Tekstovi autora: XXZ magazin

Ccbb 03 S

Napadnuta trans* žena u Beogradu

Ne vozimo transvestite, pedere i krvave

"Bila sam na rastojanju od nekih deset metara od četvorice nasilnika. Uzeli su nečiji mobilni telefon, a u tom trenutku se pojavila i peta osoba, koja je izašla iz lokala gde su svi zajedno bili, pa im je uzela taj telefon i spustila ga nekih par metara od mene i rekla mi da ga uzmem. Prišla sam da podignem telefon, a u tom trenutku su napadači uzeli betonske kocke i počeli da me gađaju njima"
Allu1

LGBTIQ vremeplov: Bila jednom jedna Arkadija

Prijatelji koji to nisu

Mi smo neposlušne i mi smo neposlušni. Mi tražimo drugačiji sistem prava. Drugačiji jezik, drugačiju nauku, drugačiju kulturu. Nećemo da budemo nevažni i nepostojeći, na takozvanim marginama društva, izlazimo iz logike manjine. Mi smo tu, na istim ulicama, u istim školama, na istim radnim mestima, igramo u istim disko klubovima, šetamo kuce ili gajimo mace, ali nećemo više da ćutimo i nikome ništa ne govorimo o našoj lezbejskoj i gej egzistenciji. Želimo da svet zna da mi postojimo baš ovakve i ovakvi kakvi jesmo.
Ookri 02 B

Život u centru grada

Saturday in Belgrade

U Čumićevom sokačetu, u samom centru grada, u galeriji Nešović Fine Arts otvorena je izložba rock fotografije Aleksandra Zeca, koja je deo programa Record Store Day i Belgrade Photo Month. Zecove fotografije živo svedoče o atmosferi, emocijama i energiji koja je sastavni deo koncerata, a krupni kadrovi otkrivaju zanimljive detalje izraza muzičara u interakciji sa publikom. U okviru događaja Record store day koji okuplja ljubitelje vinila, u prodavnici Mascom Store, u prodaji su bile EKV grafike Vuka Vidora rađene u ograničenom tiražu od 50 komada u seriji, na grafičkom papiru sa vodenim žigom i visokokvalitetnoj štampi. Istovremeno, predstavljena je i serija skulptura Milorada Stajčića “Space Samurai” koja je inspirisana Davidom Bowiem. Sve je to, naravno, kamerom zabeležila Marija Đoković.
Zecc 01 S

Saturday In Belgrade

Music Is Not Dead

U Čumićev sokačetu, u samom centru grada, u galeriji Nešović Fine Arts otvorena je izložba rock fotografije Aleksandra Zeca, koja je deo programa Record Store Day i Belgrade Photo Month. Zecove fotografije živo svedoče o atmosferi, emocijama i energiji koja je sastavni deo koncerata, a krupni kadrovi otkrivaju zanimljive detalje izraza muzičara u interakciji sa publikom. U okviru događaja Record store day koji okuplja ljubitelje vinila, u prodavnici Mascom Store, u prodaji su bile EKV grafike Vuka Vidora rađene u ograničenom tiražu od 50 komada u seriji, na grafičkom papiru sa vodenim žigom i visokokvalitetnoj štampi. Istovremeno, predstavljena je i serija skulptura Milorada Stajčića “Space Samurai” koja je inspirisana Davidom Bowiem. Sve je to, naravno, kamerom zabeležila Marija Đoković.
Erotik 01 S

10 provokativnih fotografija

Prizori za erotičan život

Iz limenke tvoje volim/ Gorki čaj da pijem, gospo –/ Da milujem tvog pacova/ Kad mi dopuže do nogu –/ Ili pričam sa žaračem/ Ili psujem karbid-lampu./ To je ordinarna dama,/ Nije ukras tvoga dvora./ Tvoja aljkavost je lepa/ S astronomijom pauka/ Sa stratištem tvog podruma/ Gde slanina mre viseći./ O feudalna moja gospo,/ Slavim tvoje domaćinstvo/ Ja lenstvenik tvoje kose/ Večni vazal tvoga rebra … (Gospođi, Stanislav Grohovjak)
Letu štuke

Kompilacija hitova: Most između stare i nove publike

Najbolje od Štuka

Proslavljeni sarajevski bend Letu štuke objavio je 22. aprila, baš na Međunarodni dan prodavnica ploča, svoj prvi „The Best Of“ album, na kojem se nalazi čak 17 pesama
tito

Retro: Rekli su o Titu (2)

Ako je ovaj čovjek metalostrugar, onda ja nisam kraljica Velike Britanije

Lik i delo Josipa Broza Tita ostaju da žive među narodima raspale Jugoslavije kao primer da je na ovim prostorima moglo i drugačije da se živi i radi, te da nacionalističko ludilo u koje smo dobrovoljno potonuli pre tri decenije nije jedina moguća stvarnost. Uprkos svim osporavanjima, Tito svakim danom postaje sve življi, a bogato nasleđe njegove epohe tek treba da bude proučeno. Mnogi su govorili o Titu, a mi donosimo mali izbor najzanimljivijih izjava
Munnas 07 S

Gej ljubavna pisma kroz vekove (1)

Mom gospodaru

Verovatno si čuo od majke, ili onih koji su te podizali, da među cvećem postoji cvet (verovatno suncokret ili neven) koji je zaljubljen u sunce, te doživljava sudbinu ljubavnika, podižući se u nebesa kada sunce izađe, prateći njegovo kretanje preko neba, a kada sunce zađe vraća se na početnu tačku. Ali taj cvet ne zloupotrebljava svoju ljubav prema suncu. Najmanje poštovan, od sveg cveća, ovaj se cvet ne koristi na zabavama ili banketima, niti se upliće u vence koji se poklanjaju bogovima ili ljudima. Možda ćeš, o dečače, poželeti da vidiš taj cvet. Pokazaću ti ga ako budemo šetali van zidina grada, do reke Illisus…

Noć u Beogradu: RuPaul’s Drag Race

Sweet dreams are made of this

Drag, sam po sebi, nije ništa novo. Pre rijalitija “Drag Race” cvetao je u noćnom životu: kako u klubovima, tako i na ulici. Uvek je uticao na pop kulturu, ali su ga zbog alternativnih korena popularni umetnici često i lako zloupotrebljavali. Iako se život za mlade drag kraljice bitno popravlja, još uvek nije lako baviti se ovom vibrantnom umetnošću. U beogradski klub KC Grad, u komšiluku XXZ redakcije, u subotu 22. aprila (nakon Markizine Eeastervaganze 15. aprila,kao i dragtastičnih večeri koje su pomogle lokalne dreg kraljice Dekadenca, Dajana Ho i Valerie Candy) stigla je iz Subotice prelepa, mlada Dita Von Bill. Ona sebe smatra konceptualnom kraljicom, uživa da je nazivaju ljubavnicom, a direktna je posledica Madonnine erotične ere. Ova mračna zavodnica ledi pogledom i na taj način kroti nevaljale momke. Svaki njen nastup pažljivo je planiran, a priča svoju priču kroz šljokičavi i zavodljivi ples sa publikom. Inače, RuPaul's Drag Race zamišljen je kao televizijski šou 2009. godine kada je startovao, a u međuvremenu je postao globalni fenomen. Svet je zavoleo "drag" kao umetničku disciplinu, a "queens" bivaju prepoznate kao beskompromisne zabavljačice. Ova sinkretička forma zahteva talenat, ali se ceni i dugogodišnji rad na sebi, te ostavlja malo prostora za uspeh mediokriteta, što je primetila publika različih godina, iz drugačijih staleža i pozadina uopšte. One dizajniraju sopstvene haljine, u njima plešu i izvode scene pred kamerama, pevaju i lipsyncuju kao da im život od toga zavisi. Takmičarski deo šou-programa je potraga za novom američkom dreg super zvezdom, što neke od njih i jesu postale. One su na naslovnim stranama eminentnih magazina, razvijaju produkcije na Brodveju, snimaju duete sa pop zvezdama, nastupaju na prestižnim dodelama nagrada, izdaju albume i rade na gledanim filmovima i serijama. Njihov uticaj na modu je nemerljiv, bilo kroz sopstvene linije ili saradnje sa uglednim dizajnerima. Ne morate biti fanovi samog šoua da biste prepoznali neko od velikih imena koje danas jesu Alyssa Edwards, Alaska Thunderfuck 5000, Bianca Del Rio, Violet Chachki, Bob The Drag Queen, Ekaterina Petrovna Zamolodchikova (iako je tvoj tata zove Katya), Willam Beli, Sharon Needles, Courtney Act, Kim Chi, Raja Gemini, Miss Fame, Victoria Parker – (Hej) Porkchop i mnoge druge. Njihovi fanovi na društvenim mrežama broje se u milionima, a među njima ima visokoprofilnih zvezda kao što su Lady Gaga, Ariana Grande, Björk, Miley Cyrus, Olivia Newton-John, Gigi Hadid, Chloë Sevigny, Dita Von Teese, Kathy Griffin, Demi Lovato, Alyssa Milano, Khloe Kardashian, Nicole Scherzinger, Blondie... Kako je sve to u Beogradu izgledalo, proverite na fotografijama Marije Đoković! RPDR Srbija
Aadone45

Reinaldo Arenas, progonjeni pisac

Sanjao sam da imam sina koji nije peder

U jednom turističkom vodiču kroz Havanu stoji kako nema Kubanca kojega za Lenjinov park (u blizini glavnog grada) ne vežu samo divne uspomene: na igru ili prijatnu dremku pod drvećem, na čitanje knjiga u božanstvenoj prirodi, na bezbrižno druženje... Nakon neuspelog pokušaja da napusti Kubu prepuštajući se moru u gumi s točka (možda traktorskog), Reinaldo Arenas (1943–1990), proganjani kubanski pisac, uhapšen je baš kod tog prekrasnog parka gromkog imena. Njegove uspomene su malo drugačije. Ako znate španski, odlično, možete nešto i da pročitate o tome u njegovim ovde neprevedenim knjigama. U međuvremenu, recimo dok neko od izdavača ne pomisli da bi objaviti Arenasa imalo smisla – dve njegove pesme...

Obećanja jednog kipa

Zidanje tela

Volim, lepoto bleda, tvojih obrva stisli/ Luk, odakle k'o da kuljaju tmice,/ Tvoje oči, mada uvek crne, nadahnjuju mi misli/ Koje nisu misli-zlosutnice./ Tvoje oči, koje se s tvojim crnim kosama slažu,/ S tvojom grivom vlasi elastične,/ Tvoje oči s čudnim umorom mi kažu:/ „Ako hoćeš, ljubavniče plastične/ Muze, da slediš nadu koju ti znasmo nadahnuti/ I svaku naklonost koja ti je sveta,/ Moći ćeš da se uveriš u prisustvo puti/ Od pupka pa sve do dupeta;/ Naći ćeš na vrhu lepih, teških siski/ Dve krupne medalje mrke kao bronza/ I ispod trbuha, nežnog kao velur skliski,/ I tamnog kao koža kakvonog bonza,/ Preobilno runo koje je sestra slavna/ Toj bujnoj kosi, toj punoći,/ Meko i kudravo, i koje može da se s tobom ravna,/ Noći bez zvezda, tamna noći!“ (Šarl Bodler, Obećanja jednog lica)
Fantomm 13 S

Odbrana homoseksualne ljubavi (2)

Vidi Rim pa umri

Aktivna homoseksualnost je svuda prisutna u grčkim i rimskim tekstovima. Katul se hvali svojim podvizima, a Ciceron je opevao poljupce koje je oteo sa usana svog roba. Svako je birao, prema ukusu, žene ili muškarce, ili i jedne i druge. Vergiliju su se dopadali isključivo mladići, caru Klaudiju žene, a Horacije ponavlja da voli oba pola. Pesnici su opevali ljubavnika zastrašujućeg cara Domicijana isto onako slobodno kao što će pisci 18. veka slaviti madam Pompadour, a poznato je da je Antinoj, ljubavnik cara Hadrijana, nakon prerane smrti dobio status božanstva. Kako bi udovoljili publici, latinski pesnici, bilo kakvi da su bili njihovi lični ukusi, hvalili su i jednu i drugu ljubav. Jedna od uobičajenih tema lake književnosti bilo je stavljanje obe vrste ljubavi jedne do druge i poređenje njihovih privlačnosti. U društvu gde su najstrožiji cenzori videli u homoseksualnosti čin razuzdanosti, aktivna homoseksualnost se nije krila i oni koji su se prepuštali mladićima bili su brojni koliko i oni koji su voleli žene: to najviše govori o pravoj prirodnosti karaktera ljudske seksualnosti (Paul Vayne)

Predsednički izbori 2017. godine

Vučić pobedio, Jeremić katastrofalno poražen

Kao što se i moglo očekivati, ponajviše zahvaljujući opoziciji kakvu ima, na predsedničkim izborima u Srbiji Aleksandar Vučić je odneo ubedljivu pobedu već u prvom krugu. Svojih razloga za slavlje imao je i drugoplasirani kandidat Saša Janković koji se, bez mnogo razloga, nametnuo kao budući lider opozicije koja će, po svemu sudeći, u narednim godinama oponirati Vučićevoj vlasti. Ulogu najvećeg iznenađenja izbora sudbina je ovog puta dodelila imaginarnom liku Belom Preletačeviću (Luka Maksimović) koji je prikupio gotovo dvocifren procenat protestnih glasova. Beli je istovremeno postao i vododelnica između onih kandidata koji su sebi obezbedili kakvu-takvu političku budućnost i onih za koje se bez ikakvog ustezanja može reći da su završili svoju političku karijeru. Tako su na smetlište istorije poslati Vuk Jeremić, Vojislav Šešelj, Boško Obradović, Saša Radulović, Aleksandar Popović, Miroslav Parović... Prema zvaničnim rezultatima RIK-a, Aleksandar Vučić je osvojio 55,13 odsto glasova, drugoplasirani Saša Janković 16,27, Luka Maksimović poznatiji kao Beli Preletačević 9,43 procenata, samozvani „predsednik sveta“ Vuk Jeremić 5,64 odsto, Vojislav Šešelj 4,47, dverjanin Boško Obradović 2,30, Saša Radulović 1,41, Milan Stamatovic 1,20, Nenad Čanak 1,14, Aleksandar Popović 1,04, dok je na začelju ostao Miroslav Parović sa 0,80 odsto osvojenih glasova. Delić atmosfere iz izbornih štabova dva pobednika - jednog na izborima za predsednika Srbije, a drugog na izborima za budućeg lidera opozicije, možete pogledati u našoj XXZ galeriji.

Belgrade: Swinging Years

Stare slike iz belog grada

Povratak u foto-prošlost uvek je dobrodošla tema; stariji se sećaju, mlađi otkrivaju. Prestonica na dve reke, Beograd, tokom proteklih decenija bila je glavni grad jedne velike i ozbiljne države – Jugoslavije. Kako je to bilo šezdesetih i sedamdesetih godina, bez saobraćajnih gužvi, haosa, nebodera – izvolite pogledati na ovim fotografijama, zaturenim u arhivama daleke, čini se uvek bolje prošlosti...

Sajam automobila, Beograd

Proleće na četiri točka

Već decenijama, tradicionalni Sajam automobila u Beogradu mesto je gde uglavnom dolaze potencijalni kupci i aktivni voajeri; prvi već planiraju šta da kupe, dok ovi drugi sanjaju o boljoj budućnosti na četiri točka. Kako je to u praksi izgledalo, zabeležila je naša fotoreporterka Marija Đoković.