieronymus Bosch. Groteskna ali elegantna, ovo je halucinogena vizija koju ne vidite tako često"

Napad u Nici u junu 2016. godine, koji je odneo stotinak ljudskih života, predstavljao je svojevrsnu prekretnicu u pogledu pripreme i izvođenja budućih terorističkih napada u Evropi. Primenom nove metodologije terorističkih napada, koja je bila primenjena u Nici, usledili su brojni manji napadi od kojih su, po broju žrtava i pažnji javnosti koju su izazvali, najpozantiji bili onaj u Berlinu i nedavno u Londonu. Dok su ranije teroristi pokušavali da, upotrebom ubojitih oružanih sredstava, izazovu što veći i spektakularniji broj žrtava usled čega su dosta često bili otkrivani u toku samih priprema kompleksnih akcija, nova taktika terorista svodi se na povećanje učestalosti i uspešnosti napada manjeg obima. Dakle, uz relativno malu organizaciju, upotrebom svakodnevnih sredstava (automobila i noža) i fokusiranjem na izazivanje relativno manjeg broja žrtava, teroristi spavači sada su u mogućnosti da izvedu mnogo više napada, sa relativno manjim brojem žrtava po napadu, ali sa mnogo većim učinkom u konačnom zbiru. Nova metodologija primenjena u terorističkim napadima ukazala je da je nivo pretnje od te pošasti podignut na jedan novi viši nivo koji zahteva i nove odgovore i primenu nove metodologije u borbi protiv terorizma. To je uslovilo da tema načina na koji se savremena evropska društva mogu nositi sa novim oblicima terorističke pretnje bude jedna od glavnih u britanskoj štampi nakon napada u Londonu. Opsežnu analizu mogućih mera objavljuje i britanski Gardijan, navodeći o osnovne crte Plana u četiri tačke premijerke Tereze Mej

Portugalski fotograf Daniel Rodrigues, koji je pre samo pet godina morao da rasproda fotografsku opremu kako ne bi umro od gladi, proglašen je fotografom godine na četvrtom POY Latam takmičenju. Santi Palacios iz Španije osvojio je drugo mesto, a Andres Kudacki iz Argentine treće. Takmičenje se prvi put održalo 2011. godine, kada su fotografi Loup Langton i Pablo Corral Vega poželeli da unaprede fotografiju u Latinskoj Americi. Fotografima iz Španije i Portugala dozvoljeno je da učestvuju od 2013. godine, a ovogodišnje takmičenje privuklo je više od 1900 učesnika.

Elliott Erwitt je rođen 1928. godine u Francuskoj. Tokom 1949. godine fotografisao je po Italiji i Francuskoj , i to je bio početak njegove karijere. Danas su njegove knjige, eseji, ilustracije i reklame poznate širom sveta. U reklamnoj i dokumentarnoj fotografiji najpoznatiji je po crno-belim snimcima koji ilustruju ironične i apsurdne situacije iz svakodnevnog života.

„Šta je gay slika? Da li je to slika koja prikazuje figuru ili prizor za gay gledaoca slike ili je to slika koja prikazuje gay telo, ili je to slika koja svojom piktoralnošću govori u ime gay identiteta, ili je to slika kojom se prisvaja vidljivi svet za gay individuu i gay zajednicu? U svakom slučaju, gay slika je vizuelna predstava ili izraz koji učestvuje u konstituisanju vidljivig sveta gay subjekta, intersubjekta ili umetničke, kulturalne ili društvene zajednice. Reč je o vidljivosti koja učestvuje u konstituisanju jednog mogućeg društvenog sveta i realizacije njegovih identiteta.“ Miško Šuvaković, Studije slučaja

Probudila si se i preobrazila/ svakodnevni ljudski rečnik/ i govor se napunio/ zvonkom snagom/ a reč “Ti” –/ dobila novi smisao/ i značila: Care/ na svetu se sve promenilo/ čak i obične stvari:/ lavor,/ bokal –/ dok je između nas/ kao na straži stajala/ slojevita i tvrda voda. (Arsenije Tarkovski, iz filma “Ogledalo”)

Pavlin Nolski (oko 353-431) potekao je iz bogate porodice iz Bordoa, a podučavao ga je Decim Magnus Auzonije, učitelj retorike u Bordou od 334. do 364. godine. Govorkalo se da Auzonije u svojoj privatnoj biblioteci ima pozamašnu literaturu koja se bavi homoseksualnošću, čijim su sadržajem bili šokirani čak i građani Rima, koje inače nije bilo lako šokirati. Na žalost, ni jedno od tih dela nije sačuvano ni identifikovano. Auzonije je bio poznat i po tome što je rešio poznatu grčku zagonetku koja je postavljala pitanje kako tri muškarca mogu da izvedu četiri seksualne poze. Odgovor je bio da je onaj koji je u sredini istovremeno i aktivan i pasivan. Pavlin se kasnije preselio u Barselonu, pa u Italiju gde je postao biskup 409. godine. Auzonije je ostao u Bordou, a prestao je da predaje 383. godine. U jednom pismu koje je poslao Pavlinu zamišlja ga kako putuje iz Barselone u Bordo: „Požuri dok si još mlad, a ja ne postanem previše star da ti udovoljim.“ Pavlin mu je iz Barselone odgovorio da će, iako su fizički rastavljeni, njihove duše biti zajedno za sva vremena.

Prikaz svetog Sebastijana bila je česta renesansna tema. Krhki androgini mladić, dvosmislene konstitucije, naslednik je grčkog modela lepote. On oscilira između energičnosti i tromosti. Obe komponente posmatračima su bile, i jesu, privlačne i seksualno provokativne. Strele koje se zarivaju u njegovo telo, dok on i u toj patnji zadržava svoju pozu dostojanstva, sklad i setu, koja je istovremeno i erotična, jesu falusoidne strele Erosa, ubodi prodornog oka koje ne ume i ne može pred lepotom da kontroliše pogled. Androgini mladić istovremena je sinteza muške i ženske lepote. Sveti Sebastijan vezuje se za hrišćansku tradiciju, ali i pre nje, naročito u grčkoj mitologiji bilo je androginih, samodovoljnih i narcisoidnih junaka koji su svojom lepotom doprinosili uništenju i sebe i drugih. Takvi su Narcis, Endimion, Ganimed, Apolon. U kasnijoj renesansnoj umetnosti čak i muževni i ratoborni bog Mars, ili pak Merkur, predstavljeni su kao androgine i seksualno dvosmislene figure. Tomas Man je u delu Smrt u Veneciji pisao: ”[…] lik svetog Sebastijana najlepši je simbol, ako ne umetnosti uopšte, a ono bar one umetnosti o kojoj sada govorimo. Ko je pogledao u ovaj ispričani svet, video je: elegantno vladanje sobom, koje do poslednjeg časka skriva pred očima sveta unutarnju podrivenost, biološko opadanje; žutu ružnoću, čulno uskraćenu, koja je sposobna da svoju dimljivu žar raspali do čistog plamena, čak da se uzvine do vladarstva u carstvu lepote; bledu nemoć, koja iz žarnih dubina duha siše snagu dovoljnu da njome ceo jedan obestan narod baci pred noge krsta, pred svoje noge; ljubazno držanje u praznoj i strogoj službi formi; lažni, opasni život, čežnju i veštinu rođenoga varalice koja brzo iznurava: ko je posmatrao ovu sudbinu, i još kolike slične, mogao je posumnjati da li uopšte i postoji drugo herojstvo sem herojstva slabosti. A u svakom slučaju, koje bi herojstvo bilo savremenije od ovoga? Gustav Ašenbah bio je pesnik svih onih koji rade na ivici malaksalosti, svih preopterećenih, već iznurenih koji se još pravo drže, svih tih moralista izvršenog dela, koji, nežnog rasta i krhkih sredstava, zanosom volje i mudrim rukovanjem ipak uspevaju da bar za neko vreme deluju utiskom veličine.”

Pobednik predsedničkih izbora Aleksandar Vučić položio je zakletvu na svečanoj sednici u Skupštini, čime je Srbija i zvanično dobila novog šefa države. U svom inauguracionom govoru Vučić je posebno naglasio da će tokom mandata biti posvećen realizaciji politike mira, stabilnosti i saradnje sa ciljem da od Srbije napravi društvo okrenuto budućnosti, a ne zagledano u prošlost. Citirajući reči Borislava Pekića, Vučić je poručio da „treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih“

U Zagrebu je održana još jedna manifestacija naizgled benignog naziva – Hod za život, iza koje se krije inicijativa za ukidanje abortusa. U Hodu za život učestvovao je i osuđeni ratni zločinac Dario Kordić u društvu Marijan Petir, hrvatske predstavnice u Evropskom parlamentu. Kao uspomenu na ovo lepo druženje sa koljačem, Petir je na svom Facebook profilu ponosno objavila fotografiju na kojoj se prison grli s Kordićem, dok su udruženim snagama hodali za život onih koje zločinac nije uspeo da pobije. Povodom ovog veselog koljačko-klerofašističkog događaja, portal Bona je objavio komentar koji prenosimo u celini

Putovanje kroz Škotsku uvek je pokušaj da se pomiri priroda i istorija. Škoti su vrlo ponosni na svoju državu i rado pričaju o njenoj burnoj prošlosti . Danas je ova zemlja deo Velike Britanije, ali ima svoj parlament. Lepa i uglavnom divlja priroda, brojni zamkovi i stari gradovi potpuno opčine svakog došljaka. S jedne strane crveni Glazgov, pa sivi Aberdin ili veličanstveni Edinburg, sa karakterističnom arhitekturom, mnoštvom starih kuća, palata i crkava, a s druge, divlje obale i ostrva gde vetar stalno duva. Ove razglednice iz Škotske s kraja XIX veka odlično će poslužiti da se uporedi prošla i novija Škotska beležena modernim tehnikama za fotografisanje.

Lik i delo Josipa Broza Tita ostaju da žive među narodima raspale Jugoslavije kao primer da je na ovim prostorima moglo i drugačije da se živi i radi, te da nacionalističko ludilo u koje smo dobrovoljno potonuli pre tri decenije nije jedina moguća stvarnost. Uprkos svim osporavanjima, Tito svakim danom postaje sve življi, a bogato nasleđe njegove epohe tek treba da bude proučeno. Mnogi su govorili o Titu, a mi donosimo mali izbor najzanimljivijih izjava

Édouard-Henri Avril (21 May 1849 – 28 July 1928) bio je francuski slikar i komercijalni umetnik. Pod pseudonimom Paul Avril radio je smele erotske ilustracije. Pseudonim je prvi put upotrebio da bi ilustrovao roman "Fortunio" Théophila Gautiera. Ubrzo se proslavio, tako da je dobijao pozive da radi ilustracije kako za dela poznatih autora, tako i za underground petparačku erotsku književnost. Tako ilustrovana dela prodavana su u ograničenom broju, a kupovana obično od strane kolekcionara.

Tema zidova, ograđenosti od drugih, teskobe, izolacije, unutrašnjih zidova koji nas zatvaraju u samicu – oduvek je opsedala pesnike. Nije ni čudo, ono o čemu pevaju pesnici deo je iskustva svakog čoveka. Svako od nas stoji pred nekim zidom i ne može dalje. Pred zidom bolesti, siromaštva, zidom napuštenosti i usamljenosti, pred zidom straha ili pred zidom starenja i nestajanja. Mogli bismo se zapitati zajedno sa Vujicom Rešinom Tucićem: "Nije li ljudski život samo zid, koji neprestano raste"? Donosimo mali izbor pesama koje traže nekakav, makar sasvim mali otvor u zidovima koji su nas opkolili, i spolja i iznutra

Izvesni Miroljub Petrović u poslednje vreme dobio je pozamašnu pažnju javnosti, drži vrlo posećena predavanja naokolo, na njegovom nastupu u sali opštine Voždovac nije imala igla gde da padne, daje intervjue po televizijama, dobija sve veći broj sledbenika po društvenim mrežama i širi svoje osebujne ideje gde god mu se za to ukaže prilika. Miroljubove ideje su dosta jednostavne i nekako već poznate, ali valjda zato i stiču popularnost. Protivi se vakcinaciji, predlaže klanje i kamenovanje dilera droge, propoveda da žene treba samo da rađaju, a nije loše ni vaspitno mlatnuti ženu ponekad, obožava masovne ubice Mladića i Karadžića zbog kojih je pretio da će potopiti Holandiju, propoveda kreacionizam, proglašava homoseksualnost bolešću i sve u tom stilu. Ukratko, zalaže se za društvo kakvo se može videti u seriji "The Handmaid's Tale" snimljenoj po romanu Margaret Atvud. Pored svojih propovedničkih aktivnosti, Petrović se navodno bavi i lečenjem na nekakvom Institutu za prirodnu medicinu čiji je direktor. To što nije lekar uopšte mu ne smeta da leči nesrećne ljude od raka, depresije i drugih bolesti. Sve bi to bio samo još jedan prilog sveopštoj domaćoj raspamećenosti ili bar osnov za sumnju u Petrovićevu uračunljivost da njegova sumanuta delatnost ne nailazi na oduševljenje i podršku među takozvanim građanima. Petrović je živi dokaz koliko je ova zemlja pomahnitala i otišla dođavola. Zato je bolje pribeći zakonskim sredstvima u borbi protiv ovakvih pojava. Udruženje građana "Egal" podnelo je krivičnu prijavu protiv Miroljuba Petrovića, o čemu je obavestilo javnost. Njihovo saopštenje prenosimo u celini