Tekstovi autora: XXZ magazin

Ljubavne priče nekadašnjih holivudskih zvezda ponovo su postale predmetom interesovanja kada se pojavio dokumentarni film „Scotty and the Secret History of Hollywood“, koji se bavi životom, ali i poslovnim poduhvatima Scottija Bowersa, najpoznatijeg svodnika iz zlatnog doba Holivuda. Između ostalih priča Bowers otkriva i seksualnu istoriju Cary Granta i Randolpha Scotta, a iz ugla seksualnog radnika koji je dobro čuvao njihovu tajnu.

Google je postao meta oštrih kritika, a zbog aplikacije koja se pojavila u online prodavnici kompanije, i koja pripadnike LGBTIQ populacije poziva da potraže pomoć u obliku kontroverznih konverzivnih terapija.

Američki magazin "Sci-Fi Universe" nedavno je objavio razgovor s Mirom Furlan, junakinjom naučno-fantastične TV serije "Babylon 5". Nekadašnja jugoslovenska glumica, danas američka TV zvezda, konačno je progovorila o bivšoj domovini, svojim prijateljima, karijeri, Holivudu...

Queer je upotrebljen kao eksplicitno nov društveni rod i društvena pozicija, kao nekakva politička trans/preko seksualna paradigma identiteta i pozicioniranja, koja uslovljava više različitih seksualnih identiteta, ne samo lezbejske, homoseksualne, niti isključivo samo heteroseksualne. Queer je dakle ’ono’ granično, što je između društvenog i biološkog pola, što omogućava opredeljenja ’ne - tačno’, ’ne - pravilno’, ’ne - žena ‘, ‘ne - muškarac’, i koji povezuje oba u smeru radikalne pozicije života kao i medija, umetnosti i kulture. Queer identitete zato ne smemo da pozicioniramo samo uz različite seksualne prakse i uloge, već je taj identitet važno ponovo promisliti i u vezi sa političkim opredeljenjem priče ali i stajalištem, koje je Homi Baba opisao kao ’ne - tačno/ne - pravilno’ (Michael Hardt, Antonio Negri, „Neka te sila prati“)

Sećanje na jednog od najvećih umetnika XX veka ne završava samo tekstom o godišnjici njegove smrti; ovo je prilika da vidimo kako su ga drugi umetnici videli – kroz nadahnute, originalne postere posvećene transformacijama kroz koje je David Bowie prolazio tokom karijere...

Ovogodišnji dobitnik nagrade za najbolju svetsku travel fotografiju na konkursu Travel Photographer of the Year (TPOTY) Awards je Stefano Pensotti iz Italije, a na pobedničkoj fotografiji je devojčica koja se na putu do škole našla u hramu Bagan. Na konkursu je učestvovalo preko 20 hiljada fotografija iz 142 zemlje, te je žiri pažljivo izabrao pobedničke radove, te priliku pružio i neafirmisanim fotografima koji će u budućnosti tek oblikovati načine na koje vidimo svet.

Priča između dvoje stranaca – jedne seksualne radnice, te jednog mladića koji je tu po očevoj želji – toplo je svedočenje o nevidljivosti, nasilju i homofobiji, ali i o problemu izolacije onih subjekata koji se obeleže kao nepodobni.

Iako ovakvo rešenje i dalje patologizuje i diskriminiše veliki broj osoba trans identiteta koje ne žele ili nisu u mogućnosti da se podvrgnu hormonskoj terapiji iz različitih razloga, Gayten-LGBT ipak pozdravlja odluku kojom genitalne operacije neće predstavljati neophodan uslov za promenu ličnih dokumenata.

Skup fotografija koji je pred vama predstavlja svedočanstvo još jedne nemirne godine za nama i brojne nepobitne dokaze da smo zaista postojali, dovodeći bivstvovanje do besmisla, u sumračnom rasponu od prirodnih katastrofa do užasa čiji je kreator čovek sam. Tako će se i ova 2018. uskoro naći za nama, ni bolja, ni lošija, ni drugačija, godina k'o godina. Greške koje smo pravili ne bi trebalo da nas definišu, već da nas nauče, a pred vama je 365 praznih strana, iskoristite ih pametno.

Jedna od manje omiljenih tema je homofobija, o kojoj se nerado govori, a zbog toga što „pristojni" članovi društva radije izbegavaju konflikte, te na taj način otvaraju prostor za nove oblike diskriminacije, ugnjetavanja i fašizma.

I dok premijerku Srbije prava LGBTIQ zajednice uopšte ne interesuju, te joj, kako je sama nedavno rekla, „nije jasno kako to istopolni partneri u Srbiji ne mogu da ostvare nasledna prava, jer ne mogu da legalizuju svoj brak“, Crna Gora bi do kraja 2018. godine trebalo da dobije Zakon o životnom partnerstvu koji će istopolnim parovima omogućiti prava koja do sada nisu imali. Tako kvir zajednica ove zemlje valjda ima sreće što im premijer nije gej.

Feljton „Bolja prošlost“ o jugoslovenskoj estradi potvrdio je ono što se znalo: Josip Broz Tito uživao je u dobroj pesmi, kao što je uživao u dobroj kapljici ili u dobrom društvu. Svaku priliku da se opusti, Maršal nije propuštao: redovno su mu na zabavama gostovali najpopularniji jugoslovenski pevači, humoristi ili operske zvezde. Svako od učesnika pamti kako je zabavljao Tita, pa je tako imitator Ljuba Stepanović ispričao svoj slučaj. „Prvi put se to dogodilo 12.februara 1961. godine u Klubu saveznih poslanika na Dedinju. Ja sam dugo pričao o svojim utiscima iz Latinske Amerike i onda, pošto sam bio kod Fidela Kastra,imitirao sam njega, a zatim De Gola i Hruščova... U jednom trenutku Tito reče: 'Hajde, bogamu, ja bih htio čuti kako ja govorim“. Meni je u tom trenutku bilo malo nelagodno. Jeste to na neki način bila hrabrost, ali mnogo manje sam od straha umro ja, neko oko njega oni kameleoni i poltroni, koji su živi premrli, šta će sada da bude. Svestan sam u tom trenutku bio da imam delikatan zadatak, ali držao sam se samo Titovih tekstova iz govora i moram priznati da sam malo manje zamuckivao. Naravno, uvek me pitaju da li se Tito smejao kada sam ga imitirao? A ja kažem - da se on nije smejao, ja bih plakao!...“

Umesto da piše otvorena pisma čitaocima, glavni urednik XXZ magazina konačno je otkrio najnovije tehnološko otkriće – kameru! Mogućnost da se sa kapom Deda Mraza pojavi ispred objektiva i kaže nešto prigodno uoči Nove godine, nije smela biti propuštena. Budući da je Luković imao kreativnu tremu, u pomoć su mu priskočili svi članovi redakcije koji su se u grupnom portretu pojavili u ovom video-filmu. Inače, rediteljka ovih spotova je naša fotografkinja Marija Đoković, kojoj je u scenografiji najviše pomogao Milan Živanović, dajući veštačko disanje jelki, aranžirajući časopise i izvodeći celokupne scenske radove. Svoj glumački doprinos dali su naša Sandra Dančetović, naš Tomislav Marković i naš Bojan Tončić (kojem je ovo bila debitantska uloga na filmu). Petar Luković je imao samo jedan zadatak: da stavi kapu na glavu i kaže nešto bez mucanja u tridesetak sekundi. Mission accomplished! Proverite kako!

Poslednjih 72 sata, Rajko Vasić, omiljena pudlica Milorada Dodika, provela je ispred kompjutera, obračunavajući se tviterom sa demonstratima u Banjaluci, nesrbima iz Srbije, obaveštajnim službama, majkom i ocem Davida Dragičevića, Srđanom Puhalom i ostalim neprijateljima. U nekom pospanom rakijskom trenutku obratio se vasceloj Srbiji pitanjem : „Ред Педера, Ред Лезбача и Тивтер Прегача - То треба да замијени Националну Србију?????“. Ako ništa drugo, sad znamo kako se pravilo čita Twitter: Tivter!

„Pitanje gej kulture – pri tom ne mislim samo na romane o homoseksualnosti koje su napisali homoseksualci, mislim na kulturu u širem smislu, kulturu koja izmišlja raznovrsne načine povezivanja, vrste egzistencija, tipove vrednosti, tokove razmene između pojedinaca koji su zaista novi i nisu identični sa postojećim kulturnim formama, niti su nadgrađeni na njima. Ako je to moguće, onda gej kultura neće biti samo izbor homoseksualaca za homoseksualce, već će stvarati odnose koji su, u nekim aspektima, prihvatljivi i za heteroseksualce.“ (Fuko)