Tekstovi autora: XXZ magazin

Quin 01 S

George Quaintance, umetnik i heroj

Majstor muške fizionomije

Dok Tom of Finland doživljava renesansu, najviše zahvaljujući biografskom filmu koji je režirao Dome Karukoski, njegov umetnički otac, George Quaintance, ostaje manje poznat. Quaintance je rođen 1902. godine, a na umetničkoj sceni je bio aktivan od tridesetih godina dvadesetog veka do smrti 1957. godine. Taj majstor muške fizionomije otvoreno je živeo kao gej muškarac u vreme kada je to bilo ne samo rizično već i kažnjivo zakonom, što je bilo važno za njegovu umetnost tada, a i za nas danas. I šezdeset godina posle smrti Quaintance i dalje inspiriše gej umetnike i gej muškarce širom sveta, a njegovi mačo kauboji još uvek nam pripovedaju o vremenu kada je jedan čovek svojom umetnošću uspeo da pobedi puritansku javnost.
Evollu 08 S

Saopštenje Pokreta za prosvećeno društvo

Bez Darvina u srednji vek

Nedavno se pojavila peticija grupe kreacionista koji su se usprotivili proučavanju Darvinove teorije evolucije u školama i na fakultetima. Među potpisnicima ima par akademika, mnoštvo doktora nauka, pravnika, inženjera, sveštenika, među njima je i Koštuničina ministarka obrazovanja Ljiljana Čolić koja je već jednom pokušala da se obračuna sa Darvinom. Peticija je dostavljena Ministarstvu prosvete, skupštinskom Odboru za obrazovanje, Predsedništvu SANU i senatima univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Banjaluci. Povodom peticije pokrenuta je šira društvena rasprava, a oglasio se i Pokret za prosvećeno društvo, čije saopštenje prenosimo u celini
Lolla 01 S

Fotografije uz knjigu

Bolja prošlost u slikama

Kad ovih dana budemo počeli da feljtonizujemo knjigu „Bolja prošlost: Prizori iz muzičkog života Jugoslavije 1940-1989“ autora Petra Lukovića, naglasak neće biti samo na tekstu, već i na autentičnim, dokumentarnim fotografijama koje prate poluvekovnu priču o domaćoj estradi. Kako će sve to izgledati, vidi se i na ovim fotografijama koje su integralni deo te „bolje prošlosti“, tek kao podsetnik da su neke stvari, uprkos svemu, nezaboravne...

Ruski uskršnji vojno-crkveni kamp za decu

Sa molitvom i oružjem

Pod pokroviteljstvom ruske vlade, a u okviru državnog programa “Patriotsko obrazovanje građana Ruske Federacije od 2016. do 2020. godine”, opet se diljem Putinlenda organizuju crkveno-vojni kampovi za (nepunoletne) mlade, što praktično znači da se deca uče tehnikama ratovanja s hladnim i vatrenim oružjem, uz obavezne molitve i crkvene obrede. Slučaj je hteo da su ove fotografije snimljene tokom rada “Uskršnje-vojno-patriotsko-međunarodnog kampa mladih”, sredinom aprila, a u čast 75. godišnjice bitke za Staljingrad. Među učesnicima, naravno, bilo je dece ratnih veterana iz Srbije, koja su tu stigla zahvaljujući “Udruženju učesnika oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije”. Po principu da iver ne pada daleko od klade, deca čiji su očevi učestvovali u svim mogućim ratnim strahotama i ko zna šta radili u obračunima s nepravoslavnim življem – danas su u situaciji da se upoznaju s tehnikama klanja nožem ili bacanjem bombe na neprijatelja. U časovima retkog predaha, decu preuzimaju popovi, kako bi obrazovanje mladih ratnika bilo kompletno. Zanimljivo je da je prevoz za decu organizovao i platio Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina, jedan od kandidata na nedavno okončanim predsedničkim izborima u Srbiji. Udruženje se zahvaljuje Stamatoviću “što je deci omogućio nezaboravne prijatne trenutke koje će pamtiti celi život”. Gledajući ove horror-fotografije, pokušavamo da definišemo termin “prijatno”, ali ne uspevamo. Možda to vama, čitaocima, uspe, ako želite da pogledate još stotinak sličnih fotosa na sajtu ovog vojno-crkvenog kampa, gde na ruskom jeziku možete da pročitate dirljivu priču pod naslovom “Sa molitivom i oružjem”…

Luciano Benetton, promoter projekta Imago Mundi

Grandiozna izložba ex-yu umetnika u Sarajevu

Projekt savremene umetnosti Imago Mundi, koji promoviše Luciano Benetton, osnivač Benetton Group, svoju će balkansku premijeru imati u Sarajevu. Izložba “Licem u lice” (Face To Face) biće otvorena od 9. do 28. maja u glavnom gradu Bosne i Hercegovine, sa ukupno 900 eksponata, a učestvovaće 900 umetnika iz svih bivših republika nekadašnje Jugoslavije. Imago Mundi fokusira se na savremenu umetnost širom sveta; za svaku zemlju bira se selektor; njegova je dužnost da izabere najreprezentativnije umetnike, kako nove tako i poznate; potom su svi oni pozvani da svoje viđenje sveta realizuju na platnu dimenzija 10x12 centimetara. Čitam projekat je neprofitan, razvijen na dobrovoljnoj bazi, sa sve više učesnika; do sada je u projektu učestvovalo preko 20.000 umetnika iz čak 120 zemalja. Otvaranje izložbe biće 9. maja, u Sarajevu, na Dan Evrope. Ovo nije slučajno, jer je Sarajevo ključni grad za evropsku i svetsku istoriju, svestan okrutnih i bolnih rana. Ideja jeste da se stvore nove staze, kako bi se kanalisala kreativna energija ovih 900 umetnika, koji su pristali da budu zajedno u ime zajedničkih ideala lepote. Biće održani i okrugli stolovi na kojima će učestvovati umetnici i selektori, sa ciljem da se prevaziđu političke barijere i recentne istorijske podele, imajući u vidu značaj savremene umetnosti.
Tioo 01 S

Sećanje: CK SKJ i Predsjedništvo SFRJ povodom smrti Josipa Broza

Bilo je časno boriti se i živjeti s Titom

Danas se navršilo tačno 37 godina od smrti Josipa Broza Tita. Povodom godišnjice ovog tragičnog događaja, objavljujemo zajedničko saopštenje Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije i Predsedništva Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije izdato 4. maja 1980. godine
Mletački trgovac

Polemika o Srbiji i Kosovu: Baton Hadžiu i Ljiljana Smajlović (4)

Mletački trgovac iz Brisela

Na portalu KoSSev u okviru rubrike “Razgovor bez povoda” već neko vreme vodi se polemika između Batona Hadžiua (Baton Haxiu) i Ljiljane Smajlović. Hadžiu je direktor TV Kljan Kosova (Klan Kosova) iz Prištine, a Ljiljana Smajlović je do skoro bila glavna urednica lista “Politika”. Njihovu polemiku prenećemo u celini, u nekoliko nastavaka
Ccbb 03 S

Napadnuta trans* žena u Beogradu

Ne vozimo transvestite, pedere i krvave

"Bila sam na rastojanju od nekih deset metara od četvorice nasilnika. Uzeli su nečiji mobilni telefon, a u tom trenutku se pojavila i peta osoba, koja je izašla iz lokala gde su svi zajedno bili, pa im je uzela taj telefon i spustila ga nekih par metara od mene i rekla mi da ga uzmem. Prišla sam da podignem telefon, a u tom trenutku su napadači uzeli betonske kocke i počeli da me gađaju njima"
Allu1

LGBTIQ vremeplov: Bila jednom jedna Arkadija

Prijatelji koji to nisu

Mi smo neposlušne i mi smo neposlušni. Mi tražimo drugačiji sistem prava. Drugačiji jezik, drugačiju nauku, drugačiju kulturu. Nećemo da budemo nevažni i nepostojeći, na takozvanim marginama društva, izlazimo iz logike manjine. Mi smo tu, na istim ulicama, u istim školama, na istim radnim mestima, igramo u istim disko klubovima, šetamo kuce ili gajimo mace, ali nećemo više da ćutimo i nikome ništa ne govorimo o našoj lezbejskoj i gej egzistenciji. Želimo da svet zna da mi postojimo baš ovakve i ovakvi kakvi jesmo.
Ookri 02 B

Život u centru grada

Saturday in Belgrade

U Čumićevom sokačetu, u samom centru grada, u galeriji Nešović Fine Arts otvorena je izložba rock fotografije Aleksandra Zeca, koja je deo programa Record Store Day i Belgrade Photo Month. Zecove fotografije živo svedoče o atmosferi, emocijama i energiji koja je sastavni deo koncerata, a krupni kadrovi otkrivaju zanimljive detalje izraza muzičara u interakciji sa publikom. U okviru događaja Record store day koji okuplja ljubitelje vinila, u prodavnici Mascom Store, u prodaji su bile EKV grafike Vuka Vidora rađene u ograničenom tiražu od 50 komada u seriji, na grafičkom papiru sa vodenim žigom i visokokvalitetnoj štampi. Istovremeno, predstavljena je i serija skulptura Milorada Stajčića “Space Samurai” koja je inspirisana Davidom Bowiem. Sve je to, naravno, kamerom zabeležila Marija Đoković.
Zecc 01 S

Saturday In Belgrade

Music Is Not Dead

U Čumićev sokačetu, u samom centru grada, u galeriji Nešović Fine Arts otvorena je izložba rock fotografije Aleksandra Zeca, koja je deo programa Record Store Day i Belgrade Photo Month. Zecove fotografije živo svedoče o atmosferi, emocijama i energiji koja je sastavni deo koncerata, a krupni kadrovi otkrivaju zanimljive detalje izraza muzičara u interakciji sa publikom. U okviru događaja Record store day koji okuplja ljubitelje vinila, u prodavnici Mascom Store, u prodaji su bile EKV grafike Vuka Vidora rađene u ograničenom tiražu od 50 komada u seriji, na grafičkom papiru sa vodenim žigom i visokokvalitetnoj štampi. Istovremeno, predstavljena je i serija skulptura Milorada Stajčića “Space Samurai” koja je inspirisana Davidom Bowiem. Sve je to, naravno, kamerom zabeležila Marija Đoković.
Erotik 01 S

10 provokativnih fotografija

Prizori za erotičan život

Iz limenke tvoje volim/ Gorki čaj da pijem, gospo –/ Da milujem tvog pacova/ Kad mi dopuže do nogu –/ Ili pričam sa žaračem/ Ili psujem karbid-lampu./ To je ordinarna dama,/ Nije ukras tvoga dvora./ Tvoja aljkavost je lepa/ S astronomijom pauka/ Sa stratištem tvog podruma/ Gde slanina mre viseći./ O feudalna moja gospo,/ Slavim tvoje domaćinstvo/ Ja lenstvenik tvoje kose/ Večni vazal tvoga rebra … (Gospođi, Stanislav Grohovjak)
Letu štuke

Kompilacija hitova: Most između stare i nove publike

Najbolje od Štuka

Proslavljeni sarajevski bend Letu štuke objavio je 22. aprila, baš na Međunarodni dan prodavnica ploča, svoj prvi „The Best Of“ album, na kojem se nalazi čak 17 pesama
tito

Retro: Rekli su o Titu (2)

Ako je ovaj čovjek metalostrugar, onda ja nisam kraljica Velike Britanije

Lik i delo Josipa Broza Tita ostaju da žive među narodima raspale Jugoslavije kao primer da je na ovim prostorima moglo i drugačije da se živi i radi, te da nacionalističko ludilo u koje smo dobrovoljno potonuli pre tri decenije nije jedina moguća stvarnost. Uprkos svim osporavanjima, Tito svakim danom postaje sve življi, a bogato nasleđe njegove epohe tek treba da bude proučeno. Mnogi su govorili o Titu, a mi donosimo mali izbor najzanimljivijih izjava
Munnas 07 S

Gej ljubavna pisma kroz vekove (1)

Mom gospodaru

Verovatno si čuo od majke, ili onih koji su te podizali, da među cvećem postoji cvet (verovatno suncokret ili neven) koji je zaljubljen u sunce, te doživljava sudbinu ljubavnika, podižući se u nebesa kada sunce izađe, prateći njegovo kretanje preko neba, a kada sunce zađe vraća se na početnu tačku. Ali taj cvet ne zloupotrebljava svoju ljubav prema suncu. Najmanje poštovan, od sveg cveća, ovaj se cvet ne koristi na zabavama ili banketima, niti se upliće u vence koji se poklanjaju bogovima ili ljudima. Možda ćeš, o dečače, poželeti da vidiš taj cvet. Pokazaću ti ga ako budemo šetali van zidina grada, do reke Illisus…